ПОВРТАК НА ИЗВОРИШТЕ КЕМПA

Данас, када говоримо о кемпу као култури а чије сам изворне постулате, у комбинацији са техникама поп-арта пронашла у опусу пјесникиње Лидије Киарели, могли бисмо говорити о помодарству у основном значењу те ријечи, па бисмо као примјер могли истакнути све копије копија које сусрећемо на улици, а које су изворишно из давних шездесетих, односно осамдесетих те су све само не оригиналне.

Катарина Сарић

Међутим, као што сам нагласила, у почетку није било лако наћи се у кључу Лидијине поетике, вратити на извориште кемпа. Наиме, многи умјетници из средине 20. Стољећа, покушали су дефиницијски усмјерити кемп, но у свој флуидности могуће дефиниције – ипак се нису усугласили. Најгласнији о том питању били су Сузан Зонтаг и Филип Кор. Кемп је дио антиакадемске струје обране популарне културе шездесетих, а до свјетске видљивости долази у осамдесетима, са све прихваћенијим постмодернистичким ставовима, гледањима и разноразним, мање или више добродошлим естетикама.

Кемп је у том смислу пуно ближи стајлу, односно лајфстајлу – одређене особе. Особа, дакле, може бити случајно или намјерно кич, док је кемп, како би то објаснила Сузан Зонтаг, увијек начин конзумирања односно “извођења” културе. Кемп је од почетка био апстрахиран као и ироничан обзор и став. У одбрану му је тада стало антиакадемско расположење које је искључиво за циљ имало одбрану маргинализираних форми изражавања, живљења и стилова живота. За циљ кемп, дакако, не узима безвременост или вјечност, већ иде у корак с доминантном културом односно маинстреамом. Мотивска композиција избора из Лидијине поезије, у преводу Александре Вујисић Лекић, односно лајт-мотивска, повезује у посветама управо личности из свијета, условно речено кемп покрета као отпора академским струјањима, а и сама поезија је, мада медитативна у основи, анти-формалистички настројена. Симболика која је опалесцентно вишеслојна, прелива се са поезија на life/style од којег је не можемо посматрати херметички издвојену јер она је у основи еклектична компилација кемпа и поп – арта, нарочито Е. Bорхоловог експерименталног типа.

(Из приказа Катарине Сарић: Вавилонска библиотека/Library of Vavilon), превод песама: Александра Вујисић)

Лидија Киарели, Италија

ПОД МЕКСИЧКИМ НЕБОМ

Посвећено Фриди Кало

"Сликам цвијеће како не би умирало."

Фрида Кало

Био је то можда траг будућности

Већ зацртане

Који су тражиле твоје очи

Међу облацима расутим

По мексичком небу.

Био је то ковитлац боја и златних нити

Твоје тахуана сукње

Док си ти

- рањена и никад побијеђена -

изазивала свијет.

Било је пољубаца кармина

Којима си потписивала своја писма

У потиштености неуобичајеног мира

Која је полако испливала

Од лимба болова.

Био је то можда неухватљив сан

жаљење за изгубљеним данима

за животом

украденим од тебе

једног далеког јутра

у аутобусу изненада полудјелом.

ПЈЕСМА ЗА КАМИЛ КЛОДЕ

"Увијек постоји нешто одсутно што ме мучи"

Камил Клоде

19. октобар 1943.

Тешки облаци

невидљиве вране

лебде на небу Провансе

побјешњели вјетар

који отвара пукотине плаве боје.

Сама, слушаш глас тишине

И

као запањена дјевојчица

гледаш у велике баре

код браон глине

- драгоцјеног дара

Који ти је ноћна киша донијела.

По посљедњи пут

у нестварном свијетлу

чудна створења

оживљавају

од блата

који су његовале

твоје дрхтаве руке.

И тада те непозната смиреност

зграби

а ти се смијешиш

коначно слободна

овог октобарског јутра

у Монтдевергу.

ИНСОМНИЈА (МЈЕСЕЧИНА)

Посвећено Ли Краснер

"Нијесам се никада ослободила прошлости."

Ли Краснер

Спрингс, Ист Хамптон, 1961

Инсистираћу на лутању кроз лавиринт

тишине и нерасположења.

Усамљеност

ће бити сапутник мојих дана.

Гледаћу бесана тихог духа Џексона Полока.

Из моје четке

капи и пљускови падаће на платно које ће направити

нејасне обрисе или трагове

петље и закривљене линије ће оживјети

кроз досадне амбер тонове.

Коначно ћу осјетити

велики мир док

Слушам уморни глас абоносне ноћи

а у мраку слаб одјек

направиће свој пут

са осјеком и протицањем мјесечине.

(Посвета слици Мјесечина Ли Краснер)

БАШТА ТАРОТА

Посвећено Ники де Сент Фал

Сликање је смиривало метеж који ми је уздрмавао душу.

Ники де Сент Фал

Стаза је спора

око Велике Аркане

и

калеидоскоп увијек у покрету

Прелама

твоју жељу за немогућим:

мозаицима свијетлих боја

мноштвом малих огледала

која

рефлектују

множе

наново стварају.

А ти Ники де Сент Фал

још увијек си овдје

и још увијек се смијешиш

на овом магичном и нестварном мјесту

ти

посљедњи творац снова

О ауторки:

Лидија Киарели (Lidia Ciarelli) је једна од потписница оснивачке повеље Immagine & Poesia (Машта и поезија), умјетничког књижевног покрета основаног у Торину, Италији 2007. године у сарадњи са Aeronwy Thomas, кћерком чувеног велшког пјесника Dylan Thomasa.

Бави се умјетничком инсталацијом и колажом. Координаторка је манифестације   #DylanDay која се се одржава у Италији (Торину). Награђивана је почев од 2011. године када јој је додијељена захвалница за учешће на Првом међународном фестивалу поезије у Свонсију (Уједињено краљевство) за свеукупан пјеснички и умјетнички допринос. Добитница је Медаље за књижевну умјетност (Њу Јорк, 2020. године) и номинована је шест пута за награду Pushart (Pushart Prize) у Сједињеним Америчким Државама. Уз то, номинована је за награду Mario Merz (Италија) за умјетнички допринос 2020. године и добитница је Велике награде жирија на Међународном такмичењу 2021. године (Sahitto International Award 2021). Њено ствараштво превођено је на више језика и објављено у више од 150 поетских магазина и на интернет сајтовима у државама широм свијета.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: