ШЕТЊА
Пронашао си ходник непостојања
тајанствен попут потпуног заборава.
Истовремено, униформирани типови
окружују парк у који улазиш.
Упореди своје очи
с очима које те гледају.
Оно што видиш, запиши, сви да знају.
Војници вјешто прескачу ограду
док се дјечја граја пробија
кроз њихове покрете.
Све и даље личи на обичан дан.
Убрзаваш корак
заједно са откуцајима срца.
Прије него што се стигнеш зауставити
осјећаш снагу руке која те вуче.
Стих се ломи и дан више не личи на пјесму.
Живот се дешава сувише брзо
и у сутрашњим новинама
о овоме неће бити ни слова.
Остају хлад и заборав, слиједи
повратак проматрању јастреба у лету.
Спознаја је сладолед који се топи
у љету нечијих руку.
ПРСТИМА ПО ЗРАКУ
Запамтио сам
начин
на који се крећеш.
Шутио сам дуго о томе.
Твоје је вријеме
непознаница
у коју се куну они који не слуте.
С твојим тијелом у мислима
корачају уским
улицама напуштених градова.
У твоје се име
враћају
измучени и испуњени.
Прстима те цртају по зраку.
Сваког сам од њих
запамтио
и пожелио те
њиховом
патњом.
Твоји су и моји сте.
ЖИВОТ НАКОН ПЈЕСМЕ
Твоја чежња је птица
слуђена у кавезу
а ти напокон
располажеш мраком
који су други хранили и чували
Заборавимо истрошене позиве
мјесечину и зрикавце
Пјесма због које те више нема
такођер је заборављена
Прошетај до оближњег потока
напиј се воде
скваси врат и умиј лице
Леденом се бистрином
припреми
за тужнооку будућност
