О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ЗАЧАРАНA БАШТА

Лидија Кјарели  (Lidia Chiarelli) Милица Лилић - препев
детаљ слике: КРК Арт дизајн

Препев на српски са енглеског Милице Лилић




 
 
Лидиа Кјарели,  Италија
 ( Lidia Chiarelli, Italy)
 
 
ЗАЧАРАНA БАШТА
Гвиду Кјарелију, пиониру јавног осветљења (1902-1982)
 
А онда су била светла
која се полако пале
у башти хиљаду боја.
 
Засветлела су
топло, живо
на каменој стази
на латицама лала
на води са фонтане
милована благим поветарцем.
Светла
укључена за мене
док сам ходала
цветним авенијама
и суптилни мириси
обавили ме
у тишини ноћи,
затим заставе,
покретане ветром
постале су шарени облици
недовршене слике.
 
Грозд старих успомена
Које су  данас преобликове сасвим
док чврсто држим  међу прстима
последњу, осушену ружа маја.

 
 
       
 
 
МОРЕ ПОЛИГЛОТА
 
„Море полиглота,
Ах, море полиглота...
сибилски  слогови, фелахински дијалекти сви заједно
свуда поново одјекују…”
(из: Baja Beatitudes) Лоренс Ферлингети)
 
Нови снови
изронише данас из сеновитог неба.
Слани поветарац
прожима јутарњи ваздух
а сунце тихим сјајем
  брише нашу самоћу.
 
Безброј полифоних гласова
немилосрдно
поновно одјекују -
 слатка музика су
храњени древним ритмовима.
 
Сада можемо да застанемо и да се радујемо
у благом даху океана
                                                                 док речи
из различитих језика
полако узмију нови облик да испуне
једну по једну
сваку празну страницу. 
 
 

 

СВЕТЛОСТ НА ЗИДОВИМА ЖИВОТА

 

 Лоренсу Ферлингетију (1919-2021)
 
 
Научи ме да сликам
светлост на зидовима живота.
 
Научи ме
да гледам на свет
као што ти гледаш
да постанем суза сунца,
реч на дрвету.
Води ме
да видим како сунце удара о стрме литице
плиме и осеке што се  немирно гибају
  и као водене птице изазивају ветар.
 
Хајде да слушамо заједно
савршену тишину звездане ноћи
шум лета у капима кише.
 
Овде и сада
помози ми да стигнем до самих обала светлости
док чекам
ренесанса чуда
 
са тобом - поново и заувек!

 

 

 
НОВЕМБАРСКО НЕБО
 
         «Волим то челично небо!»
                                 Шарлота Бронте
 
Јата црних врана
Поново древним знацима
исписују зимско небо.
Као неопипљиви вео
хладна измаглица
обавија неплодни рит
и твоје очи -
 и постепено се губи
у тој магичној
металној светлости.
 

 
 
 


ПОД МЕКСИЧКИМ НЕБОМ ДО ФРИДЕ КАЛО 


                         «Сликам цвеће да не угине»
                                                        Фрида Кало 
                                 Сан Анхел, Мексико Сити 1938.
 
 
 
То је можда био траг будућности
већ обележен
 који су твоје очи тражиле
међу похабаним облацима
мексичког неба.
 
Био је то ковитлац боја и златних нити
твоје tahuana сукње
док те је
-повредио и никад победио -
изазивао свет.
 
Били су то пољупци од кармина
којим си потписивала своја писма
у омамљености необичне тишине
која је полако избијала на површину
из лимба бола.
 
Био је то можда неухватљив сан
жаљење за изгубљеним данима,
за животом
украденим од тебе
у неко далеко јутро
у аутобусу  што је изненада полудео.

 


 
Биографија
 
Лидиа Кјарели је рођена и одрасла у Торину (Италија), где је 2007. године са Aeronwy Thomas  основала  Art-literary Movement: Immagine & Poesia.
Њена страст за креативним писањем мотивисала ју је да пише поезију, од 2011. постала је награђивана песникиња.
Њено дело је преведено на више од 30 језика и објављивано у многим песничким часописима и на веб-сајтовима у многим земљама. Награђена је Медаљом за књижевну уметност – Њујорк 2020.
Има шест номинација за  Pushcart Prize (USA). 2021. Потом,
 Велику награду жирија на међународном такмичењу за  Sahitto International Award 2021.  Као и Poetry Star, China 2022.
Године 2014. започела је интеркултурални пројекат са канадском списатељицом и уредницом Huguette Bertrand који је објавио E Books of Poetry and Art on line.
Након посете Музеју модерне уметности у Њујорку 2010. године, Лидиа је била инспирисана да створи инсталације сличне Дрвету жеља Јоко Оно, качећи песме и уметничке карте на дрвеће. Лидиа Кјарели је излагала своја „“Poetry&Art Trees” ” у Италији и иностранству.
Такође је цењена  и као колажиста.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"