БАЛКАНСКЕ СИТНИЦЕ
(текст се везује за слику Михаила Ђоковића Тикала на корицама истоимене моје књиге)
У задњем плану Тикалове слике, веома далеко, таман у видном издисају, распростире се, Њено величанство, природа. Вода, шуме, поља, планине и огромно небо.
Људи тамо нема. Сви су дошли у предњи план и баве се неким веома озбиљним послом. Оградили су се архитектуром. Свако ради оно за шта је задужен, нема залудних.
Ту и почиње чаролија надреалног. Људи су окружени нео-бичним предметима и догађањима, крупнијим или ситнијим, важнијим или потпуно неважним, такорећи ситницама. Али не одричу их се, било кад да су их створили, или да су им се десиле.
Накупило се доста ствари и догађаја од Постања. Оно што не може да се смести на стварну подлогу, добија етерична својства, полако почиње да лебди и да се пакује по замишљеним рафовима у људском мозгу, у које одлажемо цео опажајни живот. Не само наш, него и наших предака и наших потомака. То је сазнајна и емотивна база података целокупног људског рода. Уједно и простор где се сви ми сусрећемо.
И бивши и будући.
Између свакаквог реалног и некаквог надреалног, одвијала се и историја Балкана.
Давно је све почело. Толико давно, да се не зна тачно да ли је и како било. А било је, јер је од нечега требало да се почне. Да почне човек, јер се природа много пре већ некако споразумевала сама са собом. Светлом и тамом, ветром и кишом, камењем и травом.
Насељавао се Балкан у таласима, милом или силом. Из својих далеких завичаја пристизали су или се враћали многи народи и на Балкану правили постојбину за будуће нараштаје. Бануше у неко доба и Словени. Без компаса, помоћу звезда и месеца. Дођоше са севера на југ и постадоше, наравно, јужни.
Једног од тих сусрета, почео је велики алхемијски процес мешања раса и нација. Прави балкански коктел:
Сто грама Илира, пола шаке Трачана, прстохват Келта и много, много словенске страсти. Забиберише, зациметише затим Азијати. Из византијске у римску мензуру, па обратно, па опет. Додадоше онда прелив од Световида и Перуна, Христа и Мухамеда. Зачинише и меланхолијом, непредвидљивом агресијом, крвном осветом, преваром, братоубилаштвом и издајом.
…И попиј ти то ако смеш, сине мајчин!...
