НЕ ИНАТИ СЕ, ГОСПОЂИЦЕ НИКОЛИЈА
Не инати се, госпођице Николија,
док силазиш низ степенице
и смишљаш нове начине
да се осветиш мојој суровости.
Овако прашњав и блатњав,
овако знојав и модар,
овако никакав и твој
бићу ти плијен и роб...
Бићу ти мастило којим исписујеш
најфиније елегије
по хартијама својих леђа.
Не инати се, кажем,
јер стижу нас прађедовске клетве
и сличимо ужасу
који се каткад саплете о љубав
па дјелује као бајка.
Не инати се, госпођице Николија,
и не тражи се у великим причама
малих људи.
Не дозволи да те испуне празне приче,
неиспричана сјено
мојих дјечачких увјерења...
Немој,
јер могу нас прогутати сва људска начела
и стрмоглавити сва безличја
па да ми умјесто слабости
постанеш опсесија
док нијемо зурим
у твоје ране
и казујем ти лажи.
Не инати се, госпођице Николија,
јер у свему ме има сем у теби.
Схватићеш, мила,
а овај ће просјак већ тада
леш бити.
ПРИЈАТЕЉ
Узданица кад је тешко било
и кад бјеше рупа без дна свијет
била си ми завоји за крило,
обећање за сигуран лет.
И сузама кад сам ти рамена
наквасила, од њих осмијех створи.
Пупољ плача, споља снажна стијена
што се храбро с невременом бори.
Свака моја туга - твоја хајка...
Сигурност пред којом смјело ходим.
Не рађа нам само једна мајка,
некад странац сестру зна да роди.
И на свему Богу благодарим,
немам много, имам све што треба.
Хвала што си ту када крварим,
пријатељ је парче рајског неба.
НЕЋУ ПЈЕСМЕ ДА ТИ ПИШЕМ
Нећу пјесме да ти пишем,
ласкавче,
умислићеш да си богзна ко
док ме саплићеш о брижљиве монологе
и исмијаваш дјечју простодушност.
Нека ти оне пишу,
ласкавче,
све оне
кроз чије вене није те било исувише.
Нека ти говоре о љубави
и шапћу о будућности
док ја још увијек чувам
теглу магле из прошлости
покушавајући да си објасним,
гдје ми је била памет
док смо свуда били
сем једно у другом.
Нећу да ти пишем,
ласкавче,
не привлаче ме одбијања,
сада ме одбијају и привлачности.
Не желим више ни милиметар
ни милисекунду
дочекивања и испраћања.
Пусти ме да крварим достојанствено
нека ми моје хладне руке
зацијеле носталгије
о ноћима гдје смо једно у другом били,
али не и једно крај другог.
Одбијам
и сада заиста одбијам
да ти пишем
док рогати подваљује наде.
Ја нисам више онај дјевојчурак
ког си упознао
некада раније.
И зато
одбијам да ти пишем богзна шта,
јер умислићеш да си богзна ко
и нећеш се дати разувјерити
да си само један силно вољен човјек
и када то падне
остајеш обичан
као и сви други
ни по чему
и ни у коме посебни људи.
