Вујански Хук
И именом и постањем, Шумадијом чујан,
тај горостас међ` брдима, шумовити Вујан,
са висова ветровима пољанама дува,
шумадијска брда, див међ` њима чува.
Жубор воде са извора ремети тишину,
бистрим током ледне воде умива планину,
у сред букових стабала водопада бук.
лист шумовит, вихор ветра и планински хук.
У грудима своје шуме, манастир је скрио,
к`о икону од Анђела, буквом загрлио,
покрај цркве извор вода жубор жуборила,
па низ косу све до поља, вреж воде пустила.
Вихор ветра горе поврх, Великога Вујна,
најављује да ће скоро, сванут` зора рујна,
док пропланком разлежу се букови потока,
над шумом се јавља лик, ватренога ока.
И именом и постањем, Шумадијом чујан,
тај горостас међ` брдима, шумовити Вујан,
са висова ветровима пољанама дува,
шумадијска брда, див међ` њима чува.
pixabay
Семедрашки сан
Решио сам да сачекам зору,
и потражим вујанску метафору,
па сам зато у рано свануће,
изаш`о из своје куће.
Да се шетам низ ливаде неке,
кроз врбаке, крај Дичине реке,
па кроз цвате уцвалих воћњака,
јагањаца, сеоских шљивака.
Да милујем ливадицу белу,
пијем воде са извора у најлепшем селу,
да удахнем вујанске ветрове,
и миришем планинске цветове.
Да испијем вино, са листова росе,
и прошетам дуж планинске косе,
и на врху брда Илијака,
напијем се сунчевога зрака.
Илијак
Тамо где први сунчев пада зрак,
из мора јутарње магле, врх к`о пламен гори,
то ти је славно брдо Илијак,
ветровима јутром, песму пева зори.
Огољен, ал` стамен и чврст као стена,
кроз векове небу облаке милује,
низ падине његове благо попут сена,
вихор се ветрова, ка` пољу смирује.
А горе на врху, на крову мог села,
горе цвета цвеће, планинско и биље,
о`зго ти се види, Шумадија цела,
извезена од ливада к`о најлепше миље.
Боровина љуља, вихор с`Вујна реже,
а поносно брдо, гордо крај њег` стоји,
низ пропланке реско, меденица одлеже,
Илијак кроз векове, своје тајне збори!
pixabay
