КЊИГА О ПОЕТИЦИ ЕМИРА КУСТУРИЦЕ
Аутор рецензије: Мср Милица Миленковић
(Иван Новчић, Емир Кустурица: поетика порицања смрти, друго издање, Поетикум, Краљево, 2020)
Иван Новчић, свестрани књижевник и уредник издавачке куће Поетикум, објавио је једну изузетну студију о поетици филма редитеља Емира Кустурице у којој, након Горана Гоцића чије дело Култ маргине сматра монографским светим писмом о Кустуричином раду, покушава да донесе одговоре на студиозно испитивање редитељевог опуса из угла теме порицања смрти.
Како аутор напомиње у Уводној речи: „Ова књига је изграђена на три плана: на првом се анализирају у семиолошком смислу битни симболи и сигнали које редитељ свесно или несвесно шаље примаоцима; на другом се бави анализом примера које аутор сматра редитељевим највишим достигнућима; и на трећем се бави извесним утицајима на редитеља, а који долазе из књижевног, ликовног, филмског и света уметности уопште... Сва три плана повезује једна посебна поетика порицања смрти, која је доминантна у Кустуричиним филмовима.“
Након Уводне речи, Новчић упознаје читаоце са животом и делом Емира Кустурице („Живот у знаку успона и падова“), да би потом прешао на тумачење поетике његовог дела кроз три одређена поглавља: „Симболи и сигнали“, „Елементи гротеске и трагичности“ и „Утицаји и реминисценције“. У поглављу „Симболи и сигнали“ бави се анализом филмских метафора, симболом оца, поетиком порицања смрти, генијалношћу и хендикепом и родомрзачким геном. У следећем поглављу анализира филмове Аризона дрим, Дом за вешање и Подземље. Трећим поглављем доноси можда и најзанимљивије тумачење дела Емира Кустурице доводећи га у везу са Достојевским, Маркесом, Шагалом, Андрићем, Фелинијем и црним таласом.
Иван Новчић запажа да у Кустуричиним филмовима постоји „немерљива количина магије“ и да „нема српског редитеља који се толико бавио мишљу о смрти а, опет, у чијим филмовима има толико живота“. Поетика порицања смрти заснива се на дуготрајној анализи и испитивању формуле бесмртности укључујући интердисиплинарне науке као што су социологија, филозофија, књижевност, религија и психологија. Ни код једног аутора, запажа Новчић, не појављује се толико ликова који се хватају у коштац са „најмистериознијим питањем – питањем смрти“ као код Кустурице.
Рецензент књиге др Владимир Коларић примећује да је вредност Новчићеве студије у изазовима које она нуди при трагању за основним егзистенцијалним, смисаоним и религијским питањима кроз анализу филмова и ликова Емира Кустурице те његовим поређењем са великанима светске књижевности и филма.
Бити књижевник по струци и приступити једном овако свеобихватном анализирању и тумачењу дела филмског редитеља, није нимало лак задатак. Но читаоцима и теоретичарима књижевности делује као да је Иван Новчић некако магијски лако исписао свако поглавље ове књиге, као да је баш он рођен и предодређен за дубиозно спознање поетике филмског дела Емира Кустурице. Изузетност ове студије јасна је на свакој њеној страници. Новчић је донео вансеријско тумачење филмова које волимо и који су део нашег културног наслеђа, оног наслеђа, јасно је, које парира великим темама, симболима и именима светске књижевности и филмографије.