ПОЉЕ МАСЛАЧАКА
Били смо некад поље маслачка
Коријена дубоких земље нам плодне
Цвијетови прољетни расцвијетани
Украси наше земље нам родне.
Гостисмо сваког ко год нам сврати
Ко пчела кад поље златом се злати
И не би ни то туђину доста
Празно нам поље златасто оста.
Удари бљесак, олуја стиже
Зреле маслачке са ливаде диже
Распршти се маслачак од олује
И сада пјесме о томе брује.
Носио вјетар свуд преко гора
Великих оцена и плавих мора
Па спусти сјемена гдје никада прије
За ново поље ни чуло није..
Сад ничу маслачци диљем свијета
Куда нас однесе судбино клета
Цвијетати овдје није нам воља
Најљепша бише родна нам поља.
МЈЕСЕЦ И ДАНИЦА ЗВИЈЕЗДА
Да ли мјесец и небеске звиједе
Ноћас тамо над Крајином језде
Да л' Даница срмомразје сије
Да л'сазвјежђе Крајини се смије.
Трепосјајем горе ли небеса
Види ли се ноћу ко и дању
Ноћне птице јесу ли се скриле
Или скачу у шуми по грању?
Да ли село буде шумогласи
Док зе звијезда раном зором гаси
Да ли пијетли најављују зору
Док освићу шаре на прозору?
Има л' трага од медвједа мрка
Мјесечину што са сунцем брка
Ил је моје утихнуло село
Сребромразјем покривено бијело?
ДА СИ ЗНАЛА
Да си знала о Крајино моја
Којим путем морадо да прођем
Никада ме ти пустила не би
Из окриља ја твога да пођем.
Скрила би ме у окриље своје
Као мајка што сакрива дијете
У твом крилу бојала се не бих
Злих моћника што свијету пријете.
Надошле би бујице и ријеке
Да душману препреку направе
Порушила пруге и мостове
Да нам але куће не запале.
У њедра би своја нас сакрила
Да си знала која је судбина.
Причувај нам оне што осташе
У окриљу брда и планина.
Сву топлину сада њима пружи
Твоја душа нек им ране вида
Јер за тебе свој живот дадоше
Погинуше без страха и стида.
Мајко наша пуна су те уста
Остаћеш нам само жеља пуста
Теку дани као брза ријека
Жалићемо тебе до вијека.
Rijeka Lika/ Foto: Milan Kulaš Pilja
