РАСУТИ БИСЕРИ
Потајно, због њега пјевајући је снила
Завољела црно вино
Ширила своја крила
летјела кроз поље мирисно.
Тихо, лахор топли се уморио
Спуштајући се низ даљине равно
Плави хоризонт се отворио
Опијеним погледом она снива одавно.
Полако, врелину даха је угасио
Меку косу већ сјетно, благо љуби
Облак као пјена се негдје изгубио
Остадоше, расути бисери.
Нечујно, пјесма је нестала
Неко чудно јутро, распршило надања
Каменом сузом је праштала
Расути бисери, избрисали њена сањања.
ТАЈ ДАН ЈЕ КИШИЛО
Искра сунца је засјала на твом лицу
Оног трена кад си га угледала
Из ока дугине боје небо обасјале
Црвене руже процвјетале.
Нико није видио
Ни искру сунца, ни дугу, нит ружу
Поглед си спустила
Пожурила низ улицу
Јер киша је падала
А он...
Тај дан је журио, јер...
Јер је кишило
Није видио дјевојку са искром сунца на лицу
Дугиним бојама у очима
Цвјет из напукле цесте није примјетио
У ходу га је згазио.
Тај дан је кишило
КОЛИЈЕВКА ОКА
Суза у колијевци ока
Дан се буди са новом зором
кућа под бријегом усамљена сеоска
окружена зановети и дјетелином.
Живот се полако брише
Корак по корак до сумрака
Преко поља и шумарка, на више
Вјетар носи пјесму растанка.
Преко друге стране уз свјетло свијеће
Прате га молитве уз тихи уздах
Мирише пољско цвијеће
Суза у колијевци ока, још тиши удах.
Кроз вријеме истичу посљедње минуте
Ноћ носи прах једног ћовјека
Ријечи из књиге живота сада ћуте
На другој страни пољане, неко га сада чека.
