детаљ слике: КРК Арт дизајн

ИНДИЈАНЦИ и ЕСКИМИ КАНАДЕ

(Кратак историјат и традиције)

Индијанци (Indigenous people) и Ескими Канаде воде порекло из Сибира, Кине и Јапана. Доселили су се на тло Канаде у периоду између 50.000 и 30.000 година, прелазећи Берингов мореуз, који је тада био залеђен. Живот на тлу Канаде засновали су у пределима Аљаске (Alaska), Јукона (Yukon Territory) и Северо-западне територије (North Western Territory).

Током више векова, све до досељавања Европљана, задржали су своје обичаје и језик. Сва њихова племена имала су нулту крвну групу (0). Крвне групе (А), (Б) и (АБ) код Индијанаца и Ескима нису постојале. Крвна група (А) води порекло са Кавказа, а група (Б) из Африке. Живећи у различитим климатским условима развили су и своју одговарајућу културу живљења. Индијанци себе сматрају идеалистима, а Европљане материјалистима. Доласком Европљана Индијанци су са њима започели трговину крзнима. Французи су се према Индијанцима односили пријатељски, док су Енглези према њима били веома сурови. Индијанци су и Енглезе у почетку прихватали пријатељски, а Енглези су им донели мале богиње и грип, чиме су их бројно преполовили. Индијанци нису радо прихватали ни европску религију.

Будући да су Индијанци први населили пределе Канаде, отуда су и названи ‘’Први народи’’ (First Nation). Доласком Колумба на тло Америке, мислио је да је стигао у Индију, па је домородце назвао Индијанцима. Од досељавања Индијанаца на тло Америке они су били усмерени искључиво на лов и риболов, а они који су населили преријске пределе ловили су бизоне. Тада је у Канади било око шест милиона бизона, а данас их има само толико да опстану као врста. Месо бизона Индијанци су користили као свеже и сушили га на сунцу, за зиму, а коже су сушили разапете на кружним рамовима. Осушене коже користили су за израду одеће. Током сушења кожа ноћу су их уносили у вигваме (Wigwam). Од пољопривредних култура гајили су кукуруз, пасуљ, тиквице и дуван. Скупљали су шумске плодове и брали бобичасто воће. Насеља су груписали по породичним групацијама, претежно су живели у вигвамима. У бракове су ступали доста рано, девојке у доба између 13 и 15 година, а дечаци између 15 и 20 година. Имали су и доста деце, али им је смртност била доста висока. У случају смрти супруге, муж је настављао да живи са њеном сестром, уколико ју је имала, и обрнуто, у случају смрти мужа, супруга је настављала да живи са његовим братом.

Одећу су Индијанци и Ескими правили од животињских кожа, а игле су правили од костију. Инуити су на крајњем северу лети живели у шаторима, а зими у иглу. Мушкарац се код Ескима могао оженити тек када је знао направити игло. Индијанске поглавице (Chief) доносили су одлуке на заједничким скуповима, Племићким саборима. Индијанци и Ескими развили су сопствену културу и уметност прављења предмета од грнчарије, корпи, кануа, обраде камена, дрвета и костију. Од музичких инструмената користили су бубњеве и флауте. Индијанци мешане крви, отац Европљанин, а мајка Индијанка, називају се ‘’Метис’’, као новија раса Индијанаца. Први Метиси у Канади и Америци помињу се од 1600 године и од тада им је број у знатном порасту.

Ескими, као и Индијанци, доселили су се из истих предела, преко Беринговог мореуза и они живе на крајњем северу Канаде. Веома су толерантни народи, језик им је Ескимо-алент (Eskimo-Alent) и Инуктитут (Inuktitut). Насеља су им груписана у по око 500 до 1000 становника. Због великих хладноћа тамо готово да не расте никакво дрвеће, већ само жбуње. Ескими претежно лове фоке, јелене, карибу, рибу, па и медведе. Врло су инвентивни у обради камена, коже и дрвета. Ескими са Европљанима нису имали контакта све до 18 века. Данас велики број Ескима живи у модерним насељима, раде за плату, али и даље лове, али при томе користе сноумобиле и моторне чамце. Исхрана им се претежно базира на месу дивљачи и риби.

Доласком Европљана у Канади је живело око 60.000 Ескима, али су их Европани убрзо преполовили, болестима које су им они донели, првенствено богињама и грипом. Данас у Северо-западној територији живи нешто преко 41.000 Ескима. На Гренланду их има око 44.000 и у Сибиру око 1000. Ескими, као и Индијанци, лети претежно живе у шаторима, а зими у иглима. Савремени Ескими Канаде данас говоре Енглески, а на Гренланду дански и у Сибуру руски.

Индијанци у Канади живе у 630 насеља и говоре 50 племенских језика. Алгонкин Индијанци живе на пределима од Њуфаундленда до стеновитих планина. Највише их је око језера Манитоба и око Ред Ривера. У источном делу Северо-западне територије (NWT) живе Ирокиен племена. У конфедерацији су са Мохавк (Mohawk), Онеида (Oneida) ,Онендага (Onondaga), Кајуга (Kajuga) и Сенека (Seneka) племенима. Индијанци племена Ден (Dene) претежно живе у Северо-западној територији, од Аљаске до Источног Нунавута. Говоре Догриб језик. По лингвистичкој групи језика припадају Атабаска народу. Ден Индијанци имају пет племена: Догриб (Dogrib), Чипавајан (Chippewayan), Јужни робови (Southern Slavery), Северни робови (Northern Slavery) и Лус Лушу (Luse Loucheux). Индијанци племена Кри (Cree) највише живе у Виннипегу (Winnipeg), имају црне очи, жене су им веома лепе и шармантне, и веома су пропорционалне грађе. Кри Индијанци су веома гостољубиви и добре нарави. Изванредни су мајстори у прављењу кануа.

-Трагедија Индијанаца почела је око 1800 године, масовним досељавањем белих људи из Европе, којом приликом бели човек им је донео алкохол и болести.

- Од познатих индијанских поглавица најчешће се помиње Шони Текамси (1768-1813) (Shawnee Tecumseh), по крви Кри Индијанац, постао је велики ратни вођа у рату за време америчке револуције 1812 године.

- Индијанци су прва права остварили 1755 гдине.

- Први предсдник Канаде Џон Мекдоналд (John McDonald) основао је 1873 године ‘’Маунти полицију’’ (Mountie police) коју су Индијанци прихватили са поверењем.

- 1876 године У Канади је установљен први индијански акт.

- Права Индијанаца су гарантована конституциоим актом 1951 године.

- Од 1978 године Ден Индијанци су стекли права кандидовања за позиције у федералној влади Канаде.

Данс у Канади 54% Индијанаца живе у урбаним срединама. Највише их је у Виннипегу, око 69.000 (око 10% од популације Виннипега). У Едмонтону их је преко 52.000, у Ванкуверу преко 40.000, у Торонту око 27.000 итд. Али и даље велики број Индијанаца живе у резерватима, преко 400.000. Индијанци у Канади не плаћају таксу. Недалеко од Саскатуна (Saskatoon) налази се Ванускевин (Wanuskeween) музеј, у коме се приказују експонати који потичу од преко 10.000 година. То место Индијанци племена Кри сматрају ‘’Животом у хармонији’’. У начешћој употреби језици Индијанаца су: Алгонкин, Атапаскан, Ескимо-алент и Ирокиен језик.

Карактеристичне слике Индијанаца и Ескима

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: