детаљ слике: КРК Арт дизајн

Плетиво наших осјећања

Кад запуцкетају искре, оне на покривачу, које се укрсте са енергијом срца у зденцу изгубљеног данас, онда ни ватра не може бити јача од те луде љубави. Све наше ријечи су исте и свако од нас може да конкурише било коме кад је ријеч у питању. Јесте да је суштина у томе, које су употријебљене и на који начин исказане. Можда је то питање емоционалног стања људи или карактера или темперамента, не знам сасвим тачно. Свако од нас има своје вријеме и задатак да то вријеме испуни вриједностима које ће га повести линијом вjечности. Лијепо је послије живота продужити линију ка вjечности, данас је то све теже и теже, јер је свако у прилици да то уради на себи својствен начин. Не постоји више табор одабраних талената којима је унапријед суђено да крену тим путем.

Срећан сам, јер да нисам, не бих знао то да подиjелим и како би се та срећа иначе могла видјети! Лиjепа је спознаја кад човјек зна да учествује у срећи других. Загледајмо се заједно, сигуран сам да ћемо више и боље видјети! Живот је пjесма која се понекад пjева, понекад чита, а понекад плаче.

Волим кад не добијем одмах одговор, осјећам како изграђујем себе и како онај други гради себе и како с пажњом и уважавањем приносимо градивни материјал за тврђаву која ниче међу нама. Не журимо нигдје, није овај свијет наша стаза за утркивање, поразе и побједе. Ми смо на линији живота, једна космичка станица кроз коју та линија пролази. Све ћемо стићи ако имамо обзира према нашим потребама и осјећањима, с тим обзиром чувамо и оне до којих нам је стало. Што имамо више стрпљења – више ћемо бити заједно. Не заобилазите истину, она је таква каква је. Она вам само може дати подршку и улити повјерење и сигурност. Са истином ћете све постизати брже и боље.

Чујем људе и кад заобилазе истину, иако ми не вјерују да знам да то раде. Потребни смо једни другима и у знању и у незнању, јер једни другима треба да смо надопуна, а не зло.

Из животне авантуре још се нико није извукао жив. Свима је загарантован свршетак овог живота, а сви волимо да живимо. Не видим разлог зашто бисмо нешто радили против живота до којег нам је толико стало. Љубав – коју нам је Бог дао да је вјерно носимо, ширимо и дијелимо– занемарујемо и хватамо се у прилици да је препустимо ништавилу. Свако треба да живи свој живот, то је сасвим нормално, али онда кад му је добро у животу нека се не жали ни на кога и ни на шта. Постоји колективна свијест која пулсира у свима нама и постоји индивидуална свијест која нас чини другачијим од других. Жао ми је што је ток савремене цивилизације довео ту брзину међу људе, наметнуо ванприродна правила, утрку у животу и дужничко ропство. Нисам ни поборник враћања сата унатраг, али сигуран сам да у нама лежи слобода коју увијек покривамо својим гријеховима умјесто да је откријемо и ослободимо у дубини свог бића и донесемо ново свитање, које нам је сад већ крајње неопходно. Увијек од бољег постоји боље, будимо на том трагу.

Мотивација је саставни дио добре воље, вјере, досљедности. Када је човјек вођен снажним мотивом да нешто постигне, он ће дати све од себе да створи успјех, не ослањајући се првенствено на себе самог! Треба сваким позитивним примјером да мотивишемо једни друге у свакој прилици и на сваком мјесту. Вријеме не постоји, њега је човјек измислио. То се са нама нешто дешава, мијења, узели смо промјену и назвали је временом. Покушајмо се сјетити протеклог дана, многи ће рећи не поновио се, а то није добро. Покушајмо проанализирати да ли нам се у току дана догодило више добрих или више лоших ствари: одмах помислимо на оне лоше, а добрих се једва присјетимо. Опаки смо. Вјерујем, кад бисмо прецизно проанализирали дан, увијек би добро превладало над лошим. Покушајте, биће ми драго да схватите да је живот који живимо много љепши него што га ми доживљавамо. Не осврћите се на трагове већ гледајте на пут који вас води новим циљевима.

Волим људе и то понекад чиним на погрешан начин. Паметнији, интелигентнији и образованији то увиде скоро одмах, али међу њима је доста сујетних, а можда и стидљивих. А има и оних који не желе да паметују другима и онда то прећуте; пуштају ме да пливам у својим водама без разлике што је то погрешан стил или погрешан правац, пусте ме! Има и оних који ме трзну. Хвала им! Они увиде да нисам никакво злопамтило, хоћу прихватити добар савјет, приједлог, да се нађем на страни бољег избора, да слиједим вриједност и да знам цијенити ту предност над самим собом. Имам и нешто своје, то своје Ја.

Људи понекад мисле да имају право на другог човјека. Ту се заваравају, јер нико нема то право, то право нас угрожава. Другог човјека имамо само право да волимо.

Имам осећај да ме свака суза подигла навише, а самим тим даље видим.

Када сам био мали чувао сам благо, а сад ево постадох чувар ријечи. Баш лијепо, дакле могу комотно рећи да сам остао вјеран благу! 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: