У сан ми дођи, анђеле мили,
срце ме стално за тебе пита.
Узми ме за руку, прхни к’о шева,
кроз поља макова и зрелог жита.
Дођи, анђеле, да наше снове
будимо скупа из поља Раја!
Кроз твоје косе, сјај праменова
злати се златом видик без краја.
У сан ми дођи с вијенцем шарним
од цвијећа пољског што смо исплеле,
осмијехом ведрим, сунчано зарним,
очима пуним топлине, СЕЛЕ!
Долети с пјесмом којом си пошла
у вјечност звану рајске долине!
Снове ми моје испуни срећом,
нек наша звијезда на небу сине.
Нек сине она звијезда са неба,
коју пратисмо са кућног прага,
уз мирис свјеже печеног хљеба,
који је мијесила мајчица драга.
У сан ми дођи да зрелом трешњом
бојимо усне ту, испред шпигла,
да отклонимо неред у соби,
док мајка није кући стигла.
У сан ми дођи, шапуће сјета.
Кажи да ли си видјела маму.
Бјеше нам тужна превише љета
што те на гробљу остави саму!
