ОБЕСТ
Крици су се сакрили за поцепану завесу,
лажни алтуризам испунио је ступце
празних покушаја да се философија
прапочетка оживи.
Пуна уста речи које су одавно
изгубиле ехо препознатљивости.
Поп је боб и боб је поп, и
брзалице су ругалице у очима
бесрамника.
Опрезан треба бити према готовим јелима
и празним решењима, према кошарицама
цвећа на које изненада наиђеш на стази према
гробу сопственом.
Правити се да не видиш стомаке набрекле
што о скромности говоре гласније но иједна
демонстрација жељна промена.
Правити се да помажеш мравима док им
мравињак силом обести урушаваш.
Док гордо, прегордо у руку убогог
петопарац удељујеш да ти џепове
скупог одела не опара.
ИМУНИ
Између два дугмета твоје стидне
кошуље, до грла закопчане, срећа исцуреће.
Ветар ће запамтити колико
сам пута окренула главу и умирила срце
на шинама на које се нећу поклизнути.
Можда ће уморни машиновођа помислити
на насмејану жену разбарушене фризуре
кад буде вечерао резанце са сиром у
кући која за прозорима плаче.
Остао је гладан времена, жедан
простора на месту што се давно
безнадежним назвало од кад су
паунови перје изгубили.
Остала је сузна без сланости сетивши се
како је фазан сласно убадао кљун у
очеве засаде парадајза.
Обећали су једно другом да се неће освртати
на титраје звезда, ни муцање месеца
које их на њих опомиње. Имуни остаће
на нарицаљке вила мирилица што се око ватре
преступног месеца окупљају.
Зарад срећа њихових што разроким жељама
корачају.
УДОВИ ВРЕМЕНА
Квргаво је јутро у деветој деценији,
лагано покреће удове времена.
Он седи и гледа ме помно
кад мисли да не видим.
И од погледа тог
заборављам забрањене изласке,
неодигране игранке, суровости у очима младости.
Не гледам у једно обесним глаукомом
премрезено око.
Знам душа слепилом не обољева.
Сад већ не успева да се домогне
сећања на трк, скок, јуриш, немирење.
Уместо њега, правим прве санке
упорним причама које се сећању опиру,
он брише сузно око на које
још помало види и каже:
мајка те је много волела плетући
стрепње и осмех у платнено бреме одрастања.
Квргаво је јутро што на прозивку
зглобове и кости редом пребројава.
Шкрипа и јаук снажно су грло буђења.
Заборављам шта је све снагу гневило
на путу да невидљиве хоризонте досегне.
Знам, за ћутања три је грла ваљало осушити.
