ЗАПЕНУШАТИ СЕ МОРА САН
У златној римској одори
Месец плеше на небу
Изнад древног града.
Златне нити античке тоге
Вуку се и месечина пара небо
Копрена лелуја небеска.
Златне нити, златна пређа провлачи се
Кроз плаве и тамније капије
И пара се тога римска
Проваљује у порушени град
У ископине
У просторе још увек људске.
Пара се месечева тога
Пара се у нити златне
И упреда се у снове
Као светлост под велом.
Чује се у тами
у златним ципелама
Месец плеше у ноћи
на небу изнад старог града.
Ципелице од заборављених бајки
по ископинама Житног трга
корака древних бат
чују само они
који су се усудили да живе.
У њима се глас прошлости
ишчитава као звездани пут
лишћа опалог у царском парку.
Ветар бере погледе у тами,
и чами, чамотињи се окреће
кроз плаве капије тамније од вела
кроз тамније светлости ходе.
На реци Сави, близу јужне обале
запенушати се мора сан чежњиви
девојке из Сирмијума
и месечеве ципеле неке
водене од таме и Саве и неба
испод Дијаниног моста ће проћи
минути у векове
поново у прошлост до смрти
до мртвих снова.
У Сави сан се запенушати само
Као под танким, танким велом лице девојке, мора.
ЗАШТИТНИК ЖИВОТА
Одјекује будилник. Праскозорје
док први петли терају злобника.
Земљин жар води у светла предворје
и буди нас гласом благовесника.
После глувог доба ноћи, обзорје.
Сунце магичном тајном источника
развија зраке кроз ноћи наборје,
најавом петла земног светилника.
Почело вере, ноћи ишчезнућа
исписан небеског спасења буквар
знак светлости, пој је, и ускрснућа,
новог рођења, ратничког духа твар.
Пратилац Христа кроз трња беспућа,
уз орла и јагње, петао чувар.
ПРВИ ПЕТЛИ
Времену, да ли песмом господари
ил` месијански слути у тамнини?
Огласи кад нам стварности чувари
призову зору у сна пукотини?
Не дају сни скамењени јантари
да шану каткад ветрови тишини
и први петли постану вратари
дану далеком, још само гласини.
Слатко сунце, хајде једном просини
опарај кошмар и расплети сање
и у подераног дана хаљини
прекини ово немило чекање
да разбије пој петла у даљини
сунчаног живота ил` смрти ткање.
