детаљ слике: Сенка Влаховић

ЕМАНАЦИЈА ЛИРСКЕ СУШТИНЕ БИЋА

О Сенки Влаховић,

Укорењена у небо

 Мср Милица Јефтимијевић Лилић

Поетски изливи чисте духовности снажно зраче из диптиха лирског наратива и вишезначних стилизованих фотографија  мултимедијалног уметника Сенке Влаховић, одајући дубокоумно, танано  биће  које на лепоту реагује  стварањем нове лепоте, јер је  искусило и спознало   мистерију  сопствених трагања: Бити песник је велика тајна, и радост.

 

Синтеза речи и слике, исказана  у   прозној фактури  даје  најчешће песму у прози, мали лирски есеј, сликање    речју. Изузетно ефектне фотографије на којима је у првом плану  тело  (мушко и женско) укорењено у  природни амбијент, где доминирају сенке, гране, корење, сјајна је допуна идеји свеобухватности људског (уметничког) бића које се самоисказује кроз изабрану форму за рефлексије  о самоспознаји,  за трагање за лепотом у свеопштој и индивидуалној љубави и обасјању њоме.

Наслов Укорењени у небо, израз је ауторкине поетике  кроз коју проговара свест о метафизичкој суштини човековог бића које је духовно колико и телесно, корењем повезано са  земљом. Преци су та спона земаљског и небеског а ми смо то корење које избија и грана се, ми смо светлост тих невидљивих сенки, које ауторка види свуда, чије духове осећа око себе. То вечно живо у нама покреће наш дух и оплођује га новим енергијама, надахњује на нову креативност: Корени предака живе под земљоми листају метафизички у мојој коси. Расту стабла што ко чичак хватају се за облаке. Сени предака праве свој животни круг, од корена до листа, неба, воде и назад, кроз мене и тебе, кроз нас.

У том смислу сва природа је уплетена у човеков хабитус, све у космосу се прожима, све је спој Логоса и Ероса,  а ствар је само у перцепцији субјекта који обзнањује светлост и таму око себе и у себи. Стога се лирско ја овог диптиха на један мудар и лирски устрептао начин пита о себи, свету, поезији, односу духа и тела, речи и слике, окрепљујућој улози стварања, поезије, која израња из самог бића ауторке (човека уопште), језика и природе:

 

 

Нашла сам те у утроби мајчиној што пође на пут с мора далеког и стена, и камена, и кречњака, пут векова и мостова што водише ка мени и теби. Нашла сам те у Оцу што казиваше мудрост исконску и радост астралну. Нађох те у козама у шљивама, у потоку манастирском, у књигама, сликама, музици анђеоској, у радости рађања, нашла сам те.

Ту си, у мени настањена. Ту ти је место, храм твој и свилени кутак твога битка.

Но, откриће се дешава тек кад се освести смисао и сврха трагања, кад се отпати бунт против свега што спутава и унижава човекову исконску потребу за узвишеним, тек кад се у себи препознају наслаге претходних слика  утканих у биће предака, у коренима који су одувек стршили ка небу и били светлосни путоказ ка Апсолуту. Оно је дошло из исконске потребе за «оглашавањем» себе у створеном, за преношењем те Божје искре из себе као њеног дела, у спољашњи свет. Стога Сенка Влаховић пева као и славуј са истом  идејом, да се огласи у ономе што је израз само њеног бића и ради радости што то богато, светлозарно, плодотворно сопство може уобличити подобно лику тог сопства, као нешто  јединствено и оригинално. А то што се и други у томе могу пронаћи, доживети усхићење (као и потписник ових редова) то је та вредност на  коју славуј док пева не мисли, нити уметник док је у грозници трагања за исказом, обликом тог исказа и коначе форме свог дела. Једно је сигурно, форма и идеја су сасвим адекватне суштини која их је уобличила свесна да је: Само зрак светлости, тренутак у вечности, кап у мору небеском. Да је Логос који сам себе  мисли, слика речима:

И пре слике, реч. И после слике, реч. И у слици, реч. Претаче се, реинкарнира из једног облика у дуги. Њено величанство реч и њено подвеличанство песма. Песма у слици, песма у речи и она неисказана, увек је мени кад у кућицу пужеву завучем се и само за Бога знам.

На најлепши начин доведено је у везу оно што појединац као Божји изданак ствара са вечним Божјим стварањем и тиме се круг затвара, од  идеје лепоте  до креације и визуелизације идеје, онако како је то демонстрирао у књизи Укорењени у небо, Сенке Влаховић,  чиме се  употпуњује њен стваралачки портрет и показују њене нове изражајне могућности на радост  поклоника мултимедијалног концепта уметности. Ово је  такође и својеврсна  ода лепоти и почаст свима од којих је примала лепоту на коју својим делом одговара.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: