ИЛУЗИЈА ИЛИ СТРАХ ОД ....
Осмех. Широк осмех прекрио је његово лице, макар и на тренутак. На више тренутака, можда минут, неколико минута, више згуснутих тренутака. Са посебним изразом лица, брзо, да радост не ишчезне, посматрао је два раздвојена папира једне целине. Два облика радосних осећања, у две раздвојене руке. Погледом који је клизио, упијао је дуго ишчекивану радост, кроз дисање као да је изговарао напокон.
Ћутање, само ћутање испуњавало је простор. Мир, лажни или краткотрајни мир испуњавао је тело, ум, поглед. Замишљао је израз свог лица, покушавао је да запамти сваки траг, испуњености која се разлива, чини га блаженим и ....
Предуго и превише. Лице постаде озбиљно, чак са изразом неверице, лице се претвори у скамењено озбиљно. Довољно дуго је трајало, сасвим довољно за предуго ишчекивање.
.............................................................................................................................................
Грубе речи, страшне, изрази слика и немоћ препознавања ишчезлих мисли. Брз ход, на тренутке паничан, препун падова и блатњавог подизања. Капи и магла иза, невидљиво испред. Манични бег, заустављени кораци, брзо и тешко дисање.
Призори противречности која се смењује на траци искиданог филма. Облик нестаје и појављује се удаљен. Приближава се и бежи најдаље.
Кривудава промрзла река, натопљена маглом, надолази. Хучи са призвуком језе, наговештава нарушени мир...
Сасвим нестаје облик, губи се у проређеној шуми покривеној паром. Не чује се пуцкетање сувих, отпалих гранчица. Не чује се звук замки за бегунце. Не чује се звук који одјекује до гонича.
