О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


КАТАРИНА САРИЋ О ПОЕЗИЈИ ДУШИЦЕ МРЂЕНОВИЋ - ВАВИЛОНСКА БИБЛИОТЕКА

Катарина Сарић
детаљ слике: KrkArt


У Антици, тачније у пресократском периоду космогонија и митова, постојао је идеал који је тежио да обједини индивидуално и колективно у једно првобитно, непоцијепано јединство, његов савршен израз налазимо у Лесинговој формули: једно и мноштво (хен каи пан). Идеал о којем је ријеч, а који налазимо у поезији Душице Мрђеновић, осликава првобитан синкретизам митске слике свијета (у којој су човјек и природа стопљени у једно, непоцијепано и савршено јединство) и златног доба (Aurea Aetas). На овој слици још увијек нема великих подјела на опозиционим линијама: тијело-ум, сопство-не-сопство, субјективно-објективно, спољашње-унутрашње, човјек-природа (подјеле крећу са Сократовим антропоцентризмом и измјештањем човјековог лика из овог првобитно неодвојивог јединства, као и снажном вјером у његову моћ разума која га из њега издваја). Ова подјела ће, као што је познато, свој коначан расцијеп задобити Декартовим рационализмом који кулминира у формули cogito ergo sum (овако расцјепљени субјект мање-више егзистира до данашњих дана а на њему почива и дуализам ,,поцијепаног” свијета који га окружује…).


Поменути идеал (хен каи пан) ће доживјети бројне модификације, нарочито у романтичарском идеалу слободе (,,спознати себе у зрну пијеска”, стиховној пантеистичкој формули В. Вордсворта и Нареншифу(Narrenschiff), књижевном саставу преузетом из прича о Аргонаутима, о великом симболичком путовању као потрази за идентитетом), дадаистичком сликарству (Дишановом изуму ready-made којим је иницирано отварање умјетности према свијету, искораку арта из оквира слике, дакле разбијањем предметности материјалног свијета а то су управо постулате на којима почива Душичина поезија.

(Из приказа Катарине Сарић, Вавилонска библиотека)


 

Избор из поезије Душице Мрђеновић:

 

ЈЕДНА НОЋ У ГРАДУ КОЈЕГ СУ ЧУВАЛИ ПСИ

 

На раскрсници

блато и поломљен путоказ

 

магла која покушава да ископа очи

ноћ која халапљиво пије крв

у даљини лавеж паса

којег прекидају пуцњеви

 

камење које је подрло ногавице

полако се гнезди у коленима

 

почиње киша

миришу трешње

 

још мало и мој је ред

на моме потиљку више неће бити

само рођени дланови

 

 

ЦЕПАЊЕ СТРАХА

 

Корачам

Обећала сам себи

Од сваке капи крви

Из табана

Једна гробница

За слику из прошлости

 

Корачам

Док земља подрхтава

У немилости

 

Корачам

Да стигнем

На ивицу твог света

Где је ништа

 

И стижем

Да видим одраз

Залазећег сунца

На води

Која се пробија

Између две стене.

 

 

***

Узалуд пишеш датуме на камену.

Узалуд пишеш на камену.

Узалуд камен.

Камен.

 

О ауторки:

Душица Мрђеновић, рођена 1990.године у Сомбору. Пише и преводи поезију. Учесник више Фестивала поезије, заступљена у многим књижевним часописима и зборницима поезије. До сада објављене две ауторске књиге: поезије Само у нама (2015, Граматик, Београд) и Крај једног драмског чина (2020, Аноа, Београд). Поезија превођена на руски и македонски језик.




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"