БЛАЖЕНИ ГРАЦИЈА
-Хвала ти- прошапутала је жена када су људи напустили малу цркву Блаженог Грације, држећи дијете у рукама.-Хвала три што ме ниси напустио-. Благ осмјех јој је прекрио лице и срећа искрила из очију-Ово је твоје чедо . када су ми доктори рекли да нема наде да родим још једно дијете, Ти си чуо моју молитву. Ти си ме чувао сво ово вријеме.
Њен монолог захвалности, прекинула је старија, плава жена која је позвала да крене- Ајде ћа, чекају гости.- Не,- рекла јем жена- узми дијете, сачекајте ме. Морам остати сама са Блаженим Грацијом на кратко. Морам му се сад захвалит. Не знам кад ћу поново моћ доћ.
Окренула се свецу, настављајући причу као да је ту поред ње- Хвала ти што нас ниси напустио.даровао си ,ми снагу и вољу. Овде су се вјенчавали наши претци и крстили дјецу, овде су се пред Богом на љубав, поштовање и вјерност родитељи мог мужа, моји и ми. Хвала ти на дару да да крстим и ово дијете овде. Након дуго времена пуно ми је срце. Овде си и Ти рођен. Хвала ти на овом поклону а сјећаш ли се колико сам само суза пролила пред тобом обесхрабривана и од људи и од доктора. Нико ме није разумио ни чуо као Ти. Говорили су да је болест оставила трага. Да имам године. Превише за рађање а ја сам жељела више од свега једно, мало мајушно дјетешце да зањишем на рукама. Да осјетим топлину, милост, њежност дјетета. Поново ону безусловну љубав. Да ми замирише анђеоска чистоћа душе и невиност. Да ме потсјети да смо сви некад били анђели док нас живот није изглибао. Ово данас су сузе среће и хвала ти на овом дару. Сјећаш ли се како ме муж одвраћао од жеље. Како је објашњавао да је стар, да не жели још једно. Ја сам плакала на његове ријечи. И овде пред тобом и молила се за чудо. За снагу, за вјеру.
Ниси ме остављао ни на момент саму и без заштите. Слао си ми знакове да вјерујем у тебе. Понекад сам имала осјећај да ми руку ставиш на раме, мени уплаканој, обесхрабреној, разочараној. Вјеровала сам срцем и вјерујем у тебе-настављала је монолог док је са зида благонаклоно гледао блажени. Чинило јој се да му у очима види осмјех и наду, сигурно испуњење. Све оно што је видјела и онда док се молила сјетила се тог времена када се није смјела надат. Ни то што је видјела у очима блаженог није смјела себи признат из страха. Срцем је знала да је уз њу...
