ВЈЕЧНО ОТВОРЕНА ВРАТА ЗАВИЧАЈА
Постоји једно мјесто
Једно мало мјесто
Посебно мјесто
Које вриједи много
Али баш много
Барем за мене
Мој одраз
Одраз моје породице
Мојих снова
Жеља
То мјесто је кутак
Гдје падају најљепше кише
Пуне брига
А опет безбрижне
То је мјесто
Гдје сунце највише грије
Толико јако
Да се озари у нама
У нашем срцу
Толико јако
Да када погледамо горе
Појави нам се у оку искра
Искра која крије многе тајне
Искра у којој је емитовано наше дјетинство
Наше прве ријечи
Кораци
Сузе
Наше најљепше успомене
Ружне успомене које су ипак лијепе
На неки начин
Свој начин
Које су посебне
Јер су се десиле у њему
У нашем дому
У нашем малом рају
Рају
Пуном плаветнила и зеленила
Пејзажу најљешем
Нашем
Нашем рају
Живимо ту
Живимо сан нечији
Рођени смо ту
Срце остаје ту
Наши несташлуци
Смијех
Сузе
Остају ту...
Са њим
Остављају печат наших емоција
Њему
Нашем рају
Мирисном
Лијепом
Свака помисао
Емитује репризе
Које нам неће досадити
Никада
Али баш никада
Репризе игара
Несташлука
Махалске дјеце
Првих корака ка школи
Основној
Средњој
Кораци ка будућности
Који су тешки много
Можда
Можда се моја
Твоја
Његова
Њена будућност
Неће озарити овдје
И снимити успомене наше дјеце
Можда ипак и хоће
Можда буде ипак тако
И наша дјеца да започну
Снимањем животне серије овдје
Можда и не
Али све у свему
Један дио нас нас увијек чека
Наше емоције
Сјећања
Успомене
Чекат ће нас
Наш завичај
Чија су врата отворена
Увијек
Вјечно
Руководилац литерарне секције: Сенада Ђешевић
