детаљ слике: КРК Арт дизајн

Адам, Ева, Снежа, Глиста и Стева у Афери Парадајз Знања

Некада давно, док је беба-свемир још био у пеленама, извесни ентитет познат под надимком Бог, одлучио је да уведе монопол на чери парадајз. Разлози за ову рестриктивну меру били су многобројни, али је најважнији чучао у грму неутаживе и ничим изазване прождрљивости ентитета Бога који је био побожно привржен чери парадајзу, као главној и јединој ставци на свом свакодневном менију.

Наравно, био је ту и нарамак других глупих изговора за унилатерално проглашење вета на божанствену поврћку, попут заштите ендемских врста и природних добара Републике Рај, редукције ризика нелегалне конзумације, промета и извоза угрожених поврћних сировина, превенције бесправног мултилатералног дејства лопова, штеточина, паразита, бува и осталих криминалних удружења и појединаца, као и минимизације могућности проневере строго поверљивих прехрамбених података трећим лицима. Руку на срце и палац на чери парадајз, нико у популацији од укупно пет становника Републике Рај, није веровао у разлоге за увођење мера предострожности, те је ентитет Бог био приморан да изда проглас у којем је децидно навео да је брање и уживање чери парадајза са Притке знања законом кажњиво, и уз то чак и потенцијално смртоносно. Наиме, ентитет Бог је твдоглаво тврдио да чери парадајз у себи садржи генетски код који у конзументима изазива чудне реакције чији се опис најприближније уклапа у клиничку слику психозе праћене дисоцијацијом свести. Такође, да ствар буде још гора, а ризик крађе мањи, ентитет Бог је додао да чак и једнократна конзумација плода с Притке знања, има потенцијал да створи моменталну зависност, те је стога употреба ове опасне психоактивне поврћке морала бити законски регулисана зарад општег добра, а у смислу заштите реда, мира и укупног менталног благостања нације у Републици Рај.

У касније датираним наводима, чери парадајз замењен је обичном јабуком. Разлози за ову грубу квалитативну текстуалну грешку у свим битним изводима који творе окосницу хришћанства нису познати, нити ће икада бити обелодањени. Такође, у каснијим списима изостављена су два важна лика који су сачињавали озбиљан проценат цензуса у Републици Рај, имајући у виду ограничен квантитет гласачког тела на поменутој територији. Разлози оваквом превиду су прилично јасни: надлежнима није било у интересу да се сазна за драматски многоугао односа становника Раја, па је било далеко лакше поништити два гласачка листића, него објаснити потоњим нараштајима зашто Адам и Стева никада нису имали перспективу као врховни пар на челу Републике Рај. Оно што је круцијално за заплет праве верзије приче о Постању, јесте реална демографска слика Републике Рај која се у датом тренутку састојала од Адама, Снежане, Стеве, Еве и приглупе наглуве једнооке кишне глисте (у каснијим наводима познатије под псеудонимом Змија).

Након унилатералног усвајања декрета о забрани једења поврћа са Притке знања, Адам, Стева и Снежана сматрали су за сходно и смислено, да барем до даљњег испоштују нови закон и све припадајуће му одредбе. Међутим, иако се на популацијском нивоу стекао кворум у погледу подршке наметнутој мери неконзумације парадајза, Ева и глиста биле су уздржане, јер су приватно неговале дубоки интерес за контроверзну сировину и прехрамбене тенденције ка истој. Ентитету Богу је од раније било познато да је Ева склона самовољи и преузимању иницијативе у смислу отуђења приватног поседа, још од инцидента са Адамовим ребром. У каснијим хришћанским записима из етичких разлога, овај гнусни чин бесправне приватизације органа и коштане сржи под окриљем ноћи, приписан је интервенцији од стране ентитета Бога лично, главом и пипцима. Чињеницу да ентитет Бог никад не би допустио такву индискрецију, а камоли у истој узео активног учешћа, нико није фермао, јер Бога ионако никад нико није питао за мишљење приликом редиговања историјске документације.

Упознат са Евиним криминалним склоностима, ентитет Бог је поставио Стеву да дежура крај страшила засађеног усред алеје чери парадајза у смислу надзора и превенције прекршајних радњи. Нажалост, Стева је неговао нежне склоности према Адаму и услед емотивних плима у ситне сате, није био поуздан фактор у улози чувара и супервизора, што је кишна глиста веома добро знала, иако је била благо до умерено приглупа. Чим је пао први мрак, а Стева одјездио у правцу Адамове колибе на ракијицу и рекреацију, наша глиста се ушуњала у алеју чери парадајза у маскирној униформи, опремљена професионалним телескопом за ноћно посматрање. У току припрема за ноћни поход на парадајз, глиста се малкице троумила између двогледа, телескопа и дурбина, али је одлучила да ипак понесе телескоп, јер је имала само једно око и није имала дурбин. Техником притајеног тигра, тачније у три дугачка гмиза, камуфлирана глиста се прикрала тачним координатама чери парадајза и наместила се на прикладну изохипсу са које је могла да дохвати најниже изданке са Притке знања. На глистину жалост, тик иза Притке, на суседној изохипси, вребала је Ева у нинџа-оделу, наоружана катаном и црним цегером позамашних димензија, спремна да муњевито обере сав чери парадајз и однесе га кући да га тури у пинђур.

У одсудном тренутку, управо када су две криминално оријентисане сподобе спазиле једна другу у помрчини, догодио се Велики прасак. Супротно широко распрострањеном веровању, Велики прасак није био претерано гласан, нити је имао било каквог удела у настанку универзума као таквог. Прасак је звучао више као пригушен крик који је допро из правца Адамове колибе, а од којег се сав постојећи чери парадајз престравио и нагрнуо у бег, махнито се евакуишући са Притке знања у форми паравојне падобранске формације без падобрана. Цела врежа се стресла од ужаса, парадајзови су заждили кроз алеју цичећи, а Ева и глиста су се дале у јуриш на одбеглу сировину. С обзиром на своју срамотну техничку неопремљеност у погледу средстава транспорта и скромне димензије и вучну снагу, глиста је уловила читав један чери парадајз, и то онај најмањи, који се у нападу панике котрљао у круг око Притке знања и вриштао. Далеко приправнија Ева, успела је да скемба највећи део одбеглих парадајзова у црни нинџа-цегер. Задовољна уловом, удаљила се из алеје грациозним скоковима у стилу слонице на појилу, остављајући глисту да се натеже са последњим примерком забрањене поврћке.

У цик зоре, ентитет Бог се мамурно и поспано измигољио из пећине и затекао праву катастрофу насред своје приватне обрадиве површине. Исцрпљена глиста и испрепадани чери парадајзић су се гурали, шутирали и штипали, а Ева их је мудро посматрала иза ограде, чекајући погодан тренутак да тактиком шчепавања из заседе, отуђи и последњи примерак божанског поврћа. Управо када је Ева прескочила ограду и у трку смотала парадајз у стилу Индијанца на неоседланом коњу, ентитет Бог се расанио и раздрао на сав глас.

„Стој, лопужо крадљива криминална! Да си на месту стала, иначе ћу пуцати из ваздушне праћке! Враћај тај парадајз сместа, рушитељу реда, мира и интегритета моје личне алеје и Притке знања!“

Изненађена али не и преплашена претњом, Ева застаде и погледа у правцу из ког се зачуо гневни урлик. Спазивши ентитет Бога, стави дланове поред ушију, махну прстима и исплази се.

„Не можеш ми ништа, ово је мој чери парадајз! На правди Бога сам га отела од глисте, и сада припада мени!“

„Ја сам Бог, море! Моја правда каже да ћеш за своје злодело одговарати, и то пред преким судом! Предај ми тај парадајз! Руке у вис, ноге у џепове! И глиста и ти сте ухапшене због повреде интегритета и суверенитета мог приватног пољопривредног поседа, не гине вам затвор!“

„Немојте мене, господине Боже, тако Вам пипака, нисам ништа урадила, ни гриц, ни лиз, ни њам један нисам стигла да...“, закука глиста, али је ентитет Бог пресече погледом на двоје и тако настаде прва проста деоба ћелија у историји цивилизације.

На велику жалост ентитета Бога и још већу жалост глисте, овај хируршки захват у смислу мејозе није се показао продуктивним, а ни репродуктивним. Угледавши један другог, два глистина дела су од ужаса доживела инфаркт у комбинацији са можданим ударом и на лицу места умрла. Ентитет Бог је стога одлучио да би ипак било боље да нове и усавршене верзије кишних глиста убудуће размножава на мање инвазиван начин, а покојној им претечи уредно је обезбедио гробно место, спомен-облутак, даћу и помен на четр’ес’ дана.

Након краћег разматрања афере чери парадајз, ентитет Бог је Стеву трајно избрисао са бирачког списка због забушавања на службеној дужности и издао инструкције за његову депортацију. Како се Снежа у кривичном поступку појавила као Стевин правни заступник, и њено име је уклоњено са списка, уз дозволу да се ипак појави у историји цивилизације, али искључиво у једној бајци, у којој јој је додељена улога доживотног старатеља седам растом (у)скраћених појединаца са рударским склоностима. Истом пресудом, ентитет Бог је Еву осудио на целоживотне патње и недаће оличене у ПМС-у, менструацији, болним порођајима праћеним депресијом, глађу и нападима плакања, свакодневним обављањем кућних послова до смрти, целоживотном бригом за све и свашта, вишедеценијским старањем за подмладак, лабилним емотивним статусом, хормонским дисбалансима, доживотним осцилацијама тежине, дискриминацијом на радном месту и ничим изазваним мигренама, уз повремене прехладе, грипе, вирозе, гљивичне инфекције, промене апетита, нестабилан идентитет и стомачне тегобе. Чувши пресуду, Ева се разгневила и преосталим количинама чери парадајза извршила ваздушни напад на ентитет Бога, због чега је пресуда моментално преиначена у смислу генерализације на читав женски подмладак криминалног појединца Еве, до краја времена и постојања чери парадајза, а све то само због једне тегле пинђура.

 

Наравоученије: Наравоученија нема. Држите се, жене, ипак сте ви јачи пол који мисли својом главом и ради шта ’оће кад год хоће и где год може, па чак и онда кад делује да којекуде баш и не би могло, или да преузимање иницијативе није скроз препоручљиво у контексту опште будућности цивилизације.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: