|
|
|
 | Александра Радаковић | |
| |
детаљ слике: Pixabay
Опело Најтише опело за све песнике који су изгубилисвоју поезију негде између смисла и бесмислаинспирације.Најсвечаније опело за све сликаре који су потезимакичице пригушили небеса и апстраховали птице.Сликари који су се најели црвене и пепељасто плаве,па модрим рукама шарају свет.Најволшебније опело за све уметнике који себетраже између јесам и бићу,између забрана и канона…За све револуционаре, бунтовнике, камиказе.За девојчице које прерано одрастајуи дечаке који уместо лопте стежу пушке.Опело за све сањаре и луде,за битанге и пијанце, за заљубљене и преварене.За сваку сузу, осмех, праштање.Опело у д-молу за музичаре који су изгубили слух,за Бетовена, Моцарта…За сва она недосањана јутраи све бесане ноћи, у којима се тражимо.За сваки почетак испуњен надом,и предвидљиви крај.„За сваки пад са звезда набетон кафанског стола.“
|
