Љубав је само реч

 

Љубав је само реч,

и ништа више...

Као и свака друга што је...

Као, на пример, камен...

Има га много на овој земљи,

различитог облика и величине...

Ни један исти,

као и љубав што је...

Моја је стена

углачана осећањима...

Лавиринт без краја и почетка...

Несвестан ни када си ушао,

ни да ли ћеш икада из њега изаћи...

Моја љубав..!

Љубав је само реч, састављена од слова:

Љ – као љутња,

У – као уточиште,

Б – као бол,

А – као Ахил,

В – као вера...

А могла је бити састављена и од неких других,

од свих 30 знакова азбуке...

Али ни то она није...

Љубав је садржај највреднијег,

много је више од речи, од дела...

Она је осећај, језгро душе...

Ја не желим твоју љубав као реч...

Ону празну реч

од превелике употребе истрошену,

излизану,

избледелу...

И,

могли би већ једном пронаћи неку другу,

неку нову, непостојећу до сада...

Ја не желим твоју љубав као реч,

ни као глас,

ни као дело...

Ја желим бити твоје око

да са мном гледаш у свет,

да видим што ти не видиш,

да те водим...

И твоја суза желим бити...

Да ти са њом чистим душу,

испирам бол,

сијам као срећа...

Ја желим бити твоја десна рука...

Да те њоме храним и живот уливам...

И нокат твој желим бити...

Да ме боли када се повредиш,

да ме боли, када тебе боли...

И твој осмех...

Свака пора твоја...

И утроба мајчинска...

Постељица...

Савршенство природе,

рађања,

постојања и вечности...

Ја не желим љубав као реч...

Ја сам твој уздах,

и усна,

и покрет...

И срећа и туга, подједнако...

И твоје колено,

и вена,

и свака жила твоја...

Мисао...

И откуцај срца...

И она шума којом шеташ...

И оно море у коме пловиш...

И река...

И поток крај куће што ти жубори...

Ја желим да сам лист у гори

који трепери од твог погледа

као на поветарцу...

Да се у мени огледаш

као Сунце у води...

Да дрхтиш од среће попут струне...

И месечина...

И звезда желим бити твоја

са којом сањаш своје снове...

И “она игла”,

и алкохол,

и дим цигарете...

Да те прожимам задовољством...

Да те болим,

да ме болиш...

Ја не желим љубав као реч,

да ме прочиташ...

Ни да ме видиш не желим...

Ни да ме чујеш...

Желим да ме осећаш док те осећам..!

Вековна потреба

узајамног примања и давања...

Божије сједињење два тела,

два бића у једну душу...

Љубав...

Љубав није ни све ово што наведох...

Понајмање је љубав – љубав као реч

која нам ништа не говори...

Сувопарно, избледело слово..!

А,

можда и не постоји..!

Зато,

речи остави за неку другу...

Троши их док не нестану...

Мене само осети...

Јер,

осећање је једино и последње

што нас напушта у облику издисаја при смрти...

Зато ме немој волети тако,

као друге и многе које си волео...

За њих остави речи,

а за мене дах...

Ја не желим бити твоја сенка,

као оне...

Да те пратим,

или да идем испред тебе

зависно од положаја или доба дана...

Али,

ако већ морам,

онда сам ја твоја сенка у подне...

Потпуно сједињена са тобом,

душом,

и телом...

Ја не желим да извирујем из тебе,

да се видим и назирем,

да се за мене зна...

Јер љубав...

Ах,

љубав је драги мој

ЈА бити ТИ,

ТИ бити ЈА,

без услова...

Љубав је тишина...

О њој се не пише,

не говори,

нити се сања...

Љубав је осећај Богом дат...

Зато,

остави речи и дела за неку другу жену...

Воли је тим бледим словима која ће нестати...

Воли је ехом речи који се губи у даљини...

А,

када једнога дана све оде од тебе,

ја ћу још увек бити ту...

Можда ме тада у тој самоћи,

празнини и тишини осетиш...

Ту сам...

Да се смејемо као једно...

Да плачемо као једно...

Да дишемо као једно...

Да живимо као једно,

до последњег даха

који је неминовно испустити...

И питати се,

зашто нам живот прође

у трагању за лажном срећом...

И проклињати слепило од кога не видесмо,

не осетисмо оно што је вредно било живљења,

што је годинама било ту,

у нама...

Љубав је само реч,

и ништа више...

Као што су многе друге...

Као,

на пример,

камен...

Има га доста на овом свету

различитог облика и величине...

Ни један исти...

Моја је стена углачана осећањима,

савршена,

безусловна,

лавиринт без почетка и краја...

Камен...

Ни један исти...

Зато ме никада нећеш ни разумети..!

Ја те волим у тишини...

Речи остави за неке друге,

мене осећај...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: