О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


БАЛКАНСКЕ СИТНИЦЕ

Душко Милошевић


БАЛКАНСКЕ СИТНИЦЕ


(текст се везује за слику Михаила Ђоковића Тикала на корицама истоимене моје књиге)

 

 

У задњем плану Тикалове слике, веома далеко, таман у видном издисају, распростире се, Њено величанство, природа. Вода, шуме, поља, планине и огромно небо.

Људи тамо нема. Сви су дошли у предњи план и баве се неким веома озбиљним послом. Оградили су се архитектуром. Свако ради оно за шта је задужен, нема залудних.

Ту и почиње чаролија надреалног. Људи су окружени нео-бичним предметима и догађањима, крупнијим или ситнијим, важнијим или потпуно неважним, такорећи ситницама. Али не одричу их се, било кад да су их створили, или да су им се десиле.

 Накупило се доста ствари и догађаја од Постања. Оно што не може да се смести на стварну подлогу, добија етерична својства, полако почиње да лебди и да се пакује по замишљеним рафовима у људском мозгу, у које одлажемо цео опажајни живот. Не само наш, него и наших предака и наших потомака. То је сазнајна и емотивна база података целокупног људског рода. Уједно и простор где се сви ми сусрећемо.

И бивши и будући.

Између свакаквог реалног и некаквог надреалног, одвијала се и историја Балкана.

Давно је све почело. Толико давно, да се не зна тачно да ли је и како било. А било је, јер је од нечега требало да се почне. Да почне човек, јер се природа много пре већ некако споразумевала сама са собом. Светлом и тамом, ветром и кишом, камењем и травом.

Насељавао се Балкан у таласима, милом или силом. Из својих далеких завичаја пристизали су или се враћали многи народи и на Балкану правили постојбину за будуће нараштаје. Бануше у неко доба и Словени. Без компаса, помоћу звезда и месеца. Дођоше са севера на југ и постадоше, наравно, јужни.

 

Једног од тих сусрета, почео је велики алхемијски процес мешања раса и нација. Прави балкански коктел:

Сто грама Илира, пола шаке Трачана, прстохват Келта и много, много словенске страсти. Забиберише, зациметише затим Азијати. Из византијске у римску мензуру, па обратно, па опет. Додадоше онда прелив од Световида и Перуна, Христа и Мухамеда. Зачинише и меланхолијом, непредвидљивом агресијом, крвном осветом, преваром, братоубилаштвом и издајом.

 

…И попиј ти то ако смеш, сине мајчин!...



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"