О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


КЊИГА О ПОЕТИЦИ ЕМИРА КУСТУРИЦЕ

Милица Миленковић

КЊИГА О ПОЕТИЦИ ЕМИРА КУСТУРИЦЕ


Аутор рецензије: Мср Милица Миленковић 


(Иван Новчић, Емир Кустурица: поетика порицања смрти, друго издање, Поетикум, Краљево, 2020)

 

Иван Новчић, свестрани књижевник и уредник издавачке куће Поетикум, објавио је једну изузетну студију о поетици филма редитеља Емира Кустурице у којој, након Горана Гоцића чије дело Култ маргине сматра монографским светим писмом о Кустуричином раду, покушава да донесе одговоре на студиозно испитивање редитељевог опуса из угла теме порицања смрти.

Како аутор напомиње у Уводној речи: „Ова књига је изграђена на три плана: на првом се анализирају у семиолошком смислу битни симболи и сигнали које редитељ свесно или несвесно шаље примаоцима; на другом се бави анализом примера које аутор сматра редитељевим највишим достигнућима; и на трећем се бави извесним утицајима на редитеља, а који долазе из књижевног, ликовног, филмског и света уметности уопште... Сва три плана повезује једна посебна поетика порицања смрти, која је доминантна у Кустуричиним филмовима.“

Након Уводне речи, Новчић упознаје читаоце са животом и делом Емира Кустурице („Живот у знаку успона и падова“), да би потом прешао на тумачење поетике његовог дела кроз три одређена поглавља: „Симболи и сигнали“, „Елементи гротеске и трагичности“ и „Утицаји и реминисценције“. У поглављу „Симболи и сигнали“ бави се анализом филмских метафора, симболом оца, поетиком порицања смрти, генијалношћу и хендикепом и родомрзачким геном. У следећем поглављу анализира филмове Аризона дрим, Дом за вешање и Подземље. Трећим поглављем доноси можда и најзанимљивије тумачење дела Емира Кустурице доводећи га у везу са Достојевским, Маркесом, Шагалом, Андрићем, Фелинијем и црним таласом.

Иван Новчић запажа да у Кустуричиним филмовима постоји „немерљива количина магије“ и да „нема српског редитеља који се толико бавио мишљу о смрти а, опет, у чијим филмовима има толико живота“. Поетика порицања смрти заснива се на дуготрајној анализи и испитивању формуле бесмртности укључујући интердисиплинарне науке као што су социологија, филозофија, књижевност, религија и психологија. Ни код једног аутора, запажа Новчић, не појављује се толико ликова који се хватају у коштац са „најмистериознијим питањем – питањем смрти“ као код Кустурице.

Рецензент књиге др Владимир Коларић примећује да је вредност Новчићеве студије у изазовима које она нуди при трагању за основним егзистенцијалним, смисаоним и религијским питањима кроз анализу филмова и ликова Емира Кустурице те његовим поређењем са великанима светске књижевности и филма.

Бити књижевник по струци и приступити једном овако свеобихватном анализирању и тумачењу дела филмског редитеља, није нимало лак задатак. Но читаоцима и теоретичарима књижевности делује као да је Иван Новчић некако магијски лако исписао свако поглавље ове књиге, као да је баш он рођен и предодређен за дубиозно спознање поетике филмског дела Емира Кустурице. Изузетност ове студије јасна је на свакој њеној страници. Новчић је донео вансеријско тумачење филмова које волимо и који су део нашег културног наслеђа, оног наслеђа, јасно је, које парира великим темама, симболима и именима светске књижевности и филмографије.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"