У ТРАГИЧНОМ ДОГАЂАЈУ ОНА НИЈЕ ПОСТОЈАЛА
(Прича о смрти непостојеће жене)
У путовању кроз непостојећи свет, бежећи од света пронашла је њега. Данима је посматрала изгубљено лице које је ишчекивало ... Желела га је, мрзела га је, био је њен сан о нестварном и најодбојнији призор облика.
Жестоко и провокативно, нежно и са најфинијим осећањима мамила је тупи, залеђени поглед, да се наслони на срце, да га прекрије косом... И запловио је, пробудио је очи, са напром развукао осмех...
Најрадоснији дани и вечери низали су се, недостајање оног другог било би болно , крали су сваки тренутак, шапат, из најскривених просторија, у сваком тренутку жеља, преплитали су снове.
Мучне су биле речи, тешке речи натопљене отровима , знао је да у бујици увреда једино исправно је ћутање, нада у пролазност речи, нестанак отрова...
Враћала се, одбацујући све, заборављајући, желела га је, силно, без патетичних образложења, јасним порукама... Из сваког бесног и љутитог одласка, рађала се још већа жеља...
Брисала је тугу, понављала речи, откривала истине... Будила је живот, он је ћутао...
.............................................................................................................................
Дани, вечери смењивали су се. „Вратиће се...“ храбрио је себе, сумњајући да се нешто догодило. „Вратиће се... мора се вратити... Једноставно таква је, а ја сам јој ... „
Испијао је кафу, прелиставо новине, небитне вести... Збир неважних хроника... Ни сам није знао, зашто троши време прегледајући наслове, тек тако, по заборављеној навици којој се ето враћа...
Смрт. Исписана реч, пловила је кроз сан. Појављивала се и пре, али не овако дуго да у залеђеној имагинацији несвесног стоји, без намере да оде. СМРТ...
.......................................................................................................................................
У бомбашком нападу у ... погинуло је 19 ... Одговорност за напад преузела је .... Владе више земаља су ...
Испод кесе у којој су ... ширио се осмех ... утиснут на зрак сунца... Осећао се тужно... надао се... у вечности... Она је поверовала... Једном, догодиће се да једном...
Са радио апарата, разливала се заборављена песма... Сајмон и Гарфанкел... don’t brek my...
