|
|
|
 | Ранко Павловић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ДИВИНСКЕ ПАУКОВЕ МРЕЖЕ
Читајући нове пјесме
Радмила В. Радовановића
Породични дом у Дивину,
с топлином херцеговачког сунца
која се ту деценијама гнијездила,
великодушно си уступио пауцима.
По одајама твојих негдашњих снова,
по ватри твојих младалачких љубави,
по расплинутим погледима твоје брижне мајке
и оца који је враћајући се себи
увијек одлазио да другима помогне,
по њиховој жудњи да твоји повраци
дивинским сиренама с мирисима
соли и вјетрова Средоземља,
буду макар мало чешћи,
пауци стрпљиво и заносно,
уткивајући у основу вијекова
потку дамара срца и пролазности,
плету мреже у које лове твоју меланхолију.
Ти, дрхтећ' у жицама Орфејеве харфе,
и разгонећи облаке што су наткрили Мрки Град,
у неистраженим висинама прадједовских смоквика,
у сребрнастом одсјеву херцеговачког камена,
трпајући у њедра бокоре мирисне жалфије
и згрћући са дна опрољећеног Фатничког поља
јата гаовица које нису успјеле да се сакрију у муљ
гдје би дочекале јесење кише,
зуриш у небеске галије које,
са разапетим једрима истканим од твојих стихова,
у митске недогледе односе трептаје твоје душе.
И пишеш нове пјесме,
јер – шта би друго у овом времену
нових античких калварија,
чинио Пјесник у чијим се болним зјеницама
таласају облине дивинских афродита?
16. 11. 2022.
|
