Рудник
Има једна планина сред земље Србије,
са врхова њених вихор ветра реже,
поглед пуца широм наше Шумадије,
чак до плавих река у даљину сеже.
Низ обронке његове песму пева Гружа,
Јасеница жубори кроз хук у пољане,
Рудник у сред Србије к`о најлепша ружа,
окупана сунцем раним у свитање.
Са обеју страна лепота саздана,
везена од потока, кроз врбаке и ливаде,
легендама бруји од давнашњих дана,
низ брегове и пропланке, шуме и засаде.
С`једне стране Орашац, Карађорђев град,
с`друге стране Таково и Милошев храст,
устаничка гора историјом бруји,
к`о ветар кроз векове о слободи хуји.
Еј Рудниче поносна планино,
Шумадијо, кроз песму и вино,
винограде доле крај Тополе,
еј Таково, фруло и соколе.
Нема лепшег места на планети,
нит` где соко слободније лети,
До високог Рудника планине,
Шумадије у срцу Србије.
