О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


ЈЕДНОМ ЖИВИ, ЖИВИ ЗАУВИЈЕК

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Једном живи, живи заувијек...

(Булевар светлости, промисли о животу, Илија Шаула, Књижевни ЕСНАФ, Београд - 2022, 3. издање) 



 

Сваки живот је сам за себе, зато се не сјећамо других живота. Кад повучемо линију испод дијела живота и саберемо слике и утиске, све је то љубав, једини мираз који можемо понијети у њедрима душе на путу према новом животу. Што више љубави и доброте, то више благостања у будућем животу.
Љубав се не може попити, али нас може опити!
Не спомињем кардиологију, већ говор срца, зар то није наука од које пјесме настају? Кад лептири заиграју у околини срца ред је да га и посјете. Тако започиње игра када љубав коло води.
Приликом буђења мисли покушавам да то чиним мирно, њежно, као кад сунце подиже росу. На тај начин су зрелије, имају снажнију поруку и умиљавају ми се док их усвајам. Кад боље размислим, срећа је уистину неког усрдно вољети, а колика је тек кад је та љубав узвраћена? То је процјеп у који пјесници знају завирити и затећи   инспирацију будну. То је мјесто гдје се лирика пресвлачи пред своје величанствене наступе и позирање пред пјесницима.

Љубав влада свијетом потајно, али неумољиво!
Увијек трагамо за људима од којих бисмо жељели да нам открију свијет. Кад их пронађемо, увјеримо се да је то заиста тако и почнемо да их волимо. То је љубав! Све је до уређења и све човјек може да постигне за себе док је љубав у њемуЊено одсуство нас дефинитивно враћа у хаос. Мржња не постоји, то је одсуство љубави код онога који мисли да га други не воле. Знати и мислити је разликаАко мислимо да нас неко не воли, то не мора да значи да је то потврда нечега, дакле то је одсуство љубави у наслућивању, а ако знамо да нас неко не воли - у питању је разлог због којег је тако, дакле догодило се нешто конкретно у односима због чега је љубав одсутна. У једном и другом случају се ради о љубави, нигдје се не појављује мржња. Човјек је измислио ријеч мржња да би њом назвао термин одсуство љубави, исто као што је за одсуство свјетлости прозвао таму, а одсуство топлоте назвао хладноћа.
Мржња да постоји, онда би сви мрзилиОна може бити израз, ријеч за дио особине поједине особе и никад се не може употребити термин за свеприсутну мржњу као за свеприсутну љубав. За мене мржња не може да постоји. Могу да разумијем, могу да вјерујем и могу да волим. Сретан сам због тога и ако је само то преостало, човјеку је довољноГдје је ту сад простор за мржњу? Љубав не препознаје границе међу онима који знају да воле! Знам да понирем у стварност која нам је свима природна и доступна, можда не толико суптилно колико би неко очекивао или себи дозволио, али зато је свачија мисао упрегнута у кочије маште и умије да ствари чини шареним попут најљепших колача.
Волим да су ту људи које волим. У посљедње вријеме све чешћи су гости у мојим мислима. Људи одлутају, заљубе се, живе и славе животне побједе, пронађу радости и успут тугују. Дође вријеме кад почну да живе љубав. Необичну, за коју су мислили да их је напустила или да чак и не постоји. Љубав никад не умире! Та дивна љубав која нас никад не напушта. Све више схватам колико се волимо! Ово није љубавно писмо. Ово је прича о љубави. Вјерујем да људи могу да се воле. Знам да ћу вољети до краја живота. То је тако дивно, то је тако неопходно, то је тако добро. Нећу никад изабрати да не волим. Волим људе које знам, као и оне за које не знам да постоје, али посебно ми је драго кад осјетим да сам вољен, кад суза уштине за око оног кога неизмјерно волим. Драго ми је кад полетим као птица на осмијеху оног кога волим. Гранем као сунце кад запловим мислима вољеног.
Живот је у ствари љубав. Вољети, жељети, мислити, стварати, сањати и љубити! Због тога свака изговорена ријеч треба да има своју тежину, да буде ријеч зближавања, ријеч искрености, ријеч одговорности, ријеч повјерења, печат оног шта сањамо, мислимо, говоримо, пишемо и радимо, истом мјером одговорни према себи и другима. Морамо градити мотиве једни међу другима. Откуд израња љубав? Никад не кажем да је лијепо имати оног кога волиш. Лијепо је вољети.
Камен није толико тврд да се не би могао претворити у прах, нити је прах толико чаробан да се не би могао претворити у камен. Кажу да је посредник у једном и у другом случају љубав. Можда ја неук не могу разумјети, али зар постоји нешто друго у космосу, нешто што ми не познајемо или нешто што нам се није приказало. Имамо срце и душу који љубављу окамењују наше тренутке или их у прах претварају.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"