ЗЛОНАМЕРНО ПРОМЕЊЕНА ИСТОРИЈА

Проучавајући српско порекло утврдио сам да су западне цивилизације

модификовале нашу историју. Посумњао сам да су слично

чинили према Кинезима и ево шта сам нашао.

Др Симо Јелача

УВОД

Сви смо у школама учили да је Колумбо открио Америку 1492. године. Лаж. То нам је злонамерно потурена историја, од стране западних цивилизација, које су од свога постојања намеравале да се прикажу водећим у свету. Аутор књиге "1421. године Кина је открила свет" ("1421 Година открића света’’) Гeвин Мензис износи низ података према којима су Кинези опловили цео свет 70 година пре Колумба (Колумбус 1451-1506). Такође, према мапи венецијанског картографа Зуани Пицигано из 1424. године, Патагонија и Анди били су уцртани читав век пре доласка Европљана. И Антарктика је постојала веома прецизно уцртана на картама читавих четири века пре Европљана, а Источна Африка и Аустралија постоје су на картама три века пре доласка Кука, као што су и Гренланд, Арктик и Пацифик уцртани пре доласка Европљана. Тих година Европљани су имали бродове који нису могли препловити ни Енглески канал Ламанш. Исламски свет тих година био је у расулу, а Португалија је окупирала земље Северне Африка. Поред ових открића Гевин Мензис је открио и постојање метала, хортикултура, животиња и биљака, пренетих широм света. Али из људског памћења намерно су избрисани сви трагови, записи и достигнућа, који су игнорисани и коначно заборављени.  

То је уједно и доказ да су тадашњи морепловци били добри навигатори и да су уцртавали карте са прецизним географским подацима. Пловећи месецима по пространим океанима тадашњи морепловци су морали познавати процес десалинизације воде, те гајење биљака и животиња у различитим земљама широм света. Према новијим налазима са таквим сазнањима у то доба располагали су само Кинези.

Током раних година петнаестог века неколико кинеских флота извело је веома обимна путовања у циљу истраживања света. Најзначајнија међу њима свакако су путовања 1421. године, када су на пут кренуле четири флоте, а последњи преживели брод вратио се октобра 1423. године. Према њиховим мапама пловидбе потврђено је да су испитивали Антарктик и Арктик; Северну и Jужну Америку; и да су прешли Пацифик до Аустралије.

Знања Кинеза у многим доменима предњачила су Европљанима три, четири, па и пет векова. Према томе: Колумбус; де Гама; Магелан и Кук су пловили стопама кинеских морепловаца и служили се копијама њихових мапа.

У западним школама учило се да је Бартоломеј Диас (1450-1500) из Португалије открио Гуд Хоупна рогу Јужне Африке; Васко де Гама (1469-1525) десет година касније прешао Индијски океан и открио пут за трговину са Индијом. У историју је ушао као први откривач новога света Кристифор Колумбо ( 1451-1506), који је 12 октобра 1492. године угледао земље Бахама. Фердинанд Магелан (1480-1521) следио је Колумбовим путем и приписује му се први пролаз између Атлантика и Пацифика, кроз пролаз који данас носи његово име. Он је убијен на Филипинима 1521. године. Међутим, у то време само је једна нација поседовала научна сазнања, бродове и искуства у пловидби за епохална открића. То је била Кина, која је открила свет давно пре Еврољана. Половином петнаестог века, нажалост, све кинеске мапе су намерно уништене.

Гевин Мензис је рођен 1937. године у Кини, служио је као морепловац на подморници од 1959. до 1970. године и изучавао открића света. За ради својих открића обишао је 120 земаља, посетио преко 900 музеја и научних библиотека и обишао све светске луке. Иако су се кинески морепловци оријентисали помоћу звезда карте су уцртавали са великом прецизношћу. Гевин Мензис је дао исцрпне податке о четири кинеске флоте које су опловиле свет између 1421 и 1423 године и иза себе оставиле прецизне податке о Рту Добре Наде, Атлантику, Антарктику, Арктику, Северној и Јужној Америци, Пацифику, Аустралији и Новом Зеланду. Где год су доспевали кинески морепловци оставили су своје трагове у виду порцелана, грчарија, свиле и флоре и фауне Кине. Уз то на свим континентима су пронађени кинески новчићи и други неизбрисиви трагови њихове напредне цивилизације. Колумбо, Магелан, де Гама, Кук и други током својих пловидби носили су копије кинеских мапа, које су им биле путокази за њихова ''бајаги открића нових светова''. За Колумба иначе постоји тврдња да је био слаб картограф.

ИЗ ИСТИНИТЕ ИСТОРИЈЕ КИНЕ

Другог фебруара 1421. године, на кинеску Нову годину, тадашњи владар династије Минг, Зу Ди (1360-1424), звани ''Бог неба'', инаугурисао је Забрањени град за своју престоницу. Пријему је присуствовало 28 владара из Азије, док Европљани тада још нису знали за Кину. Зу Ди је син Зу Jуанзанга, првог владара династије Минг. До тада Кина je била под контролом Монгола (1279-1352), када је владао унук Џингис Кана Кублај Кан. Те године 1352.  десиле су се велике поплаве у Кини, а затим је завладала куга. Против Монгола су се подигли сељаци из Гуангзоаи под воћством Зу Јуанзанга. Зу Јуанзанг је 1356. године ослободио град Нанђинг, где му је била престоница, а затим је прешао у Беиџинг (тада звани Та-ту) и прогласио га новом престоницом. Зу Ди је са 21-ом годином био војник и командовао армијом, којом се ослободио Монгола, све до иза Тибета и Лаоса 1382. године. Након тридесетак година ратовања Монголи су потпуно протерани из Кине 1387. године. Затим је удвостручио морску флоту, која је имала 3500 пловних објеката, од којих 1350 патролних чамаца, 400 великих бродова и 400 бродова за превоз жита. Чак су Кинези давали услуге превоза и другим државама.

Зу Ди је затим плански поправио Велики кинески зид, тада у дужини од око 5000 км и доградио нових 1400 км. Лично је имао интереса за астрономију, а зна се да су кинески астрономи били познати већ 2000 година пре Зу Диа. Бележили су појаве звезда од 1300. године п.н.е., а знали су и за Халејеву комету још од 240 година п.н.е (којој је име дато касније) и 1054. године Кинези су описали експлозију супернове ''Краб Небула''.  Зу Ди је инсистирао код својих адмирала да се оријентишу према звездама и тачно су предвиђали помрачења сунца и месеца.

Пренос престонице из Нанђинга у Беиџинг имало је велики значај за династију Минг. Зу Ди је Зенга Хе прогласио комадантом армије.

Зенгова храброст освојила свет

Преселење престонице је почело 1404. године, када је на десетине хиљада сељака форсирано да се селе у Беиџинг, ради повећања броја становништва, а стотине хиљада радника силом је довођено да раде. Како је сезона гајења жита била краћа у околини Беиџинга и приноси су били мањи, Зу Ди је наредио проширење великог канала, ради довожења жита. Велики канал почет је да се гради још 486. године п.н.е. и дугачак је 1800 км. На том пројекту радило је преко 300 хиљада радника. Канал од Хангзоуа до Беиџинга отворен је за пловидбу 1415. године и већ прве године њиме је превежено 170 милиона кг жита, а наредне године готово двоструко више. Када се јавио проблем недостатка дрвене грађе за градњу Забрањеног града опет је Велики канал коришћен за превоз дрвета, довоженог чак из северног Вијетнама.

Адмирал Зенг Хе на самом почетку 15. века кренуо у освајање света

Зенг Хе је први пут са својом флотом пловио до Источне Африке 1405. године, којом приликом је у Кину довезао жирафе које је презентирао Зу Диу 16 новембра 1416. године. У Забрањеном граду завршена је резиденција владара 1417. године, а 1420. године завршен је Hрам неба.

Зу Ди је због свих својих пројеката стекао бројну опозицију, али је исте и даље сурово спроводио. Забрањени град је градило милион радника и још три и по милиона радило их је у припремама и обезбеђењу. Сви радови завршени су 1420. године, а инаугурација је одржана 2 фебруара 1421. године, на Нову кинеску годину. Кинеска флота вратила је после инаугурације све владаре који су присустовали прослави у Хормуз, Аден, Ласа и Дофар у Арабији, Могадишу, Брава, Малинди и Момбасу у Африци, Шри Ланку, Калкуту и Камбаи у Идији, у Јапан, Вијетнам, на Јаву, Суматру, Малагу и Борнео у Јужној Азији и друге градове. Зенг Хе је награђен за успешно командовање са пет флота, које су опловиле Азију, Индију, Африку и Средњи Исток. Трговачки бродови Кине највише су пловили у Јапан, Кореју, Бурму, Вијетнам и Индију, а све по налогу Зи Диа. Године 1407. Зенг Хе је отворио школу страних језика у Нанђингу и 16 најбољих ученика дате школе распоредио на својим бродовима као преводиоце у земљама: Индији, Африци, Арабији, Персији, Свахилију и другим. Зу Ди и Зенг Хе су упошљавали стране навигаторе и картографе. Један од најпознатијих био је Индонежанин Мастер Бентун. Кинези су раширили своју флоту по целом свету, где год су доспевали. У Европу су доспели непосредно после Римског царства.

Спољна политика тадашње Кине није била ни окупаторска ни колонијална, већ отварање трговине међу народима и потчињавање на леп начин, милом. На тај начин Зу Ди је придобио Јапан, Кореју, Вијетнам, Индонезију и све околне земље. Ангажовао је 2180 учених људи на очувању свега познатог, како би се исто сачувало у писаној форми. Само у Забрањеном граду запослио је 120 Филозофа. А како у то доба још нису постојале писаће машине, све је рађено ручно.

Деветог маја 1421. године муња је запалила Забрањени град, којом приликом је уништено 250 одељења, укључивши и владарев престо. Те године Кинези су доспели и у Венецију. Зу Ди је привремено препустио престо своме сину Зу Гаози. Затим је наступила епидемија болести, од које је умрло 174.000 људи, што је народ схватио као божију освету због грандиозних пројеката. Дванаестог августа 1424. године Зу Ди је изненада умро, а син му је преузео престо и на њему остао свега једну годину, до 1425. године. После Зу Гаозиа на престо долази његов син Зу Зањи, који је живео и владао до 1435. године. Династија Минг наставила је да влада Кином до 1644. године, од када власт преузима династија Кинг.

Кинеска флота, у то доба, могла је да борави на мору до 3 месеца и да преплови до 4500 миља без обнављања хране. Њихова флота носила је жита која су гајили где год су боравили. Бродови су им имали носивост од по 2000 тона, док су венецијански носили свега по 50 тона. За навигацију им је главни оријентир била звезда Северњача. Познато је да су Кинези изумели компас још у седмом веку нове ере. Бродови су им били опремљени топовима на барут, пошто је барут први пут пронађен у Кини. Зу Диев план је био да цео свет стави под кинеску контролу. Његов главни командант у морепловству био је Зенг Хе. Флоте Зенг Хеа пловиле су 1405-1407; па затим 1409-1411; па 1413; 1417-1419 и 1421-1423. године.

Петог марта 1421. године испловила је огромна кинеска флота  у Кинеско Жуто море, под командом Зенг Хеа. Владар династије Минг, Зу Ди наредио је својим адмиралима Зенг Хеу, Зоу Мену, Хонг Баоу, Зоу Вену и Јанг Кингу, да узму неколико хиљада морнара (28.000) и исплове са преко стотину бродова (107) и да народе које буду налазили третирају пријатељски . Прво су се упутили ка југу, орјентишућу се према звезди Поларис. Свакодневно су бележили позиције, координате, уписивана места посете, острва, заливи и слично. У кинеској географији позиције нису рачунате од екватора, већ од Северног пола, који је био тачно под 90° географске ширине (алтитуде) и 90° географске дужине (лонгитуде), док је Екватор био на 0°. Кинези су своја путовања подешавали и према Магнетном полу, који је такође на северу. На свим тим путовањима открили су: Африку, Индију, Аустралију, Европу и Америку. Кинеска флота остварила је шест великих путовања под руководством адмирала: Зенг Хеа; Хонг Баоа; Зоу Мeн а; Зоу Венa и Jанг Кингa. Пре но што је завршио своја путовања 1431. године адмирал Зенг Хе поставио је два камена обелиска, са уписаним свим својим путовањима. Препловили су преко 40.000 миља, а током пловидбе претежно су користили снагу ветра. Пронађено је да су од рта Добре Наде до рта Верде пловили 40 дана, просечном брзином 4,8 чворова. Рт Верде у то време био је ненасељен. На мапи Пири Реисаиз 1428. године нађени су рт Верде, рт Добре Наде, те Магеланов мореуз, који дели Аргентину од Огњене земље. Та мапа је светска мапа, на којој је уцртан и пут свиле, који води из Кине преко Азије до Блиског истока. Кристифер Колумбо је користио ту мапу 1492. године. Ту мапу имао је један шпански морнар, који је пловио на Колумбовим бродовима. Године 1501. Отомани су заробили тај брод на коме је служио дотични војник, а иста мапа и данас се може видети у Топкапи Сараи Музеју, изнад Босфора, у Истамбулу. Године 1421. када су кренули огромном флотом по свету имали су тада већ 600 година искуства океанске навигације. Већ у седмом веку имали су бродове са непромочивим преградама, отпорне на пожар и са уређајима за баланс против олуја. Тих година, 1421-1423. били су спремни против монсунских киша у Индијском акеану и Јужном кинеском мору. Кинески морепловци су били сујеверни, па су на сваком броду имали собу за молитве. На бродовима су имали чак и историчаре који су записивали догађаје. Тако је Ма Хуан оставио целовит документ (Свеукупни преглед океанских обала), публикован 1433. године, након Зенг Хеове последње пловидбе.

Кинези су на бродовима носили жита: пшеницу, соју, просо, кукуруз и пиринач. Од соје су правили сојино млеко, а пиринач су користили неољуштен, који је садржавао витамин Б1 против болести Бери-бери. Жита су држали да проклијају, којом приликом су из клице себи обезбеђивали витамин С против скорбута. За витамин D су користили тофу. Ради обезбеђења меса на бродовима су носили прасиће и керове и гајили зелена поврћа. На бродовима су такође имали довољно жена (конкубина) ради сексуалних потреба морнара. Њих нису сматрали курвама, већ женама потребним за наследства.

Према записима Ма Хуана флота Зенг Хе упловила је у Малаку, у Малезији, шест недеља након напуштања Беиџинга, где су трговали порцеланом мањајући га за индијски текстил. Од арапских земаља стигли су у Египат, Персију, те у Занзбар. Прва флота Зенг Хеа 1405-1407. године састојала се од 62 брода са 27,800 морнара. На путу за Малагу посетили су Камбоџу и Јаву, а затим Шри Ланку и Калкуту. Трећа експедиција 1409-1411. године, а следећа 1413. године пловила је из Малаге у Бенгал, Малдиве и у Африку. Опловили су и Арабско море, Персијски залив све до Хормозе. И експедиције између 1417 до 1419. године обишле су луке Африке, Арабије, Индије и Азије.   

                ОТКРИЋА НОВОГА СВЕТА

Три флоте стављене су под команду Хонг Бао, Зоу Мен и адмирала Зоу Вена. Четврта је била под командом Зенг Хе, главним командантом армије. Флоте Хонг Бао и Зоу Мена пловиле су три недеље од рта Верде до обале Бразила. Ту земљу назвали су Фусанг, Описи Фусанга постојали су хиљаду година пре њиховог доласка. Наиме, будистички свештеник Хоеи-Шин описао је земљу Фусанг 499. године нове ере, удаљену 8000 миља. Названа је по врсти дрвета, плода сличног црвеној крушки. У том опису свештеник је навео да та земља нема гвожђа. И заиста, та чињеница je касније потврђена као тачна. Према томе, Гевин Мензис закључује да су Кинези открили Америку пре Колумба. На мапи Пири Реиса уцртане су и описане биљке и животиње Новога света. Ту се налазе описи кукуруза, кога Кинези дотле нису познавали. Према тој мапи веома тачно су прецизирана Шетландска острва. Тамо је нађен порцелан из доба династије Минг. Кинези су још у осмом веку слали експедиције у јужна мора и истраживали Канопус и Јужни пол.

Адмирал Хонг Бао кренуо је са Фокландских острва у потрагу за храном и открио мореуз, који ће се касније назвати Магеланов мореуз, 1519. године по Португалцу Фернанду Магелану. Реално би било да тај мореуз носи име ''Хонг Баоа'', који је први њиме прошао. Магелан је имао мапу Пири Реиса, па је знао за тај пролаз. Мапа Пири Реиса садржи и Антарктик, удаљен око 200 миља јужно од Огњене земље. Од рта Кеип Хорндо Антарkтика бродом се тада путовало две недеље, због леда у води. Кинези су пловили до Антарkтика желећи да прођу испод Круцис Алфа, звезде изнад јужног крста. Тада су Кинези већ имали положај Канопуса и јужног крста (52 степена и 40 минута), што им је била орјентир тачка за морепловце. То се сада сматра огромним доприносом за људску историју. Тако су, такође, били у позицији да одреде позицију јужног магнетног пола. Португалци су ово идентификовали тек после 50 година, Пири Реисова мапа приказује Антарктик четири стотине година пре Европљана. Међутим, Аустралије још у то доба нема на мапи.

Кина на свим светским морима пре више од 5 векова

                Кинески бродови прављени су од махагонија дрвета, које не расте у Европи. У Аустралији је нађен остатак једног Хонг Баовог брода. Хонг Бао и Зоу Мен су очекивали да ће продавати свилу и поједностављени порцелан, а лоцирали су Канопус и Јужни крст. Према томе, историја би требало да се мења, а ови морепловци да добију заслужена места на пиједесталима великих истраживача.

Током шест путовања свим светским морима и океанима, под командама Хонг Бао, Зоу Мена, Зоу Вена и Јанг Квина, мандарински званичник у министарству рата Луи Даксиа наредио је уништење свих писаних докумената, којом приликом су иништени сви трагови њихових путовања и успутних открића. Комадант Зенг Хе подигао је два писана камена обелиска у местима Келестиал и Спаус пре но што је завршио своје последње путовање 1431. године. Током доласка у Индију Зенг Хе је потврдио да су Индија и Кина међусобно трговале још од доба династије Танг (618-907 н.е.). Чувени истраживачи средњег века Марко Поло (1254-1324), Ибн Батута (1304-1368) и Абдул Разак (1349-1387) путовали су у Калциут, а представници Калциута долазили су у Нанђинг и Беиџинг, доносећи Зу Диу вредне поклоне. Са споменика у паласу Калестиал Спаусу види се да су бродови Зенг Хеа опловили преко 40,000 миља током шест пловидби, што износи приближно два пута око земље. Из дијаграма Мао Куна произлази да су бродови пловили брзином 6,25 чворова и Рт Добре наде опловили за три недеље у августу 1421. године и стигли до рта Кеип Верде. За Васка де Гаму требало је 33 дана да преплови исту раздаљину. Кеип Верде је у то време био ненасељен. На светској мапи из 1428. године приказан је пут свиле из Кине преко Азије и Средњег истока, који је био блокиран када су Отомани окруживали Византију.

Зоу Менова флота је пловила уз обалу Бразила, опловили су Фокландска острва и прошли кроз Магеланов мореуз, стигли до Шетландских острва и доспели до Антарктика. Кинески бродови доспели су до Јужне Америке 1421. године, читав век пре Магелана, што је приказано на мапама Пири Реиса, која датира четири стотине година пре доласка Европљана на Антарктик. Од Шетландских острва пловили су до Аустралије, када су изгубили један брод. Када је исти откривен идентификован је помоћу угљеника С14. Хонг Бао и Зао Мен су свој главни циљ остварили открићем Канопуса и Јужног крста. У Аустралији су се сусрели са Абориџинал народом. У Јужну Аустралију доспели су два века пре Абел Тасмана (1603-1659), који је открио острво Тасманиа, које данас носи његово име. Спремајући се за повратак флота Хонг Баоа се сусрела са флотом адмирала Зоу Мена, која је пловила јужном полулоптом око Аустралије у супротном правцу преко Пацифика.

                У оквиру пловидбених подухвата кинеске флоте 1421-1423. године у Аустралију је стигла флота Адмирала Зоу Мена, али са источне стране континента. На Пацифику су их дочекале Хумболтове струје, због којих су морали пловити уз обале Чилеа. Остало је непознато да ли су тада доспели до Перуа и сусрели се са Инкама. Када су били на половини Пацифика због морских струја поделили су се у две групе. Северна је отишла до Каролине, Нове Гвинеје и Филипина, а јужна према Аустралији. Када су први Европљани доспели у Перуу и на Филипинима су нашли кинеске кокошке. Интересантан је њихов опис Кенгура, кога су видели у Аустралији, као животињу са четири ноге, која идуна две и има две главе, једна на средини тела (а то је било младунче у трбушној кеси). Кинеска флота упловила је код Окленда и Кемпбела, који су на истој географској ширини као Огњена земља. Пловећи на север стигли су на Нови Зеланд, у Даски Саунд и Рапаки Бич, а затим на острво Норфолк. Аустралију су опловили са јужне, источне и северне стране. Током тих путовања губили су бродове. Од 107 бродова који су испловили из Кине 1421. године, вратило их се само око половина 1423. године. Према томе, први досељеници на Нови Зеланд нису Европљани, већ Кинези. Неки од кинеских морнара женили су се са женама домородаца и са њима остајали и тамо изродили потомство.

                Кинези се помињу и као први истраживачи геолошких налазишта. Минерале су класификовали по групама још у првом веку нове ере. Трагови Кинеза нађени су и у рудницима Новог Јужног Велса, у Аустралији. Ту су експлоатисали злато, сребро, бакар, калај и друге метале, а по свој прилици и уранијум, од чега је велики број морнара умирао на бродовима, услед озрачења.

                Минг династија трајала је од 1368 до 1644. године. Где год су пловили трговали су са свилом и порцеланом. Још је Зенг Хеова флота користила парафин за десалинизацију морске воде.

Када је Магелан прошао кроз мореуз између Минданаоа и Леите, на првом острву Лимасаопоздравили су га краљ и краљица, одевени у кинеску свилу и јели из кинеског порцеланског посуђа, старог преко 50 година. Зоу Мен је ту прошао век пре Магелана. Магелан је нашао, поред свиле и порцелана и кинеске новчиће Зу Диа на Филипинима, које су ту донели трговци Зоу Мена. Кинеске истраживачке флоте вратиле су се у Кину у октобру 1423. године.

ПРВЕ КОЛОНИЈЕ У АМЕРИЦИ

Адмирал Зоу Мен са својом флотом је упловио у јапанске воде, а затим је доспео на пацифичку обалу Северне Америке, садашње Канаде, САД и Панаме. То је било путовање дуго 16.000 миља, са просечном брзином пловидбе од 4,8 чворова. Мапе тих путовања цртао је Немац, географ и астроном Мартин Валдсимилер (1470-1518). Према мапама Валдсимилера утврђено је да је Зао Менова флота боравила у Лос Анђелесу и Сан Франциску. Тамо је нађен кинески средњевековни порцелан са кобалтом и тамном глазуром плаве боје. Тај кобалт потиче из Персије у доба владавине Зи Диа 1368. године. Његова мапа из 1507. године је прва мапа Америке, а мапа португалског навигационог картографа Карта Маринаје прва мапа целога света.

Према мапи Валдсимилера Зоу Мeнова флота је стигла у Сан Францисkо и Лос Ангелес. Трагови Кинеза нађени су на kалифорнијској обали. Уласком флоте Зоу Мена у залив Сан Франциско, продужили су пловидбу реком Сакраменто до града Сакраменто. Др Џон Фури, из Националног историјског музеја Северне Калифорније, нашао је остатке брода, са необичним металом сребрнасто-беле боје, по чему је утврђено кинеско порекло датих остатака. Утврђено је да тај метал потиче из 1410. године. Такође је потврђено да и дрво датога брода потиче из југоисточне Кине. Ипак најинтересантније је да је на броду пронађен пиринач, који до тада није био познат у Америци и Африци. Утврђено је, такође, да су Европљани првим доласком у Америку донели болести које су масовно уништиле тамошње Кинезе. Нађено је једно насеље у коме су куће грађене од камена, за које је профессор Оријенталних језика, са Универзитета Берклиа, Калифорнија, Др Џон Фриер потврдио да су без сумње Монголске израде. И тамо су се Кинези женили са локалним женама и остављали своје потомство. Такође, на остацима брода, нађени су поједностављени натписи. Из Калифорније се Зоу Мен упутио ка Мексику, а затим у Кину. У Мексику су између Манзанила и Акапулка нађене олупине кинеских бродова. У Мексику су се Кинези сусрели са цивилизацијом Маја. Евиденције о боравку Кинеза код Маја потичу и из Гватемале. Морнари Тоу Мена су се такође укрштали и са женама Венецуеле, а у Перуу су неки говорили само кинески све до краја деветнаестог века. Налази ДНА показују истоветност код народа Мексика, Панаме, Колумбије, Венецуеле, Перуа и Кине. Пре доласка Европљана Кинези су колонизирали Источну Африку, Аустралију и пацифичку Америку. Кинези су се сусрели и са Ескимима и Норвежанима уз обале Сибира. 

Плодови кукуруза, пасуља и бундеве представљали су главну исхрану племена: Олмека; Маја; Толтека; Инка; и Астека, које су Кинези донели у Америку. Након тога дошло је до знатног пораста броја становништва у Мексику. Доласком у пределе Мексика Кинези су нашли цивилизацију стару готово као и они сами. Технике декорација и кориштене боје у Мексику и Кини биле су веома сличне. У обе земље традиционална је црна боја, прављена од пепела костију или пепела кукурузне шапурике. У обе земље и руде су сепарисане на истоветан начин. Кодекс Флорентин описује, још пре Хиспаник цивилизације, прераду метала, поступком продувавања кисеоником ради пречишћавања. И огледала су послужила за поређења становништва Централне Америке и Кине. Остала је прича о доласку брода из Азије у Гуадалахару, који је веома срдачно дочекан од стране шефа Корас племена Најарит. У Перуу су нађене кинеске фигурине Назка Фигуринес у бронзи, те поједностављени медаљони и кинеске жад огрлице. Трагови Кинеза нађени су и у Гватемали. Кинеско порекло у тим крајевима утврђено је и по крвним групама, те по архитектури, сликарству, обичајима, говору, одевању и по технологијама, па чак и по домаћим животињама, које су укршане. Кинески утицај на приобалну Америку био је толики да би се с'правом цео континент могао звати "Кинеска Америка"

.

Морске руте адмирала Зенг Хе

Кинези нису само трговали са Америком, они су чак успоставили своје колоније од Калифорније до Перуа. У новије време доказано је да становништво Мексика; Панаме; Колумбије; Венецуеле и Перуа носи кинеске ДНА. Кинези су истражили свет много пре Европљана, па су имали колоније и у Источној Африци и Аустралији, као и широм пацифичке обале Америке. Према томе време је да се светска историја мења из основа. Нађено је, такође, да и Ескими; Козаци и рибари у Норвешкој имају кинески и корејски ДНА. То значи да су Кинески бродови опловили и Сибир. Гевин Мензис тврди да су Европљани и Американци игнорисали Кинезе и свесно лажно приписивали Колумбу откриће Америке, а Куку откриће Аустралије. Наводи се да о томе данас постоје подаци у преко хиљаду књига у свету. Ту тврдњу наводи професор Џорџ Ф. Картер. Према томе, Кинези су испитали цео свет 1421-1423 године.

У време док су флоте Зоу Мeна и Хонг Баоа пловиле у правцу југо-запада, од Карибског мора према Јужној Африци, флота Адмирала Зоу Вена узела је правац пловидбе на северо-запад. И када је Зоу Вен опловио Капе Верде и запловио према Фусангу, погрешио је за око 2000 миља. Пловили су према Карибима, а затим на север поред Флориде, све док поново нису узели правац у десно у Атлантик, према Азурима. На острвима у карибскаом мору наишли су на људождере. Извесно време боравили су и на Куби. На путу до острва Бимини Адмирал Зоу Вен је изгубио многе бродове, а тиме и хиљаде моранара и њихових конкубина, које је морао искрцати на нека острва. Многе од тих жена породиле су се након искрцавања у местима где се могло преживети. Касније је утврђено да тамошње становништво има ДНА кинеског порекла. То становништво оставило је своја камена обележја у Масачусетсу, у местима Дајтон Роки Тантон Ривер, сличне каменим обележјима у Капе Верде, Матади Фалси Рупуке Бич, Неви Зеленд. Аутор књиге "1421 Године кинеског открића света" Гeвин Мензис напомиње да би се предео звани ''Њу Игланд'' требао преименовати у ''Нова Кина''.

ЕКСПЕДИЦИЈА ДО СЕВЕРНОГ ПОЛА

Експедиција Адмирала Зоу Вена, након проласка кроз залеђене воде северног Атлантика, поделила се у две групе. Једна је отишла у правцу Азура, па затим на југ до Капе Верде, ка Индијском океану. Друга ескадрила отпловила је од Њуфоундленда око Гренланда. Тих година, 1421-1422, лета су била топла па је било могуће пловити око Гренланда. Утврђено је да су кинески морепловци стигли до Северног пола, (90 степени географске ширине), Ву Пеи Чи, место удаљено 180 миља од Гренланда. Међу истакнутим кинеским морепловцима 1422-1423. године био је и Адмирал Јанг Кинг. Он је пловио у Индијском океану, где је трговао са зачинима. Опловио је и Арапске државе залива Галф. Од њих је узимао злато и слоновачу. Вратио се у Кину септембра 1422. године. Обишао је 17 источно-афричких земаља и Индије. Помиње се да су Кинези пловили Индијским океаном још у време династије Танг (618-917 нове ере).

Када су Португалци први пут стигли у Источну Африку, нашли су краља и краљицу Занзибара обучене у кинеску свилу, који су живели у каменим кућама, декорисане кинеским порцеланом. Још пре три хиљаде година Кинези су правили бронзу и лили метале у калупима. У време династије Кин (221-206 п.н.е.) у Кини је развијено грнчарство и прављење скулптура од теракоте. У време династије Танг (618-907) богати Кинези позлаћивали су своје порцеланско посуђе и пили вино из сребром гравираних чаша. Воће су сервирали у чиније од белог жада. Жене су везле одевне предмете свилом и носиле украсе од злата и жада (наруквице, мињђуше, огрлице). Нађени су и трагови конзервирања хране и ротирања плодова на обрадивим земљишним површинама још 305. године п.н.е. Кулминација је свакако доживљена за време Зу Диа, 1421-1423. године, када је кинеска флота опловила читав свет.

Бродови династије Сонг (960-1279) достигли су до Аустралије и трговали са Индијом. Саградили су Велики Кинески зид, чиме су се заштитили од напада непријатеља. И дан данас се по свету сусрећемо са траговима Кинеза, чак и кроз биљке и животиње, које су донели и оставили их заувек. Од биљног света Кинези су про- ширили гајење слатког кромпира, шећерне трске, бамбуса, палме, банана, џинџера, кафе, хлебног дрвета и хибискуса, који се данас гаје на Хавајима, у Индији, Азији, Америци и Африци, почев од пре доласка Европљана. Европљани су на језеру Титикака нашли парадајз из Централне и Северне Америке. Магелан је пренео кукуруз из Централне Америке у Европу. У Калифорнији се узгајају Кинеске руже, а у Јужној Америци гаје се кинеске кокошке. На кинеским бродовима нођене су и биљке, које су садили где год су се задржавали, као и животиње које су тамо гајили. Пиринач је главна животна намирница Кинеза. Пиринач је иначе најадаптибилнија биљка у свету. Кинези су гајили врсте пиринча које успевају на великим висинама у планинским пределима, као и на различитим температурама. Пиринач има добар принос, лако се чува и добра је животна намирница. У своје време Кина је била најбоље развијена пољопривредна земља. У Кини наводно постоји изрека за особу која изгуби посао "Да је разбио своју чинију пиринча". За време династије Минг Кина је извозила пиринач у земље Пацифика. Тако је пиринач нађен и у потопљеном броду у Сакраменту. Кукуруз се показао као идеална житарица за гајење у брдским пределима Кине. Имао је дубок корен и добар принос, што га је одржавало од водених бујица. Кина је, такође, била водећи извозник свиле и памука. Памук су Кинези донели из Индије, а затим су га успешно развили код себе. Тако су развили и гајење коконата, који се, такође, много гаји у Индији, Индонезији, Шри Ланки, на Филипинима и у пределима Карибског мора. Банане потичу из Југоисто- чне Азије, а гаје се и на Хавајима, у Африци и тропским пределима Америке.

Кинеске флоте обишле су све континенте света. Били су на 62 архипелага, са преко 17.000 острва и препловили више десетина хиљада миља. Адмирал Зенг Хе записао је да је био у три хиљаде земаља (већих и мањих). Препловили су Индијски океан, до Источне Африке, око Гуд Хоп и Капе Верде, кроз Карибско море до северне Америке и до Арктика, као и до Антарктика, Аустралије, Новог Зеланда и преко Пацифика. И само на Антарктику бродови су морали да плове на супрот ветровима и морским струјама. Непосредно пре велике пловидбе (1421-1423) Зу Ди је освоијо јужно-источну Азију, укључујући Манџурију, Кореју и Јапан. Створили су своје колоније дуж пацифичких обала Северне и Јужне Америке, од Калифорније до Перуа. Населили су Аустралију и Нови Зеланд, као и Источну Африку. Свуда су трговали свилом и порцеланом. Кинеске флоте опловио су све обале света и уцртали карте свих земаља и израчунали унапред сунчева и месечева помрачења. Само око половина бродова Хонг Баоа и Зоу Мана вратили су се у Кину не потопљени. Број људских жртава такође је био велики, преко 9000 само код Зоу Мана. Сматра се да је ¾ флоте изумрло или остало на страним обалама. После свега, на основу историјских истина град Њујорк би се могао звати ''Нови Беиџинг'', а Будизам би могао да буде светска религија, уместо Хришћанства.

Ти чувени морепловци Кине опловили су рт Добре Наде шездесетшест година пре Диаса, прошли кроз Магеланов мореуз деведесетосам година пре Магелана, открили Аустралију три века пре капетана Кука, Антарктик и Арктик четири века пре Европљана и Америку седамдесет година пре Колумба. Великани тих открића: Зенг Хе; Хонг Бао; Зоу Мен; Зоу Вен и Јанг Кинг, заслужују признања јер су баш они били први и најхрабрији од свих. Ови морепловци заслужују да им имена буду исписана на свим светским пиједесталима најчувенијих морепловаца људске цивуилизације. Они су открили Нови свет. Сви они који су пловили после њих, ма каква открића да су учинили, пловили су њиховим стазама.

И коначно, свим предњим тврдњама иде у прилог и најновија вест у Отава Ситизену, од првог Новембра 2011. године, да је у Јукону ископан поједностављени новчић, стар 340 година, из периода владавине династије Кинг, владара Кангки, која је владала Кином од 1662 до 1722. године.

Отава, Новембра 2011, допуњено Августа 2017.

Мапа адмирала Зенг Хе

Извор фотографија: OSU.EDU

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: