ФЕБУАРСКИМ БЕСМРТНИЦИМА
Жртвама безумног злочина
Незаустављиво се окретала Планета и тог фебруарског јутра
Попут клупка које размотавају руке сеоских преља
Да најзад открије Тајну, унапред запечаћену
Из књиге чемерно горких судбина
Страдале деце, жена и стараца
Изнемоглих, жртава од руке злочин(а)ца
Осрамоћених бугарских фашиста, задојених мржњом
Кукавичких изрода ружног људског лица
Бездушника, срца каменога...
Незаустављиво протиче Пуста Река крвотоком Србије
Тихо, тихо жуборећи: „О, немој, јутро моје бело
Имена у историји остаће, јер нема повратка“
И свака је капљица благословљене воде
Сведочила највећу Истину људског ума
Да се недужним жртвама пролива
Животодајна течност
Али не, узалуд. Никада не признајмо
Залудност цивилних жртава у рату
Отпор, опстанку, против туђина
Који су хтели прљавом чизмом
Загадити нашу земљу, светињу
И остали обележени пред Творцем
Који ће делити Правду на Дану судњем
Забрањујући убицама улазак у обећани Рај
Јер, проклете сотоне и џелати морају
Искусити патњу и казну бацања у Пакао
Где ће бити гориво у Вечној Ватри
Због ликвидација Божијег духа у телима људи...
Незаустављиво свићу нове зоре
Мамузају се дани када говоримо углас
Фебруарским бесмртницима слава што сазнадосмо
Како их, уопште, није уплашило мноштво
Шупљих металних цеви
„Бојовника“, бугарских, у Бојнику и Драговцу
Још, како њима дрхташе ноге од страха
Код извршне наредбе да пуцају
Бојевом муницијом
Да што више обоје снег у црвено
Да што више живота затру
Да што више Слободе угасе
Да што више Светла покушају
Угасити у очима фебруарских бесмртника
Чија крв сада протиче уместо воде Пусте Реке
И улива се у смирена срца, душе и разум
Лечи када посустанемо у доброчинству
Опомиње, ради покушаја праштања
Јер, опет ће изнова, нови нападати
Будемо ли слаби, разједињени
Ако заборавимо Бога...
Милост је Свевишњег допринела
Да фебруарски бесмртници, привилеговани
Преселе међу звезде и сазвежђа већа од свих маглина
Одакле расипају топлоту и чудесну светлост
На груди младих Мајки, које доје здраве бебе
Рођене из пркоса, ширећи заносни мирис, да студен
Оног фебруарског јутра не провали у суседства
Између парова који се воле убави, страсно, из Љубави
Са надом да ће им долазити у сан, понекад
Фебруарски бесмртници као свеци уздигнути,
А награђени обећаним рекама чистог меда,
Млека и вина које неће замућивати разум
У вечности, када буду поздрављани речима
Спас и Мир нека је на вас, невине жртве
Смеле мученике који савладаше искушење
Заузимајући највише степене уживања
Са фебруарским бесмртницима докле год Сунце
Буде излазило са Истока...
Сенахид Незировић
31. децембар, 2020.
На свете мученике:
Себастијана, Модеста и друге
23:30
