Јелоунаиф (Yellowknife), Дијамант севера, је град лепих контраста, лоциран на вулканским стенама старим четири билиона година, на северној страни Греjт Слеjв језера. У граду још постоје старе куће бивших рудара и модерне зграде савременог бизниса. Бриљантне лепоте поноћног сунца и поларне светлости, града на ивици дивљине, богате историје, културе и просперитета, допуњују привлачност овога града. Град Јелоунаиф има око 20.000 становника, мешаних јужних и северних култура. Град слави Национални Дан Абориџина (21. Јун).
У Јелоунаифу популарни су: пецање, кану спортови, лов, камповање, голф и разгледање града и околине. У граду има више паркова и игралишта, а у непосредној близини су многобројна језера, међу којима су: Грејт Слејв; Фрејм; Реинџ Џекфиш; Нивен и Кем језеро. Јелоунаиф обилује прелепим излетиштима: Камерон водопади; Прелуде језеро територијални парк; Лонг језеро, и друга. У граду је музеј савременог живота Индијанаца и њихове уметности Нордерн Херитаџ центар - ‘’Принц Велс’’, у коме се налази ресторан са надалеко познатим специјалитетима од меса бизона. У Јелоунаифу је саграђена зграда провинцијског парламента у облику снежне пахуљице, као симбол снежног севера.
У ближој околини града саграђено је место за ноћна посматрања поларне светлости (Аурора Бореалис). Ту долазе бројни туристи из целога света да уживају, а међу њима најбројнији су из Јапана.
Град годишње посети око 50.000 туриста, од којих већина прелазе северни арктички круг, на удаљености око 400 км, северно, код града Иркутск (3.700 становника). Северно од арктичког круга поноћно сунце траје 57 дана (од 24 маја до 24 јула), а током зиме сунце уопште не излази изнад хоризонта (од 5 децембра до 5 јануара).
Познате атракције Јелоунаифа су: Грејт Слејв Лејк, десето по величини језеро у свету и друго у Канади, (дубине 613 м и површине 28.438 км2), на коме постоји око двадесетак разнобојних кућа сојеница, за које становници не плаћају таксу; Нахани Национални парк Резерват, у коме се налази кањон дубок 1220 м и ‘’Вирџинија’’ водопади 90 м; ‘’Ледени пут’’, на којима се ствара лед до 1 м дебљине; ‘’Вуд Бафало’’ национални парк (44.807 km2 ); ‘’Канол стаза’’ (дугачка 449 km); ‘’Демпстер аутопут’’ (аутопут добио је име по РЦМП полицајцу који га је прошао са снанкама које вуку пси); ‘’Велики Северни фестивал уметности’’ (слике и скулптуре домородаца); ‘’Кили Ривер’’ (река дугачка 410 км), на којој Ден Индијанци пецају рибе 12.000 година и ‘’Ацхо Ден Натив Крафтс’’ (око 40 индијанских племена Ден породица које израђују одећу, корпе, наките, мокасине и друге индијанске рукотворине).
До Јелоунаифа се долази колима из Алберте аутопутем ‘’Мекензи’’ број 1, или из Бритиш Колумбије аутопутем бр. 7, а авионима из Едмонтона, Калгарија и Отаве. На аутопуту вас на уласку у северозападну територију чека Информациони центар који вас услужује кафом и путним мапама (отворен је од 15 маја до 15 септембра). Одатле ка Јелоунаифу пут вас води поред градића Реи (око 1500 становника Индијанаца племена Ден), који је интересантан за краћу посету.
Град Јелоунаиф чине чувени дијаманти, који су граду дали име Гглавни дијамантски град Северне Америке. У ближој околини Јелоунаифа су рудници дијаманата: Екати Диавик и Снеп језеро. Диавик је највећи канадски рудник, а Канада је трећи највећи светски произвођач дијаманата.
У околини Јелоунаифа најпре је откривен бакар, у чијим рудницима су претежно радили Индијанци племена Ден. Затим је код језера Бер откривено налазиште уранијума 1930. године. Злато је откривено 1934. године, од када почиње значајнији развој града Јелоунаифа, а 1991. године откривена су налазиша дијаманата. Како су откривани племенити метали град и Канада добијају све значајнији економски потенцијал. Из рудника Диавик сваке године добија се више милиона карата дијаманата, а највећи до сада нађени дијамант у руднику Диавик имао је 552 карата. Рудник злата Џајент затворен је пошто су околне резерве већ сасвим исцрпљене. А у граду Јелоунаифу су радионице за брушење дијаманата, које сада раде пуним капацитетом.
Пошто град Јелоунаиф лежи на гранитном камену изградња кућа у Јелоунаифу је веома скупа. Сутерени за сваку нову кућу копају се искључиво минирањем. А главни градитељ приватних кућа у Јелоунаифу, речено нам је, је један наш земљак - Србин. Име му нисмо забележили, а у граду је веома познат.
Постоји податак да се у Јелоунаифу користи 25 језика, међу којима су осам званичних територијалних језика. Становници Јелоунаифа, Индијанци племена Ден, су веома гостољубиви према туристима и заиста се пријатно осећате у њиховом присуству у том граду.
Аутор је боравио у Јелоунаифу осам дана и обишао готово сва напред наведена места, осећао се заиста изванредно и из Јелоунаифа понео прелепе утиске. Имали смо сусрет са једним медведом на удаљености од око 40 метара. У околним шумама има доста бобичастог воћа, а познато је где расте бобичасто воће ту има и доста медведа. Отуда је препоручљиво посетиоцима Јелоунаифа и околине да буду спремни на сусрете са медведима у свако добе. Речено нам је да се известан број становника Јелоунаифа почињу купати у језерима чак и пре но што се на њима потпуно отопи лед. Са задовљством можемо препоручити свима које интересују путовања на север да посете и Јелоунаиф, са уверењем да се неће покајати, већ да ће им то путовање остати у доживотним сећањима.
