Отворио се нови рудник, раде стари радници.
Некад је сиротиња била задовољна са четврт хљеба, сад сиротиња живи у својим четвртима.
Преписао сам афоризам, откуцали су ме!
Не гледам телевизију, заглупљујем се на друштвеним мрежама.
Окачио сам телевизор на зид, сад ми је црно-бијело пред очима.
Откад имају мобилне телефоне, службеници немају кад да се јављају на фиксне.
Да бисмо обезбиједили мир грађанима у цијелој држави, кога треба да побиједимо?
Све више родитеља дјецу уписује у школе у којима могу све да заврше.
Ко иде за мном, мора да бјежи од некога!
Тек сад читам о деведесетим, до сад сам у њима учествовао!
Добио сам домаћи задатак, посјетио сам страну амбасаду.
Ништа није бескрајно, крај је на почетку.
Наука је против рата, али је у тренду дуално образовање.
Буџет смо напунили повећањем цијена због рата у Украјини. Није ли то ратни буџет?
Пресудно утичете на судбину своје земље, кад из ње одете.
Оптужени је толико забрљао, да га једино судија може опрати.
Гастарбајтери и политичари имају сличне навике, у једној земљи раде, у другој троше паре.
Успјешан писац је онај чије дијете прочита очеву књигу.
Кад је најављен обрачун са криминалом, радници су се забринули да ће остати без својих шефова.
Гдје сте до сад, чекамо вас у засједи!
Наишао сам на свјетло, али нигдје тунела!
Није свугдје бурек поскупио, негдје је смањена тепсија.
Лијекови, којима је истекао рок, имају превремено дејство.
Док смо земљу бранили од непријатеља, освојио ју је коров.
Опет сам почео да причам са комшијом, јутрос смо се посвађали!
Склоните багер, кућа само што се није срушила!
Коме смета вишак мојих килограма, нека увуче стомак.
Изборни резултати су очекивани, бројање још није завршено.
Камере су на сваком кораку, а на ТВ-у увијек иста слика.
Запослени знају да не треба губити слободно вријеме.
Омладина је жељна знања, једва чека да крене у ауто-школу.
Птице су паметније од људу, кад се отселе, знају да се врате.
Избјегавам зубаре, иду ми на живце!
