детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈ СВЕТ - 4

Др Симо Јелача 

СОФИЈА - БУГАРСКА

Софија, главни град Бугарске, на раскрсници Истока и Запада, између Свете Горе Атонске, Јерусалима и Меке, лоцирана у подножју планине Витоше, град са 20% укупног становништва Бугарске од 8,8 милиона. Основана је 29-е године н.е., као главни град провинције Dacia Mediterranea, а старо име јој је било Сердика, значења средиште, названо по племену Серди. Током протеклих шест, седам миленијума била је подручје древне европске цивилизације, чији се корени виде у њеном источном делу града. У Софији има доста археолошких налаза, остатака изузетног културног значаја из периода антике и средњег века, који су под заштитом UNESCO-a као светско културно наслеђе. Путевима који пролазе кроз Софију некада су трговци преносили злато и драго камење, ћилибар, свилу, зачине и егзотичну робу, а на тим путевима сусретале су се источна и западна цивилизација. Отуда, Софија данас представља погодан положај на светској туристичкој мапи. Софија има термалних лековитих извора за које се знало још за време римског царства. Данас у Софији ради велики број фабрика металне, текстилне, кожне, штампарске индустрије и електронике, која запошљава бројно локално становништво. У Софији је најзначајнији симбол града катедрала Александра Невског, Златна црква, како је зову, која је и седиште Бугарског патријарха и национални споменик културе. Названа је по руском кнезу у знак захвалности Русији што их је 1878. године ослободила од Турака. Међу значајне знаменитости града спада и Национални Археолошки Музеј, који је заиста вредан посете.

Банско је популарни ски центар Бугарске, са одличном инфраструктуром и жичаром. Удаљено је 160 км од Софије и има стазе за све узрасте. Бугарска има неколико туристичких места на црноморској обали, где све више долазе страни туристи. То су пре свих: Варна, Бургас, Сунчев брег, Церево и Созопол. Домаћини их обично зову Црни бисери, зато што су на Црном мору и представљају бисер Бугарске. У Долини Ружа сваке године одржава се Фестивал Ружа, симбол лепоте. У Долини Ружа је и Музеј Ружа и гробница са муралима. Под заштитом је UNESCO-а.

Аутор је у Софији боравио три дана, у службеној посети научном институту 1968. године, чији директор их је одвезао до планине Рила.

ВИНИПЕГ – КАНАДА

Винипег је главни град канадске провинције Манитобе и географски центар Северно-Америчког континента. Проглашен је градом 1873. године, са 1869 становника. Данас у Винипегу живи око 750.000 његових житеља. Град лежи на две реке Ред Ривер и Асинобоја. Дуги низ година Винипег је важио као најхладнији град у свету, а сада је то Улан Батор у Монголији. Најнижа забележена температура у Винипегу била је -47,8°С у децембру 1879. године. Просечна дужина снежне зиме у Винипегу траје 132 дана годишње. Винипег има надимак ветровитог града, пошто у Виннипегу зими свакодневно дувају ветрови 30 миља на сат или више.

Најдуже играни балет у Северној Америци је Винипешки Краљевски балет. Значајна је такође и Винипешка Уметничка галерија, која има највећу колекцију уметничких експоната Инуита. Најновија канадска и интернационална атракција у Винипегу је Музеј људских права, веома атрактиван како по архитектонском изгледу, тако и по бојама које одговарају канадским пејсажима. У Винипегу има више музеја, неколико позоришта и спортских клубова. Име је добио од индијанских речи племена Кри: Вин, што има значење блата и Нипи, значења воде.

Како Винипег лежи у равници, његове две реке често га плаве наносећи му огромне материјалне штете. Јадна од највећих десила се 1997. године. У Винипегу је најдужа клизачка стаза, дугачка 8,5 км. Сваке године у фебруару траје 10 дана фестивал посвећен трговини крзном, у знак сећања на трговину крзном са доласком првих Европљана. Винипег је житница Канаде и Комонвелта. У провинцији Манитоба гаје се пшеница, јечам, раж, овас и уљана репица. У Винипегу је лоцирана и берза жита, као и чувена научно-истраживачка лабораторија Grain Research Laboratory. Винипег има и два универзитета: Манитоба универзитет и Универзитет Винипег.

У Манитоби доминирају два велика језера: Манитоба језеро и Винипешко језеро, а укупан број језера је око 100.000. У провинцији Манитоби развијено је гајење говеда у природно здравим условима, па је уз жито, у провинцији развијена прехрамбена иднустрија. Поред пољопривреде и прехрамбене индустрије у провинцији и Винипегу су важне индустријске гране транспорт, аероспеис, технологије комуникација, научно-истраживање, финансијске услуге, осигурање и туризам. У Винипегу има око 1100 ресторана многобројних нација, а у граду живи око стотинак нација и говори се стотинак оригиналних језика.

Аутор је у Винипег дошао 1968. године и у научној лабораторији Греин Рисерч Лаборатори две године радио докторску дисертацију. Имао је прилику да приватним авионом обилази житна поља у њиховој пуној зрелости и да види и упозна многобројне природне лепоте Канаде. Касније, у животу, уселиће се у Канаду и постати њен држављанин, којом приликом ће обићи Канаду уздуж и попреко, а своја запажања изнеће у даљем тексту.

ЧИКАГО – СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ

Чикаго је град који нуди посетиоцима бројне знаменитости и културна догађања током целе године, музеје, галерије, позоришта, паркове и друго. Чикаго његови становници често зову Ветровити град. Познат је по уметничким догађањима, културним атракцијама, одличном шопингу, бројним спортским догађањима и по архитектонским знаменитостима.

Институт уметности спада у светску класу, у коме је изложено стотине хиљада уметничких детаља из целога света. Експонати су из домена сликарства, фотографије, скулптура, декоративних предмета, текстила, архитектонских цртежа и другог. Нарочито су истакнута сликарска дела импресиониста. Институт је саграђен 1893. године, поводом Светске изложбе.

Милениум парк је лоциран у централног делу града, у коме се налазе фонтане и скулптуре. Мичиген Авенија је једна од најатрактивнијих булевара у Америци. У њој су бројне галерије, бутици и луксузне радње. Шекспирово позориште на пристаништу морнарице има сталне представе. Музеј Науке и Индустрије лоциран је на самој обали Мичиген језера, спада у најатрактивније музеје у Чикагу, а презентује технолошка и индустријска достигнућа свих времена. Отворен је од 1933. године.Музеј историје, ради такође од 1893. године и специјализиран је за колекције биолошких и антрополочких експоната. Музеј Орјенталне уметности налази се на Универзитету Чикаго и посвећен је археологији и уметности Блиског истока. У њему су експонати из Египта, Судана, Ирака, Турске и Израела. Лирска Опера ради од 1954. године, током сезоне од октобра до марта.

Сиерсов торањ, 110 спратова, висок је 441,7 м, са платформом за посетиоце на нивоу 413 м. Са њега се при сунчаном дану види до удаљеносто до 80 км. Отворен је за туристе од 1974. године.

Конзерваторијум Гарфилд парк је ботаничка башта у којој се гаје све врсте биљака, које расту у бројним парковима. У њему се посебно истиче Дечија башта. Центар Џон Хенкок, зграда висока 342 м, саграђена 1970. године, лако је препознатљива из даљине по металним укрштеним носачима. У њој се налазе све врсте радњи потребних за људски живот, чак и погребно предузеће.

Линколнов Парк, дугачак је 10 км, простире се дуж језера Мичиген и највећи је парк у Чикагу. Ту су Конзерваторијум, Зоолошки врт, Природни музеј, Историјски музеј и разне скулптуре. У парку су изграђене стазе за пешаке, тркаче, бициклисте, а уз језеро су плаже. Одатле се лепо виде бројне знамените грађевине Чикага.

У Чикагу има безброј хотела, свих категорија. У америчким градовима свуда је за све врсте услуга обавезна напојница (тип), што за ненавикнуте посетиоце може бити прво изненађење.

Аутор је у Чикагу присустовао 54-ом Конгресу Америчког удружења за хемију жита, априла 1969. године, где је имао реферат. Том приликом посетио је Музеј Науке и Индустрије и друге знаменитости града.

МЕНХЕТТЕН – ГРАД СТУДЕНАТА

Менхетн, у држави Канзас, се с правом може назвати градом студената, пошто током трајања школске године у граду од укупног броја житеља преко 50% чине студенти универзитета Канзас Стеит. Градић је формиран у средини државе Канзас 1855. године. Годину дана након тога отворена је локална пошта, а две године после формирања насеља исто је регистровано као Мехетн. Данас градић има 37.000 становника, а студената 25.000 годишње. Околина града су брежуљкасти терени, који му дају прелеп изглед и погодности за живот. Место је везано добрим саобраћајним условима са околним местима, локални аеродром, свега 6 км од града има свакодневне авио-летове за већи град Вичиту.

Град Менхетн има осам основних школа, две средње и једну вишу, има и један технички колеџ и чувени Кансас Стеит Университет, основан 1863. године.Универзитет има девет факултета: Пољопривредни, Планирања и Пројектовања, Науке и Уметности, Пословне Администрације, Образовања, Инжењеринга, Екологије, Ветеринарске медицине и Технологије и Авијације. Студентима стоје на располагању 250 дисциплина за студије, 65 за магистратуре и 45 за докторске дисертације. Универзитет је лоциран на површини од 268 хектара, а има у власништву 73 км² сопствене обрадиве земље за експерименте. Студенти се током редовних студија могу бавити било којим од спортова. Отуда овај универзитет спада међу врхунске у Сједињеним Америчким Државама. Студије су 2014/15 школске године коштале домаће студенте $9.000, а стране $22.600.

Током посете гостима стоје на располагању све погодности које им омогућују да стекну потпуни утисак читавог комплекса. Посетиоци се формирају у групе од по 10 посетилаца и на рути им се покаже, између осталог, нуклеарни реактор и ватрогасна станица. Свакако виде се све историјски значајне грађевине, информишу се о животу студената и на крају посете свим учесницима се понуди сладолед.

Шопинг у граду је веома добар и интересантан. Клима у Менхетну је типична континентакна, пролећа и јесени су пријатни. Зимске температуре су између -15 и +11, а летње 16-37°С.

Аутор је посетио Канзас Стеит Универзитет, Институт за жита и индустрију, 1970. године, враћајући званичну посету професору Џону Шеленбергеру, којом приликом је путовао из Винипега аутобусима Греихоунд и на том путу видео пола Америке. Из града Менхетна понео је веома пријатне импресије, које је сачувао до данашњих дана. У време његове посете Мнхетн је био мањи од данашњег, имао је тада 25.000 становника, од којих 13.000 студената.

МИНЕАПОЛИС И СЕНТ ПОЛ – ГРАДОВИ БЛИЗАНЦИ

Град Минеаполис спада у млађе градове Америке, основан 1915. године. Спојен је са градом Ст. Пол, раздваја их само река Мисисипи, па их Американци заједно зову градовима Близанцима. Сада већ заједно имају преко 2,8 милиона становника. Град Ст. Пол је административни центар државе Минесоте. У прошлости је град Минеаполис био град прераде пшенице и дрвета, а данас је пословни центар глобалне економије. Град Минеаполис формирао је учитељ Чарлс Хоуг и именовао га по значењу од индијанске речи, племена Сиукс, мни, што значи вода и грчке речи полис, што има значење сити. Градови Близанци су градови језера, у самом граду Минеаполису има их 22, а са Ст. Полом укупно 31, укупне водене површине 143 км². У држави Минесоти рачуна се да има око 10.000 језера.

У градовима Близанцима веома је развијен саобраћај, како авионски, тако и сувоземни и водени. Околина града Ст. Пола је добрим делом брдовита и природно лепа. Зиме су у овим градовима доста оштре, са јаким ветровима, доста снега и ниским температурама Са врха торња Фоши могуће је разгледати град са свом његовом околином. Популарна места за посетиоце су: Планетаријум, у коме је подводни свет у 4,5 милиона литара воде. Следе Зоолошки врт за око 450 врста животињског света, те многи изложбени простори уметничких и историјских експоната, као и простори за дечије забаве.

Градови Близанци имају јаку индустрију, међу којима су познате фирме Каргил, Нордвестерн Ерлајнес, Ханивел, Пилсбури и Џенерал Милс. Фирме Каргил и Монсанто прочуле су се као највећи модификатори биљног и животињског света, другим речима хране.

Градови Близанци имају заједно 120 јавних и 250 приватних основних школа, са 250.000 ученика. У граду Минеаполису је Универзитет Минесота, лоциран готово у центру града и непосредно уз реку Мисисипи, на којем постоје мугућности за студије у 150 различитих области степена бечелора, 200 за степен мастерса и 100 за докторате наука. У Рочестеру, 129 км удаљеном од Минеаполиса, је чувена клиника Мајо, у свету чувена по научним достигнућима, здравствена установа највишег светског нивоа. У граду је и болница Нордвестерн, са 1300 запослених лекара, која годишње услужује око 180.000 пацијената.

Градови Близанци са својим језерима окружени су многобројним парковима, има их око 170, укупне зелене површине 2428 хектара. У тим парковима расположиве су стазе за пешаке, бициклисте и клизаче, укупних дужина 120 км. Градови имају 183 тениска терена, 85 зимских клизалишта и 11 плажа.

И градови Близанци имају бројне уметничке галерије, има их око 50, претежно излажу сликарска европска и америчка дела, и позоришта. Ту су и Минесота Оркестар и Ст. Пол Оркестар, Минесота Опера, Твин Сити Џез и други. У граду су Централна библиотека и још 14 мањих, са око 2,5 милиона књига и 2800 часописа. Локално су познати Вокер Арт Центар и Вајсманов Уметнички Музеј. И туризам, са 18 хотела значајан је у привредном погледу града.

Аутор је у Минеаполису присустовао годишњем скупу Оперативних млинара Америке и Канаде 1970. године, којом приликом се спријатељио са издавачем стручног часописа Нордвестерн Милер господином Џорџом Шворбек и упознао Мију Рашића, који је током Другог светског рата послао претеће писмо Хитлеру да ће организовати покрет у Јужној Америци ако не остави Југославију на миру, што га је спријатељило са Титом и Кочом Поповићем.

ТОРОНТО – КАНАДА

Торонто је највећи град у Канади, са око 6 милиона становника, налази се уз језеро Онтерио и центар је бројних знаменитости и атракција, као и привредног значаја. Најзначајнија атракција је торањ CN Tower, у свету највиша грађевинска структура, 553 м, која се види са великих удаљености. Следе Роџерсов центар Sky Dome, Научни центар Онтериа Ontario Science Centre, Краљевски музеј Онтариа, Уметничка галерија, Градска кућа, Каса Лома, Краљевско позориште Александра, Зоолошки врт, Акваријум, Итнс центар (Eaton Center), Хај Парк. Ту су и арена Ер Канада (Air Canada) , острво Торонто, аеродром Лестер Пирсон, Подземна железница (Subway), Аутопут 401 и још много чега. У Торонту се сваке године одржава међународни филмски фестивал, у Торонту има добрих ресторана са изванредним јелима, многобројних нација, у Торонту има позоришних представа и музике свих жанрова, у Торонту се може лепо провести и забавити. Торонто је град отвореног срца за све добронамернике широм света.

Ако посећујете торањ CN два лифта ће вас подићи до платформе са које имате прекрасан поглед на језеро Онтерио и државу Њујорк. При сунчаном дану поглед ће вам доспети до Нијагариних водопада. На торњу је и ротациони ресторан,

из којег је предиван поглед, уз првокласни јела. Торањ има стаклени, провидни, патос, са кога се град види из птичије перспективе, а има и платформу са које, они најхрабрији, посматрају град везани сигурносним конопцима.

Скај Дом (Sky Dome), сада је преименован у Роџерсов центар, је спортски стадион са покретним, ротационим кровом, намењен за све врсте спортова, а могуће га је користити и за концерте. Завршен је 1989. године.

Онтерио научни центар је фамилијарно орјентисан за атракције и изложбе најновијих научних и технолошких достигнућа из свих области науке и технике. Комплетиран је 1969. године и деца посебно у њему имају шта да виде и уживају. Налази се у региону Дон Вели, десетак километара од центра града.

Краљевски музеј Онтерија је веома савременог архитектонског изгледа, у коме се приказују експонати из целога света и стекао је високу међународну репутацију.

Уметничка галерија Онтерија претежно садржи експонате Канаде, Америке, Океаније и Европе. Смештена је у модерној згради.

Градска кућа Торонта се налази на Натан Филипс тргу (Nathan Philips Square). Архитектонско је дело финског архитекте Виљо-а Ревел, саграђена 1965. године. Зграда се састоји од два лучна блока, висине 20 и 27 спратова, са базеном и фонтаном испред, где се зими клижу грађани, претежно младеж.

Каса Лома је изузетни дворац, са око 100 соба и 36 купатила, оригинално саграђен за Хенрија Пелат, мулти-милионера, који је први предложио да се Нијагарини водопади уреде и третирају као туристичка атракција која ће им донети велике профите.

Краљевско позориште Александра је у неку руку пандам њујоршком Бродвеју, као центар за приказивање позоришних представа за вечерње забаве.

Зоолошки врт у Торонту је добро уређен, удаљен око 40 км од центра града, са око 5000 животиња. Највеће атракције су кинески медведићи Панде и канадски Гризли медведи.

Акваријум се налази недалеко од CN торња, а највећа му је атракција поземни тунел са покретном траком изнад кога је тунел са водом у којој се виде све врсте морских животиња.

Итнс центар је трговински центар, на више нивоа, са великим бројем продавница, ресторана и других радњи, а испод центра иде подземна железница са истоименом станицом. Оригинално је отворен 1869. године и сваке године се по нешто додаје и реновира.

Хај Парк је огромна зелена површина са баштама, природним стазама, базенима, потоцима, величине око 42 хектара. У власништву је града од 1873-е године. У парку се налази зоолошки врт, у њему се одржавају пикник забаве, воз за разгледање, а током јула и августа у њему се одржавају и позоришне представе под именом Шекспир у парку.

Арена Ер Канада претежно је центар за кошаркашке игре.

Острво Торонто, удаљено је од обале око један километар, на њему се налазе рекреативне стазе, тамо се лети весла, једри, плива и одржавају разне друге забаве. На острву има мали аеродром, са кога мањи авиони лете у све градове Канаде и до Њујорка.

Међународни аеродром Лестер Пирсон, спада мешу веће светске аеродроме, кроз који пролазе милиони светских путника.

Аутопут 401 је највећи аутопут у Канади, који полази из Виндсора и иде до Квебек ситија. Пролази кроз град Торонто, а на већини места има 16 трака, са одличном регулацијом саобраћаја. Веома је прометан и дању и ноћу.

Торонто је и туристички град са доста хотела, за све категорије учесника.

Аутор је први пут дошао у Торонто 1970. године, на путу из Винипега за Њујорк, након што је завршио експерименте за докторску дисертацију и враћао се у Југославију. Задржао се три дана у Торонту, упознао га колико је успео и продужио пут аутобусом, преко Нијагаре за Њујорк. Касније, након што је имигрирао у Канаду, живео је у Торонту десет година.

НИЈАГАРИНИ ВОДОПАДИ

Нијагарини водопади су канадско-америчка највећа туристичка атракција,коју сваке године посећују милиони туриста из целога света. Удаљени су свега око један сат вожње од Торонта. Водопади су настали глацијалним формирањем пре 13 хиљада година. Први становници који су насељавали област око реке Нијагаре били су Индијанци племена Сенека. На Нијагари је Никола Тесла направио прву хидроцентралу 1896. године, којом је осветлио најпре град Бафало, а затим далеководима одвео наизменичну струју до Њујорка и осветлио Светску изложбу у Чикагу, чиме је коначно победио Томаса Едисона. На Нијагари је могуће произвести 4 милиона kW електричне енергије. Данас на Нијагари постоје два споменика Николи Тесли, један на америчкој страни, на Козијем острву и други на канадској страни, недалеко од самих водопада. Као парк Нијагарини водопади су установљени 1885. године. Простире се на површини од 160 хектара, од чега под водом 56 ha. Низ литице водопада сурвава се у сваком секунду по 3160 м³ воде, са висине од 57 м.

Посетиоци Нијагариних водопада могу водопаде посматрати, на канадској страни, из непосредне близине, са врха водопада. При сунчаном дану изнад понора стално се види дуга сунчане светлости, која улепшава и онако прелепе природне пределе. Највећа већина посетилаца користи прилику да се бродом довезе до испод водопада бродом ''Слушкиња Магле'' (Maid of the Mist), којим се најпре возе до америчке стране, а затим лагано подвлаче до испод водопада, што им чини посебну драж, вредну доживотног памћења. Сви посетиоци на броду добијају кишне кабанице, којим се огрћу све до напуштања брода. Брод из далека изгледа мали али у ствари прима око 400 туриста у једној тури.

Узводно, од водопада је туристичка атракција Мариnленд, са многобројним врстама забаве за децу. Међу атракцијама најстрашније су Једношински воз, који се током вожње ротира (Roller Coaster), најдужи на свету, који је заиста воз стравеиНебески вриштач (Sky Screamer), на коме гондоле падају са огромне висине и учесници вриште пуним гласом.

Низводно, током реке Нијагаре, долази се до места ''Нијагара на језеру'' (Niagara on the Lake), у коме се сви житељи баве туризмом и живе од туризма. Околни терени су брежуљкасти, прелепи за око, сви прекривени плодним виноградима, са око 30 винарија, које производе вина светски признатог квалитета.

Аутор је први пут посетио Нијагарине водопаде 1970. године, на путу за Њујорк, враћајући се из Винипега за Нови Сад. Касније их је посетио још неколико пута, као водич стручних група из Југославије, а од када се уселио у Канаду посете Нијагари постале су им честе.

ЊУЈОРК СИТИ

Њујорк Сити је град за који кажу да никад не спава. Има људи који га сматрају главним градом света. Најлепше га је посетити током пролећа и уочи божићних празника. Његови бетонски, и у новије време стаклени, облакодери су срце и у исто време џунгла града џина. Њујорк је центар политичких, културних, забавних и спортских збивања.

Њујорк је град са безброј знаменитости вредних посете, за оне који имају довољно времена за ту врсту уживања. Заштитни знаци Њујорка су Бродвеј, Пета авенија и Вол стрит.

Емпајер Стеит Билдинг, је зграда висине преко 300 м, са 102 спрата, саграђена 1931. године, за свега 410 дана. Готово сви посетиоци Њујорка, који ту долазе први пут, пењу се на њен видиковац, одакле виде цео Њујорк као на длану.

Кип Слободе, на малом острву Елис, поклон је Француске Америци, дело француског вајара Фредерика Аугуста Бартолдиа, који за Америку представља симбол слободе и добродошлице, од времена када су многи емигранти масовно долазили из Европе, у потрази за бољим животом. Острво Елис било је у то време прва лука за све имигранте од 1892. године.

Рокфелер Центар представља скуп од деветнаест облакодера између Пете и Седме авеније. Заједно са петом авенијом Рокфелер центар је највеће економско богаство у приватном власбиштву света.

Централ парк је оаза мира мега ситија, на локацији између 59-е и 110-е улице и од Централ парк Вест до Пете авеније. Званично је отворен од 1857. године. У Централ парку има неколико језера, мали зоолошки врт, замак Белведере, Ботаничка башта и летња позорница. У парку су бициклистичке, ролер, скејтер и пешачке стазе у дужини око 10 км. Саобраћај који пресеца парк затвара се за викенде и празнике.

Тајмс Сквер је строги центар града Њујорка и важна раскрсница на Менхетну, где се Бродвеј пресеца са Петом авенијом. На фасадама свих зграда Тајмс сквера су огромни екрани на којима нон-стоп иду вести, рекламе, информације берзе и ТВ програми. Уз сам Тајмс Сквер су многобројна бродвејска позоришта, испред којих је лепо седети на плочнику и посматрати даме које пристижу, разголоћених рамена.

Метрополитен музеј је музеј уметности, основан 1872. године, у коме се излажу најзначајнија дела светских колекција ликовне уметности. Преко два милиона експоната излаже се у деветнаест простора, које годишње посети преко пет милиона посетилаца.

Пета авенија је најзначајнија улица на Менхетну, у којој је најбољи, а уједно и најскупљи шопинг у свету. Те скупоцене радње, између 34-е и 59-е улице су симбол богаства Њујорка.

Бруклински мост је најстарији мост у Америци, који спаја Менхетн и Бруклин преко Ист Ривера.

Међу осталим знаменитостима Њујорка, неизоставно треба навести хотел Њујоркер у коме је живео Никола Тесла, највећи геније људске цивилизације свих времена. Ту су и зграда Уједињених Нациаја, Вашингтон парк и Гринвич вилиџ, које окружује зграде универзитета. Крајслер билдинг , висока 319 м, била је највиша зграда до 1931. године.

Међу спортским дворанама најпознатије су Медисон Сквер Гарден, Национални тенис центар и стадион њујоркшких Јенкија. Поред свих су од интереса су Чајна Таун и Литле Итали, са пешачким зонама створене за шопинг и уживање. У Њујорку су сви таксији жуте боје. За дуже раздаљине бржи је превоз подземном железницом. За превоз до острва Елис користи се трајект. А свакако пријатна је вожња бродом, који у времену од три сата оплови око целог острва Менхетн.

И коначно, на терену Граунд Зироу саграђена је нова зграда Светског Трговинског Центра 2014. године, висока 541,3 м, са 104 спрата + 5 подземних нивоа, највиша у читавој западној Хемисфери. Укупна површина просторија у згради износи 325,279 м². Архитекти ове зграде су Дејвид Чилдс и Данијел Либескинд и статичар Кентор Сејнук. Нову зграду Светског трговинског центра назвали су Фридом Таувер, значења ''Торањ слободе''.

Аутор је први пут посетио Њујорк 1970. године, враћајући се из Винипега за Југославију. У Њујорку је провео четири дана, и све време пешачио, обилазећи њујоршке знаменитости. Искористио је прилику да бродом обиђе око целог Менхетна. Касније, водећи стручне екскурзије и док је живео у Канади, у Њујорку је боравио бар десетак пута и заиста успео много чега да обиђе и упозна. Импресионирала га је прича возача аутобуса, туристичког водича, који је ракао за Харлем да власници зграда када не успеју да од сиромашних црнаца наплате станарину запале своју зграду и тиме их све истерају, као пацове. Заиста демократски поступак за земљу демократије.

Најдуже играни балет у Северној Америци је Винипешки Краљевски балет. Значајна је такође и Винипешка Уметничка галерија, која има највећу колекцију уметничких експоната Инуита. Најновија канадска и интернационална атракција у Винипегу је Музеј људских права, веома атрактиван како по архитектонском изгледу, тако и по бојама које одговарају канадским пејсажима. У Винипегу има више музеја, неколико позоришта и спортских клубова. Име је добио од индијанских речи племена Кри: Вин, што има значење блата и Нипи, значења воде.

Како Винипег лежи у равници, његове две реке често га плаве наносећи му огромне материјалне штете. Јадна од највећих десила се 1997. године. У Винипегу је најдужа клизачка стаза, дугачка 8,5 км. Сваке године у фебруару траје 10 дана фестивал посвећен трговини крзном, у знак сећања на трговину крзном са доласком првих Европљана. Винипег је житница Канаде и Комонвелта. У провинцији Манитоба гаје се пшеница, јечам, раж, овас и уљана репица. У Винипегу је лоцирана и берза жита, као и чувена научно-истраживачка лабораторија Grain Research Laboratory. Винипег има и два универзитета: Манитоба универзитет и Универзитет Винипег.

У Манитоби доминирају два велика језера: Манитоба језеро и Винипешко језеро, а укупан број језера је око 100.000. У провинцији Манитоби развијено је гајење говеда у природно здравим условима, па је уз жито, у провинцији развијена прехрамбена иднустрија. Поред пољопривреде и прехрамбене индустрије у провинцији и Винипегу су важне индустријске гране транспорт, аероспеис, технологије комуникација, научно-истраживање, финансијске услуге, осигурање и туризам. У Винипегу има око 1100 ресторана многобројних нација, а у граду живи око стотинак нација и говори се стотинак оригиналних језика.

Аутор је у Винипег дошао 1968. године и у научној лабораторији Греин Рисерч Лаборатори две године радио докторску дисертацију. Имао је прилику да приватним авионом обилази житна поља у њиховој пуној зрелости и да види и упозна многобројне природне лепоте Канаде. Касније, у животу, уселиће се у Канаду и постати њен држављанин, којом приликом ће обићи Канаду уздуж и попреко, а своја запажања изнеће у даљем тексту.

Наставиће се

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: