детаљ слике: КРК Арт дизајн

Једном живи, живи заувијек...

(Булевар светлости, промисли о животу, Илија Шаула, Књижевни ЕСНАФ, Београд - 2022, 3. издање) 

Сваки живот је сам за себе, зато се не сјећамо других живота. Кад повучемо линију испод дијела живота и саберемо слике и утиске, све је то љубав, једини мираз који можемо понијети у њедрима душе на путу према новом животу. Што више љубави и доброте, то више благостања у будућем животу.

Љубав се не може попити, али нас може опити!

Не спомињем кардиологију, већ говор срца, зар то није наука од које пјесме настају? Кад лептири заиграју у околини срца ред је да га и посјете. Тако започиње игра када љубав коло води.

Приликом буђења мисли покушавам да то чиним мирно, њежно, као кад сунце подиже росу. На тај начин су зрелије, имају снажнију поруку и умиљавају ми се док их усвајам. Кад боље размислим, срећа је уистину неког усрдно вољети, а колика је тек кад је та љубав узвраћена? То је процјеп у који пјесници знају завирити и затећи   инспирацију будну. То је мјесто гдје се лирика пресвлачи пред своје величанствене наступе и позирање пред пјесницима.

Љубав влада свијетом потајно, али неумољиво!

Увијек трагамо за људима од којих бисмо жељели да нам открију свијет. Кад их пронађемо, увјеримо се да је то заиста тако и почнемо да их волимо. То је љубав! Све је до уређења и све човјек може да постигне за себе док је љубав у њему. Њено одсуство нас дефинитивно враћа у хаос. Мржња не постоји, то је одсуство љубави код онога који мисли да га други не воле. Знати и мислити је разлика. Ако мислимо да нас неко не воли, то не мора да значи да је то потврда нечега, дакле то је одсуство љубави у наслућивању, а ако знамо да нас неко не воли - у питању је разлог због којег је тако, дакле догодило се нешто конкретно у односима због чега је љубав одсутна. У једном и другом случају се ради о љубави, нигдје се не појављује мржња. Човјек је измислио ријеч мржња да би њом назвао термин одсуство љубави, исто као што је за одсуство свјетлости прозвао таму, а одсуство топлоте назвао хладноћа.

Мржња да постоји, онда би сви мрзили. Она може бити израз, ријеч за дио особине поједине особе и никад се не може употребити термин за свеприсутну мржњу као за свеприсутну љубав. За мене мржња не може да постоји. Могу да разумијем, могу да вјерујем и могу да волим. Сретан сам због тога и ако је само то преостало, човјеку је довољно. Гдје је ту сад простор за мржњу? Љубав не препознаје границе међу онима који знају да воле! Знам да понирем у стварност која нам је свима природна и доступна, можда не толико суптилно колико би неко очекивао или себи дозволио, али зато је свачија мисао упрегнута у кочије маште и умије да ствари чини шареним попут најљепших колача.

Волим да су ту људи које волим. У посљедње вријеме све чешћи су гости у мојим мислима. Људи одлутају, заљубе се, живе и славе животне побједе, пронађу радости и успут тугују. Дође вријеме кад почну да живе љубав. Необичну, за коју су мислили да их је напустила или да чак и не постоји. Љубав никад не умире! Та дивна љубав која нас никад не напушта. Све више схватам колико се волимо! Ово није љубавно писмо. Ово је прича о љубави. Вјерујем да људи могу да се воле. Знам да ћу вољети до краја живота. То је тако дивно, то је тако неопходно, то је тако добро. Нећу никад изабрати да не волим. Волим људе које знам, као и оне за које не знам да постоје, али посебно ми је драго кад осјетим да сам вољен, кад суза уштине за око оног кога неизмјерно волим. Драго ми је кад полетим као птица на осмијеху оног кога волим. Гранем као сунце кад запловим мислима вољеног.

Живот је у ствари љубав. Вољети, жељети, мислити, стварати, сањати и љубити! Због тога свака изговорена ријеч треба да има своју тежину, да буде ријеч зближавања, ријеч искрености, ријеч одговорности, ријеч повјерења, печат оног шта сањамо, мислимо, говоримо, пишемо и радимо, истом мјером одговорни према себи и другима. Морамо градити мотиве једни међу другима. Откуд израња љубав? Никад не кажем да је лијепо имати оног кога волиш. Лијепо је вољети.

Камен није толико тврд да се не би могао претворити у прах, нити је прах толико чаробан да се не би могао претворити у камен. Кажу да је посредник у једном и у другом случају љубав. Можда ја неук не могу разумјети, али зар постоји нешто друго у космосу, нешто што ми не познајемо или нешто што нам се није приказало. Имамо срце и душу који љубављу окамењују наше тренутке или их у прах претварају.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: