детаљ слике: КРК Арт дизајн

АФОРИЗМИ МИЛАНА ПАНТИЋА 

Наставник би избјегао батине, да је на вријеме побјегао са часа.

Ако сте окружени малим људима, не значи да сте од њих већи.

Кад нам умру родитељи, остајемо сами, јер су дјеца већ одавно од нас отишла.

Неки афористичари су читали Леца и Виба, у рјечнику непознатих ријечи.

Да сам знао да ће храна толико да поскупи, не бих се разбацивао за поправку зуба.

Учим заједно са својим дјететом. Коме треба да одговарам?

Можда раде о глави, они који ми чувају леђа.

На крају сваког дијалога са телевизором је моја псовка.

Успавао сам своје снове.

Ишао сам трбухом за крухом, зато ми је њива остала непосијана.

Не боли нас неправда, једино кад је ми чинимо другима.

Са врха пирамиде најбоље се види шта се ради у пустињи.

Љекари се уче док су живи,пацијенти!

Имам проблем са очима, не видим паре у новчанику.

Оне који измишљају топлу воду,

треба запослити у гријање.

Уче мање, знају мање-више.

Имам све више времена за читање новина од јуче.

И пензију ћу дочекати у магарећим годинама, свакодневно теглим,

а још чешће сам насамарен!

Нема шансе да се Срби окупе под једну шљиву, нема их ни код ракијског казана!

Не морају да ме траже, кад ми затребају, наћи ћу ја њих.

Нас су из Катара шутнули, а био нам је циљ да тамо останемо и након Мундијала.

Заборавио сам кишобран у самопослузи, неко се послужио по најповољнијој цијени.

Дијете ми је на добром гласу, не чује се кад је у школи.

Купио сам дјеци мобилне да се играју и не плачу, сад плачу кад губе у игрицама.

Запамтите, код нас се све брзо заборавља!

Откако сам породицу преселио

у гарсоњеру, дневни боравак ми је напољу.

Смањићу коришћење друштвених мрежа, покушаћу комуникацију преко

текућих рачуна.

Кад лопов ухвати маглу, увијек ће да се врати, поштен остане иза границе.

Држава ће да помаже незапослене родитеље са четворо дјеце. Напуштам посао, одох да правим дјецу!

Тамо гдје су сви добри,

бољи и најбољи, добри су најгори!

Продао је душу ђаволу,

кад Бог није хтио да је узме џаба.

Договорили смо се да ћутимо,

био је то наш прећутни договор.

Продао је душу ђаволу,

кад Бог није хтио да је узме џаба.

Једно читам у новинама,

друго гледам на телевизији,

треће  видим на улици...

Па како да не вјерујем врачарама?!

Некад смо пратили домаћу фудбалску лигу и спољну политику, сад је обрнуто.

Између мене и моје жене смањује се разлика у годинама - процентуално.

На овако кратком дану, не стигне човјек ни да се одмори.

Заслужио сам награду, поштено сам је платио.

Наша породица има чврсте везе са Њемачком, дједа је био на принудном, а унук на привременом раду.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: