О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ТУГУЈ НЕБЕСКИ ЈЕРУСАЛИМЕ

Снежана Мojaшевић
детаљ слике: КРК Арт дизајн



Тугуј,  Небески Јерусалиме!

(lirski EP)
                                                        

1. Дио

" А када свог гријеха наново се сјетиш, ти се покај, побиједи очај, молитви се врати"!!!
Шта је гријех мој, Господе, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
На кољена сви лажни богови, Зеусе, Одисеје, Еросе, Ваале,
 Херосе и сви са Олимпа, Тесалоније и идолопоклоници,
не шетајте у празности ума својега! Сјетите се Нојевог времена,
 содоме и гоморе и из тог пакла испаравајућег сумпора!
Уприте поглед у хоризонте горе Гетсиманије, Хорива, Тавора,
 није битно које се планетарно тијело око којег окреће;
 да ли хелиоцентрично, геоцентрично васељену
бесконачну не осматрај, не дангуби већ извору хрли!
Задња ура удара клатном тугујући, због гријеха прародитеља,
 наших Адама и Ева, најпослије свога!
Љествицу пропасти, у бездан стровали, стазе утабане напусти,
 сијасет и ини пут неокајани, дебелом завјесом заклоњени,
пороцима заблудјели, првобитног Аврама и Давидовог рода изроде!
Спусти се са страдалног одра, светих заповијести које нам у предање
 остави Мојсије се лати...Тугуј Небески Јерусалиме!
 
" Закон Бога Његовог је у срцу њему, и стопала његова се не спотичу" ( Пс.37.31). Када човјек такорећи, положи закон Божији и свете Божије заповијести у срце своје, и заволи их, тада ће презријети гријех, распламсаће се жеља за животом у Господу, уздржаваће се од сваког гријеха"
Преп.Никон
                                                          
                                       
 2. Дио

 " А када свог гријеха наново се сјетиш, покај се, очају не служи, молитви се врати"!
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
Абрахам покуша наговорити Сведржитеља да град поштеди,
  због блудних намјера мушкараца који су посјетили Лота.
Гле, он ријеку испија и не жури; вјерује да може
 сав Јордан у уста повући! Он је првјенац путева Божјих;
само онај који га је створиоможе примаћи свој мач.
Сјети се страшног пакла и Левијатоновог злочињења,
па се са злог пута враћај! Гле, Лот надживје Содому и Гомору
и са двијема кћеркама које једнаако преживјеше уништење
блудног краја и повукоше се да у миру живе до краја живота.
Клањај се порока, неће нестати ужаса, епидемије, смакнућа,
потопа и апокалипси, док има непокајаног и једног раба.
Једном господару се само може служити. Не можеши лиле и смреке
у шумама палити, жртве приносити, душе скрнавити, душу лажним боговоима
предавати а у милост и Опрост прије ридања иштати.
Све ће ти се Духом Светим открити, ако се можеш правом путу вратити?!
  Тугуј Небески Јерусалиме!

                                                 
 3. Дио
 
" А када свог гријеха наново се сјетиш, покај се, покопај очај, молитви се врати"!!!
Шта је гријех мој Господе, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
Може ли се човјек у свијет поуздати, ваистину никад!
Коме он није поласкао, обећава много, но мало даје!
Аждаја је то, која ће те када бисере подијелиш па непромишљено
око себе окренеш, растргнути. Једино ко се поузда у Свевишњега,
по предању пророка Давида, неће се преварити у својој нади!
Препоруком заповијести које нам у предање
 остави Мојсије...Не поводите се примјером Соломона.
Ви Тесалонци сиђите са Олимпа,
судба ће вас тешка задесити. Свети Илија,
 ослободи Израиљ тада од преваре Ваалове, погубивши цара Ахава
и опаку му жену Језавељу, за петама вам карлиса!
Удовици Сарапти умрлог сина, васкрсава.
Пребива Светитељ у риљама пресвучен, можда га смјерно
у широком луку заобиђосте, не удијелисте.
Смјело Светитељски љуби сиромаха, улажи труд у поломљено
 стубиште Љествичанина. Због Разврата у Израиљу, узорно,
људски род у суши и гладовању оставља, не би ли се који досјетио!
Вратио се свом извору и клањао правом Господару!?
Тугуј Небески Јерусалиме!!!
 
Божја енергија свуда дјелује, а особито у оним људима који су се окренули Господу. Бог је Мир, Утјеха и Радост свима. Зато вам желим мир и радост од Господа! Амин!

                                                 
4. Дио
 
 " А када свог гријеха наново се сјетиш, покај се, бестрагај очај, молитви се врати". 
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
До Првог Доласка, Сведржитеља неба и земље, кратак је ход!
Енох се са Илијом спрема, послушајте Свете Апостола шта поручиваше!
На Тавору се јављао Тесвичанину и јавиће се, Мудрост, 
Логос, Алфа и Омега, Почетак и Крај.
Удовици Сарапти умрлог сина, васкрсава. Због Разврата у Израиљу,
људски род у суши и гладовању оставља, не би ли се који досјетио!?
Зашто људски род страда и изгара, у мраку пребива.
Ко поуке Апостола не слиједи и твори, вјерује Јуди, Нерону, 
Кајафи, Ироду и иним идолопоклоницима! 
Вратити се назад на мјесто злочина треба.
Господе Сведржитељу и просветитељу наш,
просвети душе рода свог, речима Твојим светим,
за које Апостоли Твоји, Петар, Павле и ини пострадаше!
 Тугуј, Небески Јерусалиме!
" Ако вас руже за име Свевишњега, блажени сте, јер Дух Божји, Дух силе и славе почива на вама, они дакле хуле на Њега, а ви га прославате, рече Апостол Петар ( 1.Пет.4.14)
Преп.Никон                        
 
                                                      
  5. Дио

 " А када свог гријеха наново се сјетиш, у очај не падај, молитви се врати!"
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
Но вјекомдане, затрте су стазе, љествице литургија висе,
цвилећи, ломне од силних вјетрова, цивилизације потопљене.
Још се сумпорна вода није утишала од Содоме и Гоморе,
зов смрдљивог сумпора, зове страдални грешни живаљ.
Пут је далек од земаљског до Вјечног Јерусалима...
Од преваре Ваалове, примјера је много.. 
Хомерова Илијада са Одисејом се лакше препричава...
Из Итаке до Троје замео се сваки траг старом трговцу.
 Господар Галилеје Ирод, син старог Ирода, прогна кћи
 Арапскога кнеза и ожени Иродијаду, жену свог брата Филипа.
Њена кћи Соломија га забављаше; играјући срамни плес,
безумно, нечастивом силом вођена.
Скиде главу Крститељу Господњем, ублудном заносу одсјече главу.
Царство се под ноге баца, тргује се царском земљом кроз блудну трампу!
Тугуј Небески Јерусалиме!!!
 
"Ратујте са својим страстима не одавајте се злоби и не потчињавајте се телесним слабостима. Како бисте побиједили похитајте Љекару, вапећи са Светом Црквом, нашом мајком: " Боже, сачувај ме као разбојника, блудницу и цариника ( мене покајника) и спаси  ме".
Преп. Анатолије
                                                     
                                         
6. Дио

 " А када свог гријеха наново се сјетиш, очају не служи, покај се, молитви се врати"!
 Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
Сараспет с Њим, страдајућа иштем, дуго чекани Опрост са Неба
и дјелић Свјетлости јарке, да раскрили се тајна пута спасоноснога.
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
За шаку сребреника, издан од стране Јуде Искариотског.
Ухапшен, невино суђен, те бичеван, погубљен на захтјев Санхедрина, на Крст распињањем,по наређењу Понтија Пилата у Јудеји, 30. љета наше ере,
Па тако Сараспети безгрешни, поред грешника,за људски род страда.
 С десне Ти стране Дисмаз, који спаси дијете у наручје  неискусобрачне,
 од мача цара Ирода у Мисиру. С лијеве Ти стране Костурнице
непокајани род сведочанство твори. Голгота Ти страдалница, дружбеница, 
безгрешном крвљу грешна земља заливена; бодљикавим вијенцем,
као Ореолом, окитио се са лијеве стране постројен пали људски род?!
Радуј се, Пресвети сњежнобијели миормирисни крине дествености, откупио си
од Еве прародитељке гријех и злу коб!
Тугуј Небески Јерусалиме!
 
Наше спасење захтијева испуњавање десет Божијих Заповијести и предавање вољи Божијој". " Велики мир имају они који љубе закон Твој и за њих нема спотицања". ( Пс.119.165)
Преп. Амвросије
                                                             
                                               
7. Дио

 " А када свог гријеха наново се сјетиш, очају не служи, молитви се врати"!
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
Тек изњедрено Тијело Твоје, Црква Твоја, прогон трпљаше,
индоктринацију  трпљаше; Сведржитељу послије Васкрнућа
 и Вознесења свом извору; За вакта, Римског Царовања,
Цара Нерона 64.год. ради подметнуг пожара  у Древном граду Риму,
приведе крвожедник, свете Апостоле, међу жртвама;
Разапињући Светитеље Петра наопачке на крсту и Павла, обезглавише,
 погубише. А смакнуће се плански спровођаше,
због љубави према Сведржитељу.
И распламса се  мржња међу крвожедницима, Левијата и Демијурга
Па је велики број цркви преданих, би разапет и спаљен у царском врту.
До прве половине 3.вијека, индоктринацију  и прогони наставише;
 црква се доктрином злом прогласи, но добран слављаше.
Од вакта цара Филипа Арапина помиловање наста.
Имало се због чега борити и црква славити дашта.
Тугуј Небески Јерусалиме!
 
" Удео свих оних који желе спасење јесте- страдање. Зато, ако страдамо, радујмо се, јер се твори дјело спасења"!
Преп. Никон
                                                 
                                                                
8. Дио
                                          
 " А када свог гријеха наново се сјетиш, очају не служи, молитви се врати"!
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
Ни гори, ни тежи прогони, нит биваху, нит се дешаваше.
Антологија, историји битисања човјека таквог зна не памти,
већма године 303, када  коначна фаза прогона цркве наста.
Баш за вакта цара Диоклецијана. Жена му знаменији дио изабрала,
 прихвати хришћанстно, мученички страдаше, те светицом поста.
Царским едиктом, наложи се спаљивање светих књига,
разарање светих цркава и забрана светолитургијског живота.
Свједок тих погубних страдања; историчар Тацит,
у Аналима остави траг - " У својој су смрти, хришћани били
предметом бизарних нагона, огртани у кожу дивљих звјери,
од бијесних паса бијаху тргани, мучени. Уз крстове прибијани,
спаљивани, мученичком смрћу скончавали. А када би дан угаснуо,
ужегли па као ноћна расвјета звијерима служаху.
На хиљаде људи, што прогнано, што побијено, срамни људски створе,
 чега си све кадар, звијери бездушна. Све што једну звијер "краси";
 теби није ни страно ни одвећ гадно.
Тугуј Небески Јерусалиме!
 
" Зашто човјек постаје лош? Зато што заборавља да је изнад њега Бог"!
Преп. Амвросије
 
                                                               
9. Дио

" А када свог гријеха наново се сјетиш, очају не служи, молитви се врати"!
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
Премда мучно и погубно, но не задуго, владаше злокобни цар.
По Промисли Свевишњега, вјерујућег народа и хумки страдалника,
мученика који страдаше па се Светитељима прозваше.
Устоличењем Цара Диоклецијана, прогон хришћанства се забрани,
утемељи се Миланским едиктом 313. статус пуноправне религије.
Па се као једина се конституисала у вријеме Цара Теодосија 380.
Иако прогоном злог цара Диоклецијана који се богом твараше,
цркве инквизицијом, пуноправност оспори; Па тиме, заправо  у пракси
 се доказа, да све је оовоземаљско од времена а небеско за вјечност и
од вјек вијека. Да истријеби хришћане, план му се изјалови.
Људи снују но Сведржитењ одређује, царства су бивала и пролазила.
Човјек се рађао и умирао; док је Свето Тијело Сведржитеља
на фундаменту неуништивости створено, Мудрошћу проткано.
На Стијени Вјечности обитава, Премудро створено и сва
 царства ће надживјети. Мудроме доста!
Аман, гордим царевима материјалног много-мало, а ником не преоста.
Тугуј, Небески Јерусалиме!
 
" Бољи је један који чини вољу Господњу, него множина безбожника!"
Свети Сава
 
                                                       
10. Дио

" А када свог гријеха наново се сјетиш, очају не служи, молитви се врати"!
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
Царевима никад доста, фацит је. Ни Цар Душан не утврди штиво.
Незасита гуша и кљун, мегаломана све дужи, душа празна!
Империја нека само расте, но очи пусте, краткијех видика!
Преко благодатног дажда, кљун се издужује,
канџе орла зенитнога,  испред ока испразнога, надвила се зла коб!
Преко ограде би главу да претуре, но фотеља да се не помјера.
Изданак  Светосавског рода Немањића, није материјално истог равна провобитном,
 што Растко- Свети утемељи-а што Вјечност печата пружа.
Није Царевина од Небеске Вјечности преча,
што на земљи збираш, мољцима си дао. Што за Свевишњег твориш,
непралазно збираш. Светог Саве изданак, но славом понесен!

Заборави царевићу Сведржитеља за јединог Владику да сматраш,  пуста нарав себи жртву приноси. Нит благослов треба нит жртву доноси! Освајањем територија се основица колијевка планинске напусти. Давај, не узимај, отето на пропаст и на штету је, а не од користи.
Тугуј, Небески Јерусалиме!
 
" Истинско послушање које доноси души велику корист, произилази онда када чинимо нешто насупрот својој самовољи; тад нас Сам Господ узима у Своје руке, благосиљајући наше подвиге"
Преп.Никон
 
                                                                
11. Дио

" А када свог гријеха наново се сјетиш, очају не предај, покај се, молитви се врати"!
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
О османске слуге, пет вјекова дугих. Умањи се царство,
робовати туђој вјери треба. Ни тежега јада ни горе судбине;
на своме си Отачаству а туђину служити треба.
О претешка зора, а још тежа моро. Шта се зби са великим царством!?
Бјежанија у плану, но нема се куда, притисло је горе него у апсану!
Ка Мајци Цркви стазе утабане, другом данак, кратак и жалобан санак.
Дамаклијев мач над главом латентно виси. Нисам ти ја,
 судбо моја олтар жртвеника. Склони се са пута, остави ми на миру санка
 и насушну кору хљеба. Колико ћу дуго полагати данак, због кога, за чега?!
О Царе Лазаре, дај главу за гријех претходнога, претежни је овај
од свих потоњијех. Да је таквих Царевића, који главу дају,
као за престо што се отимају. За Свемилосрдног крв
 пролијевају, за ничим овоземним
не тугују. Нема жала ни за живот земни! 
Шта је земни живот спрам онога вјечног?
Земаљско је за малена царство, срам и! брука живе довијека!!!
Јер када се застори Милосрђа спусте, биће одвећ доскан!
Доцкан биће!
Тугуј, Небески Јерусалиме!
 
- Не трпим к тому бремена оних на ме. Коликим жртвама мрским оскрвнуше ме. Дођи, освети ме крвљу својом. Приђи падању моме потпоро, сабери ми чеда расточена...
 
                                                           
12. Дио
 
 "А када свог гријеха наново се сјетиш, очају не служи, молитви се врати"!
Шта је гријех мој, спрам Милости Твоје и Распећа Твога!?
 
Имајмо страха синови људски од смртнијех гријехова, 21.је вијек,
од плоти и од непомјаника, а не од пошасти. Јер коса смрти,
 покоси човјека, као траву, и без колере. Зато сву наду
положите на Господа Бога, без чије воље ни птице не умиру,
а камоли сужањ и раб. Јер потоња је мука најтежа.
Одвећ је доскан за спас ако се презре исконско извориште...
И опет се клања првобитним боговима. Цркве се затварају
у вријеме Васкрса, рукавице се носе, маскама "се други чувају", иконе
"болести преносе". Содома и Гомора, далеки Орјент узноси смрад сумпорне воде.
 На кољена падните лажни богови, Зеусе, Едонисе, Левијатане!
Долази Владика, а овог пута да суди живима и мртвима и Његовом Царству
неће бити краја. Примивши молбу, Јелисејеву, јечи небеским сводом,
Претеча Другог Доласка Сведржитеља, и спустиће као
при узношењу на небо,  свој плашт, као некад раздијелиће Јорданске воде...!
А када се застори Милосрђа спусте, биће одвећ доцкан.
" Рећи ћу вам, идите од мене, не познајем вас"!!!
Тугуј Небески Јерусалиме!
 
"Покајте се, јер се приближило Царство Небеско!!"
(Мт,.3, 2 и Мт, 4, 17)
 





 



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"