детаљ слике: КРК Арт дизајн

ТАМО НЕГДЈЕ

 

Стојим на трагу дотакнут слутњом

да ћу ноћу изабрати криви правац жеља

и отићи у смјеру кукавица и ноћних вилењака.

Збачен са трона послушности

и стављен испред врата срама

која се отварају и затварају

и на једну и на другу страну,

тако да ни не знам да ли сам ушао или изашао?

У ствари,

затечен дојмом неизљечивих илузија,

губим наду и вјеру

у опстанак достојан човјека.

Можда је исправно да губим,

с разлогом,

да се изгради нова и већа снага,

која неће дозволити пораз,

већ створити револт и борбу

са којима би се повратило пољуљано достојанство.

Није ријеч о исцрпљености духа.

Али, одлутали погледи знају да унесу немир

и изазову збуњеност у правилима расуђивања.

 

Негдје далеко у нераскрченим пространствима

бришу се успомене и замеће се траг времену

 потиснутом у ладице прошлости,

да би заискрило у моменту

када душа себи дозволи перцепцију слика,

а мене у грлу нешто стеже и суза за око штипа ...

 

А тамо негдје,

гдје ласта ношена сламком илузије

нема гдје гњездо изгњездити,

јер нема оне потребне топлине људског срца

и нема марве за којом би и мува прискочила,

златни ластин залогај ...

 

Еее, баш тамо негдје,

стоји комад мене,

одваљен, преврнут и свргнут у понор

из којег куља свијетлост

да се чак и Мјесец у ведрим ноћима пита:

"Чије су оно очи залутале без трага?"

 

 

МОЈА ЗЕМЉА

 

МОЈА ЗЕМЉА ЈЕ У МЕНИ

КАД САМ ПОШАО ИЗ ЊЕ

ПОНИО СА ЈЕ СОБОМ

НЕ ЖЕЛИМ ДА ПОСТАНЕМ

ЊЕНИМ ВЛАДАРОМ

ДОЗВОЛИО САМ ЈОЈ

ДА ОНА ВЛАДА НАДАМНОМ

МОЈА ЗЕМЉА НИЈЕ ЧИЗМА

ЗА СВАЧИЈУ НОГУ

НИСАМ ДОЗВОЛИО ДА МОЈУ ДУШУ

ПРИТИСКА ТУЂЕ СТОПАЛО.

 

ОНА ЈЕ СИЛНИЈА И ЉЕПША

ОД СВАКОГ ЗГАЖЕНОГ ЦВЈЕТА

ОД СВАКЕ ПРЕГАЖЕНЕ МЛАДОСТИ

МОЈА ЋЕ ЗЕМЉА ЖИВЈЕТИ

ДОК ЈА БУДЕМ ЖИВИО

 

КАД СТЕ ПУЦАЛИ У МОЈУ ЗЕМЉУ

ПРОМАШИЛИ СТЕ

ЈЕР НИСТЕ ПОГОДИЛИ МЕНЕ

КАД СТЕ У МОЈОЈ ЗЕМЉИ

ТЕРОР И ЗЛО ЧИНИЛИ

САМИ СТЕ СЕБЕ УБИЛИ

НЕЋУ ВАМ СЕ СВЕТИТИ

НЕ ЖЕЛИМ БИТИ САМОУБИЦА.

 

АКО СТЕ У МОЈОЈ ЗЕМЉИ

ИСПИЈАЛИ ГОРЧИНУ

СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ

ЗАШТО СТЕ ДОШЛИ У ЊУ

АКО СТЕ СЕ ЉУТИЛИ НА МОЈУ ЗЕМЉУ

СИГУРНО ЈЕ НИСТЕ РАЗУМЈЕЛИ

 

МОЈА ЋЕ ЗЕМЉА ЖИВЈЕТИ

ДОК ЈА БУДЕМ ЖИВИО

 

МОЈА ЗЕМЉА

НИКАД НЕБИ ИМАЛА ПРОТИВНИКА

ДА НЕМА ИЗДАЈНИКА

ОНИ СУ СМЕЋЕ ЗЕМЉЕ МОЈЕ

НАС ДВОЈЕ ЊИХ ПРЕЗИРЕМО

ЗБОГ ЊИХ

НЕ ЖИВИМ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ

НЕГО ОНА ЖИВИ У МЕНИ

МОЈА ЗЕМЉА ЋЕ ЖИВЈЕТИ

ДОК ЈА БУДЕМ ЖИВИО

 

ilij@art

 

У ИМЕ НЕВИНИХ ЉУДИ

 

У плачу задрхталих врба

препознајем погледе недужних.

Копља се ломе у јуришу разапетих груди,

јутром ће овдје свака зора да крвари,

а пепео разасут по баштама неба

шапутаће жалопојку невиних људи.

 

Корачаће мјесец у безнађа,

тражећи поглед изгорјелог сина,

вриснуће суза у пламену младости,

растопити набрекле шаке ђака, сељака,

бајонети, пуцањ, а затим ...

тишина.

 

 

ilij@art

 

НА РУБУ ПРЕПОРОДА

 

Отвори прозор небеског свода

завуци руку у прегршт ноћи

буди на рубу препорода

зажмури и свјетлост ће доћи.

 

Затвори небеска врата

закуцај на њих љубави своје крст

крени путем неповрата

прошетај испред зида срама, стави на чело прст.

 

Дрхтавом руком развуци завјесе раја

сачувај мјесто у царству таме у небеској тмини

све ће ти се рећи од почетка до краја

ако се нађеш душом у Божјој завјетрини.

 

 

 

ОТПАДНИК

 

Разапет на животном распећу

одбачен од људи

сломљен у души

прогутан мржњом

преливен напашћу

уврштен у воз 13. реда

грешан без Бога

награђен звјерством

пребачен у тамнице живота

уплашен криком смрти

предодређен за патњу

одјевен у црно

кољем пасји живот

бацам га жабама

тражим нови

од пужа голаћа.

 

ilij@art

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: