УМЈЕТНИЦИ
Једном сам сањао простор изнад неба. Очекивао сам да ћу срести много анђела, међутим све је зјапило празно. Обазирао сам се да угледам бар те чувене јаслице божјег обданишта, простор гдје смо створени и предати анђелима да нас допреме до наших мамā гдје хватамо залет да бисмо се опет вратили на небо, али све је било пусто.
Растужих се.
У том моменту једна мисао се скотрља низбрдицом свијести. Сунце, гдје ли је сунце? Подигох посрнули поглед и угледах свјетлост другачију од нама познате сунчеве свјетлости. Угледах огромне сунчеве зраке испуњене мноштвом сунцоида који ме својим изгледом подсјетише на анђеле. Зачух глас плав и утихнут, осмјехнут попут бијелог облака, који ми рече да су то умјетници. Они уљепшавају свијет, траже тишину у свјетлости и раде високо изнад неба, да би љепотом, када је спусте на земљу, очарали свачије срце.
Чудан је тај свијет небеских булевара који се може видјети само у сну, пун је маште, љубави и жеља.
Код даровитих сликара задивљује ме плава боја, попут плавог камена, галице, којим се помјерају границе природних закона. Можда је то једина плава природна боја која тече нашим крвотоком сасвим неосјетно, непримјетно, јер ми смо кап при[1]роде. Све што се налази у једној капи не може бити примјетно и препознатљиво оку обичног посматрача. Дах живота је плав. Зора је плава и пијетлов јутарњи кукуријек је плав. Дио тога плаветнила тече нашим венама.
Flying Rooster by Bogdan Miščević
