БЕЗДАНИЦА
*КОРИТА
летим
раширених руку
насмијан
судбини у загрљај
тонем
без страха
у амбис
у понор срца таме
и док пјевам
у том лијепом
слијепом
икаровом суноврату
ударам
потиљком
у њеми
божански рељеф
невине стијене
...скоро и да не боли.......
и док мој распршени ум
запомажући
зa већ мртвим тијелом
тоне
све дубље
у мемлу
космичке помрчине
јасно видим
на предалеком своду
ове исконске пештере
свој једини прави бол
...уз сву љубав свијета што ме краси........
задњи зрак свјетлости
која се заувијек гаси.......
ПИЕТА
поклич помирења
понизност покајања
вапај опроста
изнад нас
свих светаца мошти.......
да!
све би то било
бајно
да нам нису
крцате јаме
и да из њих
не запомажу
наше кости!!!
МИХОЉСКА МОЛИТВА
песме се
из наше крви кују
док нас душмани
гневни
презиру и пљују
лелек се наш
у небеса точи
за сећање страшно
које сме
у бездан да крочи
песме се
из наше крви кују
и док нас нови џелати
слепом мржњом
узалуд трују
наш се огањ давни
у зениту
сунца рађа
док са дна таме
васкрсава
наша нојева лађа
песме се наше
из ове крви кују
док акрапи ада
свој пусти сан
сулудо снују
