детаљ слике: Драгица Ивановић - КРК Арт дизајн

Гацко - постојбина вила, колијевка змаја

Ако ћемо писати о Гацку кроз вијекове имамо о чему, ако ћемо писати о Гацку и заборављеним обичајима, предјелима, шалама опет имамо о чему, ако ћемо писати о подручју љековитог природног богаства, надахнутом перу и бистром уму опет заиста имамо о чему.

Што би стари људи рекли посебно својствено овим предјелима „Свако вријеме има своје бреме па тако и ово“, а ово је вријеме кад се (ако оставимо на страну недостатак емпатије, грамзивост, себичне, примитивне, манипулативне пориве користољубља појединцу у тренутку) у односу на вијекове зулума, тлачења, опсада, османлијанизма, аустроугарског кулучења, ратних лудила, у овом поднебљу ипак  живи, пјева, воли и радује.

Гацко је мала општине са великим срцем и мало је добри моји мјеста на кугли земаљској, а да није стигла стопа неког из Гацка.

Гдје год ходио није заборављао и са собом је носио боју гатачкога неба и воде са Клиња укус мајкиног хљеба и  сјен очева вида. Од половине прошлог вијека гатачка гимназија је изњедрила и спремила у свијет велики број младих људи који су успјешно завршавали школовање и стицали звања, доктора, књижевника, технолога, инжењера. Гацко се може посматрати као расадник људи са универзитетским знањем.

Сваки пети становник Гацка укључен је у образовни процес, од основне школе до факултета, а жеђ за знањем и образовањем становника овог краја симболично потврђује и официјелни грб гатачке општине, на којем видно мјесто заузима отворена књига. Још се на двору Сандаља Хранића, у гатачком старом граду Кључу, његовала писменост и ђаци су били на цијени. И сурове прилике у овом дијелу Херцеговине условиле су да се већи број Гачана опредијели за школовање у трагању за бољим животом. Многи од њих су се школовали и на престижним европским универзитетима, од Београда, Беча, Сорбоне и Прага, све до далеког Санкт Петерсбурга, па је из Гацка потекло педесет универзитетских професора и око четрдесет доктора наука.

Гацко је прича о Чемерну, Вучеву, Церници, Знадарици, Добрељици, Придворици прича о живој води на Вуловој чесми, Доброј води, брани на језеру старој преко сто година и још безброј мјеста које треба поменути. Гацко је пјесма и народне ношња, литургијска молитва, појалица и прошња.

То је прича о ужини коју ти мајка спреми, која мирише колико год да је година прошло од тад, то је стадо и пас и рој пчела.

То је нада да генерације које долазе неће заборавити шта значи посадити брезу, багрем и цио дрворед.

То су сватовске сирене и коло на центру после вјенчања, то је колона матураната и литија на Бадњи дан, свијећа крсна и мирбожница.

Гацко је колијевка српске духовности и народног књижевног језика.

У Гацку су рођена два великана:

Сава Владиславић Рагузијски, дипломата на двору руског цара Петра  Великог који је разграничио два највећа свјетска царства Русију и Кину 1728. године. Написао први путопис о Сибирији и Прокламацију својим земљацима у Херцеговини да се дижу на устанак против Османлијске империје.

и

Тешан Подруговић, епски бард српског народа у најбољем казивању народних пјесама.

Поред поменутих из Гацка су и

Богдан Зимоњић - (Гарева код Гацка, 1813. — Пусто Поље код Гацка 1909) Поп и војвода гатачки. Истицао се у локалним устанцима који су се јављали после 1852. у Херцеговини. После сукоба Луке Вукаловића са црногорским двором, 1862. и пристанка Вукаловића да сарађује са Турском и Аустријом, Црна Гора је поставила Зимоњића као свог човека за Херцеговину. Пошто га је 1864, књаз Никола поставио за сенатора, стално се настанио на Грахову. У великом устанку у Херцеговини (1875—1878) Зимоњић је био један од најпознатијих устаничких вођа. После окупације Херцеговине (1878) аустроугрске власти су га поставиле за намјесника у Гацку.

Петар Зимоњић - митрополит Дабро-босански

Свети Митрополит Петар Дабро-боснски био је Владика -захумско херцеговачки (27.мј 1903-7 новембар 1920) и Митрополит Дабро-босански ( 7 новембар 1920- 1941).Одликован је орденом  Светог Саве првог степена, бијелим орлом 2. реда и Карађорђевића  звијездом.

Стојан Ковачевић - легендарни херцеговачки јунак и хајдучки харамбаша рођен је у Срђевићима код Гацка 1820г, а умро у Никшићу 1911г.

Прославио се небројеним подвизима у сукобу са херцеговачким Турцима, а вријеме његовог хајдуков ја, борби и подвиг у народу је остало упамћено као:“Стојанов вакат“.

Перо Тунгуз - хајдук, рођен1840. године у Сливљима од оца Лазара, трговца и мајке Марије, домаћице, у породици поријеклом из Пиве. Веома млад одлази  у хајдуке гдје се брзо истиче храброшћу па ускоро заснива своју чету.

Васиљ Грђић је био српски, национални, политички, културни радник из источне Херцеговине .Он је уз Гаврила Принципа свакако најизразитији борац у Босни и Херцеговини против Аустроугарске тираније. У  маленом Гацку које је вијековима било на мети завојевача изњедрио се јунак чија је ријеч била бриткија од сваке сабље и јатагана, на мисао убојитија од пушчаног зрна и топовских ђула.

Ристо Грђић, водећи економски и правни стручњак Српске православне цркве, прочелник Управног одбора и директор Канцеларије Српске патријаршије, десна рука тројице српских патријарха прије и послије Другог светског рата, угледни банкар, марљиви просвјетитељ и народни заступник, са својим кумом др Пером Слијепчевићем идејни творац и главни писац Меморандума СПЦ о усташким злочинима над Србима до августа 1941. године.

Проф. Др Гојко Грђић (Гацко, 1907 –  Београд, 1979.)Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1931. године. Докторирао на Филозофском факултету у Берлину 1934. Универзитетску каријеру отпочео је као доцент 1939. године на Економско-комерцијалној високој школи у Београду. За вријеме рата хапшен од старне Гестапоа. Од 1948. је на Економском факултету Универзитета у Београду. За редовног професора је изабран 1954. године. Прије рата предавао Привредну историју, а на Економском факултету у Београду – Економску статистику и Макроекономске билансе. Био је шеф Катедре за статистику и Декан Факултета, а имао је и друге функције на Економском  факултету

Перо Слијепчевић - (Самобор код Гацка, 12. јун 1888 — Београд, 13. децембар 1964)

Био је српски књижевни историчар. После завршене гимназије у Мостару определио се за студије германистике и филозофије на Бечком универзитету. Образовање је употпунио докторатом на универзитету у Фрибургу у Швајцарској с тезом о будизму у немачкој књижевности, 1917. године.

У Балканским ратовима био добровољац у црногорској војсци, а за време Првог светског рата је био активни заступник ставова српске државе у емиграцији.

Породица Дунђерски су Вишњевци из Гацка, одакле су се преселили у место близу Суботице. Након Ракоцијевог устанка одлазе у Сентомаш, данашњи Срборан, где и данас живе њихови потомци.

Љубивоје Љуба Ршумовић - наш познати пјесник за децу, често истиче да његова породица води поријекло из Гацка.

По ријечима великог пјесника дјечије душе и срца предака његов прадјед је Окиљевић са Платица из Гацка.

За крај приче, која је тек почела, у Љубиној пјесми је све и душа и љубав и оно што носимо у себи и бранимо словом и животом.

Домовина се брани лепотом

Домовина се брани реком

И рибом у води

И високом танком смреком

Што расте у слободи

Домовина се брани цветом

И пчелом на цвету

Маком и сунцокретом

И птицом у лету

Домовина се брани књигом

И песмом о небу

Сестрином сузом мајчином бригом

И оним брашном у хлебу

Домовина се брани лепотом

И чашћу и знањем

Домовина се брани животом

И лепим васпитањем.

Љ.Р

Гацко је, добри моји, мјесто повратка и сусретања, мјесто кумстава и радовња..ако је прича поменула само неке змајеве остаје нам да поменемо виле, то су овде сестре, мајке, ћерке, херцеговке стамене жене кроз вијекове.

До неке нове приче остајте нам здраво.

Приредила: Драгица Ивановић, песникиња из Гацка

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: