НЕЖНИЈА СТРАНА СВЕТА
Била сам дадиља разној деци
пресвлачила их, хранила, умиривала
кад родитељи оду на посао
изигравала Пипи Дугу Чарапу,
просипала млеко за тело са висине на њихова леђа
и тако их засмејавала
правила диносаурусе од пластелина
говорила шшш док сам их спуштала у кревет
сваки дан бих се питала одакле свим тим људима снага
да раде тако немогуће ствари:
да учествују у обликовању онога што ће једном нестати
била сам дадиља која је на паузи читала Енциклопедију мртвих
а после три сата певала Кад си срећан, лупи тада длан о длан
пракса ме је научила да је живот низ нелогичности
и да само треба да се у тој нелогичности отворимо као
хармоника.
ТРЊЕМ ДО СЕБЕ
Сви имамо своје начине борбе
али ми буде мучно када код људи који су нешто значајно постигли
наиђем да отворено пишу о томе како су пре тих својих
постигнућа
живели на џему и хлебу или на кромпирима
али зар питање борбе није и питање достојанства
да ником не показујем те дистинкције
одакле сам пошла и како сам корачала
зар сврха постигнућа није у томе
да будеш у миру са свим што те је пратило
а не да оцепиш један страшан део
и друге убеђујеш да и они то могу
зато што сви не могу
а и зато што сви то ни неће
не знам где је та граница
између онога што носиш у себи и тог разливања по свему
али бојим се да моја гледишта не постану и туђе истине
јер то су ипак само моја гледишта.
ИЗГУБЉЕНИ ИМЕЈЛОВИ
Из друге земље он ми пише
каже: нисмо се одавно чули
занима га како сам, шта радим
и да ли пишем нешто ново
шаље ми поздраве
уз напомену; из кишног Келна;
у себи размишљам
мора бити да се меланхолија рађа уз кишу
и жену која је с тобом двадесет и четири часа
у имејлу му одговарам
да из дана у дан губим веру у поезију
и да то ваљда значи да ћу је тек писати.
