детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРИЗМАТИЧКЕ ВИБРАЦИЈЕ ЈЕДНОГ СЛИКАРСТВА

 

Дејан Ђорић

          Можда је текст о полицентричном сликарству Илије Шауле добро започети са речју призма, јер тако делује и његова обојена површина, слика која разлаже светлост.

Реч је о племенитом, фином мешању боја, делима која имају даљу сродност са апстрактним сликарством и надреалистичком декалкоманијом, најређом, најтајанственијом и најпоетичнијом сликарском техником.

Шаулин рад је, дакле, двојако утемељен, у апстрактно као модерно и напредно и у ирационално, значи фантастично и традиционално. Којим год путем да кренемо, брзо ћемо утврдити да ове слике немају изразити центар, или имају више центара или ниједан.

Његова остварења су порицање сирове, механичке геометријске апстракције, њених ограничења па и менталне ускраћености.

Он слика слободно али искусно, те површине налик су лирској апстракцији по негацији тврдоће и нехуманости слике изведене помоћу лењира и шестара, али залазе тамо где лирска апстракција не сме као једна од историјских авангарди.

Шаула је у беспризорној ери дигиталија, електронског муља, терора телевизије и реклама, вратио поштовање руци, мануелном раду и сликарском чину, најавивши можда и „доба руке”, али не на уобичајен начин.

Сасвим удаљен од представљачког, миметичког и занатског, од реализма било које врсте, он само следи логику срца, која му отвара несагледиве визије и беспућа маште.

          Његове слике могу се разумети као онострани реализам макрокосмичког или микрокосмичког, као звездани призори непознатих галаксија или можда силазак на ћелијски, ембрионални ниво.

Због тога је ова „апстракција” апсолутна, задире у оно што превазилази човека и што га не досеже. Остварује Шаула својим колористичким вибрацијама, динамичким сликама и бенгалским ватрама бојâ невиђене визије, делте са Марса, реке и мора са непознатих планета, а цео тај далековиди универзум не потиче са простора већег од његове лобање, замашнијег од свега земаљског.

Протичу овим сликама црвена мора, плаве и зелене реке, сагледане у огњеним визијама једног јасновидца.

Реч је о унутрашњим пејзажима, с оне стране царства маште, о цвећу добра и зла, о флори друге врсте. Сликар је психонаут који смело прелеће огромна унутарња пространства

Бубре мехурићи живота и лете лептири неког цветног, радосног и богатог сликарства, које овај мајстор са лакоћом стално изнова открива. Шаула је на страни бића природе, његова „фантастика” не зна за црнило и смрт, он је весник радосних хтења, сликар искључиво органског света.

Неки пут су то само природни процеси кретања и свитања, на сликама налик пауновом репу, каткад је реч о архипелагу у пустињи, бегу из раја или ватри у мору. И када слика змаја, он га приказује у атмосфери и слутњи, а не описно, његове творевине никада не робују материјалном.

          Појавио се један храбар сликар да отвори тајну, ватромет душе, да поново наслика врт уживања, без иједне фигуре.

Шаула је насупрот свом времену или управо због њега сликар кога занима рајско, сунчана страна, који слика Душу на пропланку.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: