ИЗИГРАЈ СЕБЕ
Вјетар њише мисли
носи кофере плагијата.
Цвјетови се бацају под кораке
киша се пење на небо.
Еманципирај голготу
изиграј себе а не мене.
Јури као гром камен.
Помиче се и емоција.
У сутон мелодије трептаја
диши ме елоквентно.
Сабирај утисак на прсте,
свечаност звијезда пише.
Љесак твојих ријечи се диже
устани и запљешћи бољима!
Од љубоморе мисли не живе
јер од зависти душа угине.
Фијаско и није неуспијех
јер и покушај је успијех.
ПОЛОГ
Туга ме покупи на крају
По сталном обичају
На земљи врагова ничем
По лошима вичем
Бол ме посјети на почетку
По обнови слабости
На дну суза кличем
По доброти само клише
Срећа ме подигне у средини
По очекивању вјере
На њој заспим и венем
Све у једном дану
Лаж ме изигра прије свега
По особи у правом стању
На балкону истине дишем
По цијену живота теби пишем
НЕ ЗАБОРАВИ
По очима које се смију
да ме памти твоја додирљивост.
По звању душе која се труди
да ме љубиш у складу с њом.
По загрљају мисли које се боре
да ме не заборавиш у одласку.
По учтивости ума који се даје
да ме препознаш у дну туге.
По срцу испиши љубавни плам
кад се душа очају предаје.
