О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ЧЕМЕРИКА - РОМАН КРОЗ ВИЈЕКОВЕ

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ЧЕМЕРИКА – РОМАН КРОЗ ВИЈЕКОВЕ


(Данило Марић, Чемерика, АЛМА - Београд, 2017)



Илија Шаула

Данило Марић, аутор романа „Чемерика“, рођен је 1938. године у Косору код Мостара. По занимању инжењер и магистар техничких наука, Данило се бави и писањем, а своја животна искуства, професионална и лична, користи у књижевном раду. Најпознатији романи су му: Алипаша, Сузопоље, Васа Киса, Крик с јаме, Вуле Јелић, Лешинарке, Палата изнад Бел Кањона, Госпа. Аутор је неколико стотина приповједака, које су саткане од слика његове прошлости, обичаја родног краја, и путописа, који су настали приликом обилазака тридесет седам држава. Члан је Удружења књижевника Србије и Српско канадског удружења писаца Десанка Максимовић у Торонту, као и Удружења књижевника Сјеверне Каролине и Друштва писаца БиХ, подружница Херцеговина. Добитник је више престижних награда за свој књижевни рад.
У роману „Чемерика“ приказан је период од половине 18. вијека до данас. У том временском оквиру аутор нас упознаје са судбином херцеговачке породице Солдо, разасуте на три континента и у четири религије. Приказује их у тешком временуу ропству османлијског царства, у једном глувом унијатском нестајању, када се плаћа данком у крви и сликом доба бјежања по бијелом свијету у намјери да се сачува жива глава и бар мало части и угледа. Поред судбине неуништивих Солда, кроз њихове животе се упознајемо са развојем новог свијета, богате земље Америке, у коју се одлазило пуним срцем. Марић у роману посебно истиче развој Калифорније кроз фрањевачко мисионарство, у чијим редовима је био један од чланова породице Солдо, извјесни Петар (Педро). Његовим заслугама, између осталог, дошло је и до рађања златне грознице, која је препородила Америку. Са дубоким разумијевањем тешког живота у Херцеговини, Марић прати судбину својих јунака. Кроз драматизацију многих неприлика у периодима страдања од турских прогона, свјетских ратова и осталих невоља које су задесиле Херцеговину и њену рају, писац ствара јаку приповједачку форму, која читаочеву пажњу држи до те мјере снажно, да се овај обимни роман од  хиљаду и по страница, подијељен  у три тома, без напора и са једнаким интересовањем, ишчитава до краја. Језик је врло добро артикулисан, јасан, а поједине архаичне ријечи само доприносе аутентичности приказа тог времена. Догађаји имају своју временску капсулу са великим бројем историјских података, који потврђују њихову аутентичност.
Упоредо са причом о породици Солдо, о Калифорнији, о Солдиним потомцима, који су се ородили са припадницима других народа и прихватили другачије религије, Марић у роману „Чемерика“ пише о развоју српске емиграције у Америци, о стварању и положају Српске православне цркве на америчком континенту, о њеном расколу са матичном црквом, а посебно о положају новодошлих емиграната и њиховом сусрету са новим свијетом, који је за њих пун неизвјесности, несигурности, страха, неспоразума, чудних обичаја и навика и другачијег односа према послу. 
Роман „Чемерика“ је велика читанка из које можемо научити дио занимљиве историје и стећи знање са којим ћемо много лакше дати смисао властитим животним искушењима. Сусрећемо се са вриједним књижевним радом, можда јединственим у српској књижевности, због своје посебности коју вриједи још једном нагласити; покривање великог временског периода, праћење развојног пута једне породице у том дугом раздобљу, историјски вриједни подаци о развоју америчке државе Калифорније и развоју српске емиграције на америчком континенту, као и њено организовање у оквирима Српске православне цркве. Некад нас наш властити усуд, чак и кад се томе противимо, ипак доведе до истине, да се истина не може сакрити, ни утајити. Марић нас на крају романа доводи до открића да су сви Солде који се спомињу у роману изданак једне породице, што роману даје посебну чар, а аутора сврстава у ред изванредних приповједача. „Чемерика“ је на самом врху Марићеве већ високе књижевне пирамиде, за српску књижевност вриједан рад, о коме ће књижевна критика говорити и писати и, вјерујем, уврстити у вриједна дјела српске књижевности.
Роман препоручујем свима који желе проширити своје знање. Имају прилику да се сретну са ријетко спомињаним догађајима, који су овдје приказани из породичне, историјске и научно-истраживачке перспективе, а посебно са љепотом приповиједања писца који посједује изузетан литерарни дар. Својим најновијим романом „Чемерика“, Данило Марић је прошао кроз свијет вијекова, осликао три стољећа оличена судбином једне херцеговачке породице, приказао стварање најмоћније америчке државе Калифорније, развој српске емиграције у Америци у посљедња два вијека и појединце који су томе претходили. Марић наглашава да је идеја слободног човјека увијек окренута у смјеру коришћења загарантованих права, да је за сужња врло скупа, а да би се право остварило, потребно је платити високу цијену. Управо кроз наплату свих животних воља и невоља, Марић плете „Чемерику“ судбином својих ликова, који у овом роману одговарају смислено догађајима и времену у којем су се задесили.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"