детаљ слике: КРК Арт дизајн, ilij@saula.art

У ДНУ ЗЕНА

У дну зена дани испуњени тугом.

Ремек дело душмана злобом дави,

силно кличе смрти незаситим ругом,

пакосно дивља у сметеној глави.

Плаховитост у души се скрива.

О, кад бих тог страха решити се знао

не бих био само сенка плашљива,

на том путу никоме се не бих дао.

У великим мукама живим и бридим

с гадним црвима где се живот мрви,

нем и слеп пред њима се стидим,

док ми срце кидају до крви.

Живот – варка са очима што пеку

баца замке и веслом туче људе,

ко мртве птице носи низ црну реку;

Зар они што Бога се не боје да ми суде?

ЖАЛОСНА ВРБА

овде

под разбојничким небом

стојим

погрбљен, разваљених руку,

ноћ пада,

жалосна врба се над

главом савила

висе јој тешке гране

пуне туге

суморне сенке лете

преко чела,

паћеничке звезде

мом погледу блиске

згасле су,

задимиле су вече,

ко знамење

у моје очи се зариле

бесконачност неба хладна и

тамна,

чује се прасак што граби

болу,

цепа се небо, громови

тутње

плачу даљине,

нигде никог немам

зајецала душа

у црном плашту.

са тужних и скрушених

грана врбе

пада,

мистична песма, свежа

и врела,

продире свуда,

касапи срце

одјекују

сетни звуци

дроњавим телом

у ком

црна беда уз кукњаву расте,

сисам тугу

прохујалих дана,

све бешње

све више,

без вере и наде,

испод голе врбе

знам

неће друго време доћи,

нестаћу

у блаженој тами

бесконачног пута,

где ће боли ишчезнути

у бусењу трава,

где се чула губе

где се мирно спава

ГРАНЕ

Шиба ветар, свија оголеле гране

и сваки их додир хладног ветра боли,

на гранама зјапе загнојене ране,

рањене их данима оплакује, воли.

Искидане болом вриште кроз густ мрак

и јеже од слутње што се свуд протеже,

крваре им уста од несносног бола,

од трулог задаха што им срца стеже.

Свемоћна и тешка реч продире свуда,

болове њине у вапаје слива

док јече од крвничке страсти,

сломљене падају у сан вечног мира.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: