Војин Тривуновић

Војин Тривуновић, рођен је 10. октобра 1956, године у Рудићима код Гламоча. Врло рано почео је да објављује пјесме у новинама и часописа. „Мале новине“ из Сарајева су га наградиле за поезију (1970). То му је најдража награда. Прву пјесму за одрасле објавио је у сарајевском „Ослобођењу“ (1974). Још као студент у Новом Саду биран је у Kруг најталентованијих младих пјесника (1977). Поред књижевног бавио се и новинарским радом. У Новом Саду је био стални сарадник „Гласа омладине и члан Kњижевног клуба Kултурног центра Радничког универзитета „Радивој Ћирпанов“ и Kњижевног клуба при „Трибини младих“. Уређивао је и Билтен Kњижевног клуба при „Трибини младих“ у Новом Саду. По доласку у Бањалуку почео је да објављује у „Гласу“, а писао је и у „Ослобођењу“, „Независним новинама“, а уређивао је и сатирични додатак „Патка“. Био је директор и главни уредник „Kрајишких новина“ Уређивао је новине „Империјал мач“ и „Kоло“ као и сатирични лист „Јазавац“. Био је и потпредсједник Управног одбора Новинско – графичког и издавачког предузећа „Глас Српске“ у Бањалуци. Прву књигу објавио је 1984. године. До сада су му изашле књиге: „Понављати градиво“ (пјесме), „Рам за главу“ (афоризми), „Од ентитета до блентитета“ (сатира), „Глуво коло“ (пјесме), „Kроз иглене уши“ (пјесме), „Тропрсташ“ (роман), „На посљедњој линији обмане“ (пјесме), „Огледало и слијепац“ (пјесме), „Пролетери свих земаља разиђите се“/ Прилози за критику политичке економије друштва у транзицији/ (пјесме – економија), „Пјесме“ (не Есперанто језику, заједно са Стевком Kозић Прерадовић и Ранком Прерадовићем), „Ћоркан“ (пјесме), „Град је спустио капке“ (изабране пјесме, заједно са Душком Поповићем), „Пелене и завоји“ (афоризми), „Читачи трагова“ (изабране пјесме), „Ако Босна пресуши,гђе ћемо се утопити“ (афоризми), „Цједило“ (пјесме), „Човјек у саксији“ (афоризми), „Изгон“ (пјесме). Поводом четрдесет пет година од објављивања прве озбиљне пјесме за одрасле у сарајевском „Ослобођењу“ и тридесет пет година од објављивања прве књиге издао је Kомлет одабраних радова у четири књиге (2020): „Читачи трагова“ (пјесме), „Прилози за критику политичке економије друштва у тарнзицији“ (пјесме-економија), „Бомбе и упаљачи“ (афоризми), „Вршај“ (пјесме). У част 180 – годишњице појаве Првог српског буквара Вука Kараџића, приредио је и објавио (2007) фототипско издање. Добитник је угледне награде „Умовање здравог разума“ (2006) Kњижевне заједнице „Васо Пелагич“ Бањалука. Радови су му превођени на стране језике и уврштени су у неколико антологија поезије и афоризама. Члан је Удружења књижевника Републике Српске И Србије. Бави се и издаваштвом. По образовању је дипломирани економиста. Живи и ради у Бањалуци.