О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ПРИЗМАТИЧКЕ ВИБРАЦИЈЕ ЈЕДНОГ СЛИКАРСТВА

Дејан Ђорић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ПРИЗМАТИЧКЕ ВИБРАЦИЈЕ ЈЕДНОГ СЛИКАРСТВА

 


Дејан Ђорић


          Можда је текст о полицентричном сликарству Илије Шауле добро започети са речју призма, јер тако делује и његова обојена површина, слика која разлаже светлост.

Реч је о племенитом, фином мешању боја, делима која имају даљу сродност са апстрактним сликарством и надреалистичком декалкоманијом, најређом, најтајанственијом и најпоетичнијом сликарском техником.



Шаулин рад је, дакле, двојако утемељен, у апстрактно као модерно и напредно и у ирационално, значи фантастично и традиционално. Којим год путем да кренемо, брзо ћемо утврдити да ове слике немају изразити центар, или имају више центара или ниједан.

Његова остварења су порицање сирове, механичке геометријске апстракције, њених ограничења па и менталне ускраћености.



Он слика слободно али искусно, те површине налик су лирској апстракцији по негацији тврдоће и нехуманости слике изведене помоћу лењира и шестара, али залазе тамо где лирска апстракција не сме као једна од историјских авангарди.

Шаула је у беспризорној ери дигиталија, електронског муља, терора телевизије и реклама, вратио поштовање руци, мануелном раду и сликарском чину, најавивши можда и „доба руке”, али не на уобичајен начин.



Сасвим удаљен од представљачког, миметичког и занатског, од реализма било које врсте, он само следи логику срца, која му отвара несагледиве визије и беспућа маште.

          Његове слике могу се разумети као онострани реализам макрокосмичког или микрокосмичког, као звездани призори непознатих галаксија или можда силазак на ћелијски, ембрионални ниво.



Због тога је ова „апстракција” апсолутна, задире у оно што превазилази човека и што га не досеже. Остварује Шаула својим колористичким вибрацијама, динамичким сликама и бенгалским ватрама бојâ невиђене визије, делте са Марса, реке и мора са непознатих планета, а цео тај далековиди универзум не потиче са простора већег од његове лобање, замашнијег од свега земаљског.



Протичу овим сликама црвена мора, плаве и зелене реке, сагледане у огњеним визијама једног јасновидца.

Реч је о унутрашњим пејзажима, с оне стране царства маште, о цвећу добра и зла, о флори друге врсте. Сликар је психонаут који смело прелеће огромна унутарња пространства



Бубре мехурићи живота и лете лептири неког цветног, радосног и богатог сликарства, које овај мајстор са лакоћом стално изнова открива. Шаула је на страни бића природе, његова „фантастика” не зна за црнило и смрт, он је весник радосних хтења, сликар искључиво органског света.



Неки пут су то само природни процеси кретања и свитања, на сликама налик пауновом репу, каткад је реч о архипелагу у пустињи, бегу из раја или ватри у мору. И када слика змаја, он га приказује у атмосфери и слутњи, а не описно, његове творевине никада не робују материјалном.



          Појавио се један храбар сликар да отвори тајну, ватромет душе, да поново наслика врт уживања, без иједне фигуре.

Шаула је насупрот свом времену или управо због њега сликар кога занима рајско, сунчана страна, који слика Душу на пропланку.




ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"