ЉУБАВ ЈЕ К'О ВИНО ЦРВЕНО
Љубав је ко црвено вино
омамљује, у прозу стихове чара
но, избећ’ нећеш срце занесено
и трен који потом разочара.
Нек причекају
патње што душу ми страше:
сада ћу сасвим живати у трену.
Опет се рука прихвата чаше
да ужива у слатком магновењу.
ЦЕО ЖИВОТ ТЕБИ ХОДИМ
Цео живот теби ходим
а једном се воли, говоре тако
презрев несреће, мукама бродим
у љубави правој, страдање је лако.
За поглед сам твој све спреман дати
залуд је дан што без тебе сване
једном ти љубав живот окрилати,
друго је само налик на те дане.
У ЉУБАВ ОДЕНИТЕ ЖЕНУ
У љубав одените жену,
додира меку свилу, у признања
што узбуркају крв у трену,
на немирном мору снажних осећања.
У крзна мекоту одените жену
и додире нежне,
нек грешне је ноћи занесену
поведу на путе неизбежне.
Учините хвалу жени нек њена лепота
не згасне пре трена,
и у кишни, и у дан ветрени
нек длана вас њеног греје мекота.
Нек љубав жени одежда буде
лепшег одела не смисли око
и јутра ће, ноћи будне
у загрљају вашем сневати дубоко.
С ДРАГОМ ЈЕ БИЛО ЛЕПО ВЕЧЕ
С драгом је било лепо вече
зар души мојој пуно треба?
И грош је доста, неко рече
кад љубави радост дође с неба.
Свеће су плесале у тишини
не дајућ’ тузи ни корака близу
збореше твоје очи у ноћној тмини:
дани среће чекају у низу.
Около је свет био клонуло-тих
не бринућ’ за немо предосећање
љубав се скрила у овај радости стих,
живота најдрагоценије осећање.
ОБРАЗ ЋУ ТИ ДОТАЋИ...
Образ ћу ти дотаћи
Ватрен – рећи ћеш без снаге
Тананом додирнувши руком
Оседеле власи драге.
А свет биће обично тих,
И необично гласно срце моје
У ниши дланова твојих
Ноћи се топлином боје.
Огрнувши сутон као фрак
прохладно вече топи се тихо
Блуз на винилу, полумрак
И сновиди које не види нико...
Образ ћу ти дотаћи,
Заједљив, суморан, уморан.
Остатке дана руком обрисати,
Друго не желећи, истински срећан.
Превод са руског на српски: проф. Валентина Новковић, преводилац и књижевник
