детаљ слике: КРК Арт дизајн

МОЈ СВЕТ

РУСИЈА
(Занимљивости о Русији и руском народу)

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Русија (рус. Россия), званично Руска Федерација је савезна држава која се простире преко огромних пространстава источне Европе и северне Азије.

Име Русија потиче од старог народа Руса, групе Варјага (могуће шведских Викинга), који су основали Кијевску Русију. Русија је 2010. имала 141,9 милиона становника и у односу на 1993. популација се смањила за 6,6 милиона. Русија је мулти национална држава, према попису становништва из 2002. године у Русији је издвојено 180 националности. Руски језик је изразито доминантан, и њиме се служи 98% становништва. Руски језик један је од 5 најзаступљенијих језика на свету. Са површином од 17.075.400 км2, Русија је највећа држава на свету. Површина Сибира је 9.7 милиона квадратних километара, што чини 9% укупне земљине површине. Површина Русије је нешто већа од патуљасте планете Плутон. Територију Русије запљускују воде 13 мора. То су: Балтичко, Бело, Баренцово, Карско, Море браће Лаптјевих, Источно сибирско, Чукотско, Берингово, Охотско, Јапанско, Каспијско, Азовско и Црно. (Руси Каспијско језеро зову Каспијско море). Језеро Бајкал је најдубље језеро на свету и највећи резервоар слатке воде на Земљи.

Постоји на земљи мореуз који спаја два мора и два океана, а раздваја две државе, два континента и два полуострва. То је Берингов мореуз. Он спаја Чукотско и Берингово море, као и Северни ледени океан и Тихи океан, истовремено раздваја Русију и САД, Азију и Америку, полуострва Чукотку и Аљаску. Најкраће растојање између Русије и Америке је 4 километра. Планински ланац Урал, који раздваја Русију на европски и азијски део, најстарији је планински ланац на свету. Најнижа температура у Русији измерена је у Ојмаконско-верхојанској котлини (Јакутија, Сибир), око -70°С. 25% шума на свету налази се у Сибиру. Русија има најдужу границу на свету, граничи се са 14 земаља: Азербејџан, Белорусија, Кина, Естонија, Финска, Грузија, Казахстан, Северна Кореја, Летонија, Литванија, Монголија, Норвешка, Пољска, Украјина. 75% руске територије је у Азији. Волга је најдужа река Европе, дугачка 3.534 километара. Западна Сибирска Равница је највећа равница на земљи.

Руска државна библиотека је највећа у Европи и друга у свету, након Конгресне библиотеке у САД, налази се у Москви, а основана је 1862. године. У Русији постоји око 600 универзитета. У мају 1990. године, руске новине Комсомолскаја Правда продале су највећи број примерака на свету, чак 22 милиона.

Дмитриј Иванович Мендељејев био је руски хемичар, познат као један од двојице научника који су створили Периодни систем елемената.
Отац модерне телевизије био је руски електронски инжењер и проналазач Владимир Зворикин, који је емигрирао у САД 1919. године.
Руски научници измислили су ТВ, електронски микроскоп, хеликоптер, бомбардер, видео рекордер, фотографију у боји, бензински мотор, комбајн, пиштољ, синтетичку гуму, радио, бушилицу, пројектор, електричну подморницу, детерџент, и још много других ствари.
Јуриј Гагарин је први космонаут који је ушао у орбиту Земље.
Руски астронаут Сергеј Крикалев поставио је светски рекорд у боравку у свемиру - непрекидно је горе провео 803 дана.

UNESCO је 2012. године уврстио град Јекатеринбург на попис дванаест идеалних градова за живот.

Према легенди Руси су изабрали хришћанство а не ислам јер се нису хтели одрећи алкохола. Русија држи половину глобалне залихе високо обогаћеног уранијума, што износи 695 тона. Други по реду је САД, који поседује 604 тоне. Руски плински, нафтни и остали цевоводи имају укупну дужину од 259.913 километара, што значи да могу окружити Земљу шест пута. Руске резерве природног гаса еквивалентне су величини 13,2 милијарде олимпијских базена. Русија је други највећи извозник нафте у свету. Транссибирска железница, најдужа је пруга на свету и дуга је 9.288,2 км.

Иван Грозни није био тиранин, за своје време владао је поприлично нежно - у поређењу са својим европским колегама убио је много мање људи. Сваки владар из династије Романов свом је наследнику оставио већу државу од оне коју је добио за време своје владавине. Русија никада није имала робове. Феудални период у Русији трајао је краће него у Енглеској па нису стигли да развију ту навику. Екстра богати становници Москве понекад се возе у колима хитне помоћи како би избегли собраћајне гужве. Једну од најпопуларнијих компјутерских игрица Тетрис креирао је руски програмер Алексеј Пажитнов.

МОСКВА

Москва је главни град Русије и један од највећих градова Европе, са око 12 милиона становника, културни центар и највеће средиште руске економије и образовања. Град је добио име по истоименој реци на којој се налази. Број знаменитости у Москви је огроман.

Москва је лука пет мора. Она је то постала захваљујући каналима. Канал који носи име Москва, саграђен 1933-1937. године (повезује реку Москву са Волгом), претворио је руски главни град у луку три мора: Белог, Балтичког, и Каспијског. Волго-донским каналом Москва је повезана са још два мора - Азовским и Црним.
Московском подземном железницом дневно путује и до девет милиона људи. Период чекања два воза у подземној станици у Москви је краћи него било где на свету. У шпицу се на следећи воз чека максимално 90 секунди. Московска Катедрала Христа Спаситеља са 105 м висине, највиша је православна црква на свету. Иако хришћани чине велики део популације, Нова година је пуно већа ствар од Православног Божића.

Кремљ је предиван комплекс у срцу Москве, опасан зидом и кулама. У њему је званична резиденција председника Русије, а такође и седиште Скупштине или Парламента (Думе) и Савета Федерације. Град красе зграде прелепе архитектуре, у првом реду црква Василија Блаженог, са разнобојним куполама, па затим катедрала Христа Спаситеља и неколико Стаљинових облакодера, и свакако најлепши је сам Кремљ. Непревазиђене лепоте је московски Метро, коме нема премца у свету, како по лепоти његових станица, тако ни по тачности превоза и чистоћи. Најлепше станице су: Мајаковскаја, Киевскаја, Проспект мира, Новослободскаја, Комсомолскаја, Арбатскаја. Зидови су им осликани мозаицима, витражима, украшени раскошним лустерима. Метро има 173 станице, 12 линија, дугачак је преко 300 км и беспрекорно је чист, а Московљани навикнути да не бацају смеће и цене превоза су јефтине. Град Москва има неколико аеродрома, међу којима је Шереметјево највећи и најпрометнији, као и девет железничких терминала.

Године 1156. Кнез Јуриј Долгоруки наредио је изградњу древног зида око тадашњег града Москве. Међутим, Монголи су га спалили до темеља 1237. године. Тек 1330. године Москва се успела опоравити, а 1480. године Иван III ослободио Русију од Татара и Москва је тада постала престоница власти. Кримски Татари поново су спалили Москву, сву осим Кремља. Од 1713. до 1905. године главни град Русије постао је град Санкт Петербург, Од 1905. године Москва поново постаје престоница Русије и Совјетског Савеза. Москву је 1812. године напао Наполеон, делом је опет паљена, али се Наполеон морао повући из Русије због глади и оштре зиме. Године 1941. шеснаест дивизија и тридесетак батаљона руских добровољаца зауставили су и одбили немачку армију у бици за Москву. Године 1991. распао се Совјетски Савез, али је Москва и даље остала главни град Русије.

Третјаковска галерија, по оцени стручњака, је најбоља светска галерија, у чијој поставци су уметничка дела руских стваралаца. Свакако у Москви је чувена слика Бородинске битке, изложена у специјалној дворани, у кружном облику, дужине 118 м, на којој се виде армије Наполеона, као освајача и генерала Кутузова, чија армија је бранила Москву по цену опстанка. На слици су у предњем плану, испред насликаних кућа и жита које гори, постављене огореле дрвене греде, које дочаравају истинске сцене, па чак је просут и парфем који има мирис паљевине, што све скупа посетиоцима одаје утисак да се налазе на истинском бојном пољу. Такву слику још нико у свету није насликао и складно презентирао. Бородинска битка је непревазиђено дело руских мајстора.

Бољшој театар, чувено руско позориште, чије су балетске и оперске представе без конкуренције најбоље на свету.

Црвени трг је најпопуларније туристичко састајалиште у Москви, на коме су црква Василија Блаженог и Државни историјски музеј. Милиони светских туриста сваке године посете Црвени трг. Ту је и Лењинов маузолеј, у прелепој грађевини, у коме је изложено Лењиново балзамовано тело.

ТВ Торањ Останкино из 1966. године, висок је 550 м, само 3 м нижи од CN торња у Торонту, са ботаничком баштом и малим језером у околини, која му додаје чари лепоте, где је песник Јевтушенко доводио своју рођаку Наташу, да јој показује чари природе.

Споменик освајачима свемира део је Меморијалног музеја космонаутике, подигнут 1964. године у славу освајачима свемира.

Тверскаја улица је модеран крај престонице, сматра се монденском улицом Русије, у којој су модерни и скупи бутици и ресторани.

Петропавловска тврђава је почивалиште руских царева и династије Романов.

Горки парк је познат московски парк разноврсних садржаја, у коме је зими јавно клизалиште.

Стари Арбат је шеталишна зона, са продавницама сувенира, ресторана и кафеа. А Нови Арбат је део града где су главне куповине, такође са доста ресторана. У њему је веома активан ноћни живот.

Град Москва има више музеја, међу којима су истакнутији: Војни мизеј, Останкино палата, Пушкинов музеј,Руски државни музеј. Сви су под заштитом UNESCO-а. Највећи је Пушкинов музеј, у коме су дела ликовних уметника Пикаса, Шегала, Монеа и других чувених сликара.

Има и 93 позоришта, 132 биоскопа, 88 домова културе и 434 библиотеке.

Чувен је Ломоносов универзитет у Москви, основан 1755. године. Зграда универзитета има 30 км ходника и 5000 соба. У згради постоје концертна дворана, позориште, музеј, библиотека, базен, фризерски салон, банка, продавнице, кафеи и склониште од бомби итд.

Поред многобројних паркова и ботаничких башти Москва има и зоолошки врт са преко 1000 врста шивотиња.

Главна робна кућа у Москви је ГУМ, званично једна од најпознатијих кућа у свету са 1200 продавница. Налази се на Црвеном тргу у центру Москве.

Москва је престоница царске и модерне Русије, велики научни, културни, политички, привредни и технички центар једног дела света (мало је рећи само Русије).

Аутор је у Москви боравио осам пута, између 1971 и 1980. године, службено као пројектант, успевши посетити многобројне знаменитости Москве и заволети њене људе. Највише га је одушевила слика Бородинске битке, коју је посетио три пута, као и песник са нећаком Наташом, Јевтушенков другар.

САНКТ ПЕТЕРБУРГ

Санкт Петербург је други по величини град у Русији, лоциран на реци Неви, која се улива у Балтичко море у Финској. Град је добио име 1703. године. Године 1914. преименован је у Петроград, а 1924. у Лењинград. Од 1991. године поново му је враћено име у Ст. Петербург. Цар Петар Велики основао је град 27 маја 1703. године. Од 1713-1728 и 1732-1918. године Ст. Петербург је био главни град Русије. Од 1918. године главни град Русије је Москва. Град Ст. Петербург сада има нешто преко 5 милиона становника и најсевернији је милионски град. Град Ст. Петербург је културни центар, чији је централни део са историјским споменицима и Ермитажом највећи комплекс под заштитом UNESCO-а. Велики број иностраних конзулата, фирми, банака и пословних представништава су у Ст. Петербургу.

Само у Санкт Петербургу налазе се 221 музеј, 2.000 библиотека, више од 80 позоришта, преко 100 концертних дворана и велики број установа културе. Санкт Петербург је смештен на 101 острву. Та острва повезују, на ужем подручју града, 363 моста, а ако се узму у обзир и предграђа, има их 578. У овај број не улазе мостови на територији предузећа и железнички мостови, као ни дрвени мостићи у парковима и преко канала. Ако би се бројали и они, број мостова у Санкт Петербургу премашио би 1000.

Град Ст. Петербург многи у свету зову Северна Венеција, због разуђености реке Неве и многобројних мостова. Град поседује прекрасне замкове и импресивне споменике, авеније са дрворедима, што све чини град изванредно лепим и пријатним за живот и посете. Град је недавно напунио 300 година и у њему се могу уживати Беле ноћи. Од знаменитих објеката Ст. Петербурга наводимо следеће:

Тврђава Петра и Павла саграђена је у време владавине Петра Великог, за одбрану од Швеђана, а данас представља објекат посебне лепоте, у коме почивају руски цареви.

Кућа Петра Великог, добро је очувана током свих протеклих 300 година. Данас је то музеј за посетиоце.

Летњи палас Петра Великог саграђен је почетком 18-ог века, према пројекту италијанског архитекте Доменика Трезини.

Ст. Петербургски државни универзитет је црвено-бела зграда, са 12 колеџа, саграђена 1740. године. Ту су се школовали Дмитриј Мендељејев, креатор Периодног система хемијских елемената, и Владимир Илич Лењин.

Ермитаж је најимпресивнија и највећа светска колекција око 3 милиона уметничких експоната свих дисциплина уметности. Саграђен је у 18-ом веку, у Бароку, у време владавине Катарине Велике. Био је у оквиру и под контролом Зимског дворца, резиденције руских царева. Лоциран је уз реку Неву и представља најзначајнију атракцију Ст. Петербурга. Зграда има 1786 врата и 1945 прозора, као и 1057 елегантних холова и соба, које су већином отворене за посетиоце.

Зимски дворац саграђен је 1754-1762. године за царицу Елизабету, кћерку Петра Великог. На жалост, Елизабета је умрла пре његовог завршетка, а само су Катарина Велика и њен наследник успели да уживају у Елизабетиним ентеријерима. Године 1837. дворац је доживео пожар, у коме су многе просторије оштећене, али су касније реновиране. Данас Зимски дворац са још четири околне зграде чувају колекције Ермитажа. Музеј Ермитаж највећи је у свету, основан 1764. године, када је Катарина Велика купила колекцију од 255 слика из Берлина. У Ермитажу су дела чувених светских стваралаца Леонарда да Винчија, Рафаела, Тицијана, Рембранта, Рубенса, Реноара, Цезана, Монеа, Песара, Ван Гога, Матисеа, Гугена и Родена. Израчунато је ако би смо се задржали испред сваког експоната само по један минут било би нам потребно време од 11 година да их видимо све.

Бронзани коњаник је споменик коњанику кога је подигла царица Катарина Велика оснивачу града. Пушкин га је овековечио у својим делима.

Ст. Исакова црква саграђена је у првој половини 19-ог века, према пројекту француског архитекте Аугуста Монтферанда и представља импресиван грађевински објекат, изванредног мозаика и икона, са огромном куполом, висине преко 100 м, који се види са великих удаљености.

У Ст. Петербургу има још много објеката вредних посете и памћења. То су: Плави мост, Марински палас, Маринска опера, Невски проспект, Катедрала Казан, Гостински двор, Уметнички сквер и Руски музеј. Свакако вредни помена су и дворац Михајловски, Катедрала Смолни, Аурора, парк и палас Пушкина и још многи други.

Аутор је боравио у Ст. Петербургу само једном 1971. године и успео посетити многе од наведених знаменитости и забележити многе податке које је сазнао од водича и домаћина. Истински су га очарале лепоте града са толико прелепих објеката, вредних доживотног памћења.

КОПЕНХАГЕН – ДАНСКА

Копенхаген је главни и највећи град Данске, са популацијом од око 1,3 милиона, ужег подручја, а са широм околином око 1,8 милиона. Град је лоциран на источној обали острва Зиленд. У десетом веку град су формирали Викинзи, а главним градом Данске постао је у 15-ом веку. У време владавине Кристиана IV био је главни град Данске и Норвешке. Бројне зграде у Копенхагену архитектонски су веома лепе и привлачне за туристе. То су: зграда Берзе, Округли торањ и дворац Росенборг. Након велике куге и пожара у XVIII веку град је доживео обнову. Тада су саграђени Ројал театар и Краљевска Академија наука и уметности. Град је доживео још једну обнову, након напада Нелзона у 19-ом веку, и та обнова названа је данском златном ером, која је донела Неокласични стил у архитектури Копенхагена. После Другог светског рата изграђена су приградска насља и пруга са пет праваца из центра града. А почетком 21-ог века у граду се развијају инфраструктуре разних институција.

Град Копенхаген је културни, економски и политички центар земље. У граду има пуно мостова и паркова, а најпознатији парк је Тиволи Гарденс, са статуом мале Сирене (Mermeid). Од значајних објеката ту су још Амалиборг и Кристианборг дворци, Росенберг Гарденс, црква Фредерка, многи музеји, ресторани и ноћни клубови.

Копенхаген је домаћин Копенхагенског универзитета, Техничког универзитета Данске и Пословне данске школе. Универзитет Копенхаген основан је 1479. године и најстарији је универзитет у Данској. Копенхаген се сматра најбољим градом бициклизма у свету. Град има и Метро, који опслужује око 2 милиона путника месечно, а аеродром Каструп највећи је међу Скандинавским земљама.

Копенхаген је и највећи град у Скандинавским земљама и третира се културним и уметничким центром, у коме је одличан шопинг и најдуже улице за шетњу у свету. Површина града је око 1980 км², укупан број становника око 2,2 милиона, новац је данска круна.

Национална галерија, је збирка националног блага, у којој су претежно заступљена дела Пикаса, Бракеа, Рубенса и Нолдеа. Мала Сирена позната готово свој деци света из бајки Ханса Кристиана Андерсена (Андерсенове Бајке).

Тиволи је најпознатији парк у Европи, као мешавина природног и људски створеног. Пројектовао га је Џорџ Картенсен. Амалиборг палас је резиденција данске краљевске породице од 1794. године. У тој палати смештен је Национални музеј, који је главна атракција и културна институција Данске. Краљевски музеј Кунст је музеј фине уметности, који укључује слике Рембрандта, Бругела, Рубенса,Титана, Пикаса и Матисеа.

Данска је релативно мала европска земља, високог животног стандарда, добро развијене индустрије претжно за потребе пољопривреде.

Аутор је боравио у Данској десетак пута, сваки пут службено и имао прилике да упозна Данце као добре пословне партнере. Највише је сарађивао са фирмом ABC Hansen International, а када је боравио у фирми Kongskilde организовано им је пецање уз обалу Норвешке.

АМСТЕРДАМ – ХОЛАНДИЈА

Амстердам је највећи, али не и главни административни град Холандије. Основан је крајем 12-ог века као рибарско насеље на ушћу реке Амстел. Ужи део града има близу милион, а шире поручје, 2,7 милиона становника. Краљевина Холандија има готово 17 милиона. Амстердам је центар холандске културе и финансија, а Хаг је главни андминистративни град. Старо језгро града Хага је једно од највећих у Европи, изграђено у XVII веку. У граду су чувени музеји Земаљски, Ван Гога и Рембрандтов.

Од знаменитосзи у Амстердаму поменућемо неколико најважнијих, које посећују многи туристи света. То су, пре свега:

Кућа Ане Франк, која је најјасније описала у свом дневнику шта и како су Јевреји преживљавали током Холокауста у Другом светском рату.

Музеј Ван Гога, чува и приказуеје преко 200 слика, скица и цртежа њима најомиљенијог сликара. Овај музеј повремено организује путујуће изложбе цењених савременика.

Рајкс музеј је значајнији музеј Холандије у коме су дела Рембрандта. Пројектовао га је холандски архитекта Јозеф Хубертус Цајперс 1885. године.

Пијаца Алберт Кајп већ преко 100 година привлачи знатижељне посетиоце, претежно због живописних тезги. Ту се продаје све што је свеже: месо, поврће и воће, цвеће, као и одећа свих вера и нација.

Ужи центар града Амстердама представља најинтересантније стециште туриста, пријатно шеталиште. То је Стари град, који је до 17-ог века важио као трговачка престоница Европе. Надалеко од центра је трг Дам, пријатно шеталиште окружено краљевским палатама. Ту су неке новије цркве и музеј Мадам Тисо. Ноћни живот у Амстердаму најживљи је на тргу Лајдсеплин, где има много ресторана, кафеа, позоришта и биоскопа. Туристи током лета уживају у шетњама трговима Амстердама и у њиховом пиву. На улицама су присутни улични свирачи, жонглери, гутачи ватре и други забављачи.

Канали у Амстердаму су заштитни знак града и Холандије, па и Амстердам многи називају Северном Венецијом. Уобичајено је да се готово сви туристи провозају бродићима дуж тих канала. У Амстердаму постоји Црвена зона, са безброј продавница разноразне сексуалне опреме, видео касета, часописа, играчака, па и самог секса. У тим улицама забрањено је фотографисање. То је у неку руку прославило Амстердам, као и Копенхаген у Данској. У Амстердаму постоји зоолошки врт, који је готово у самом центру града. Ту су још и планетаријум, ботаничка башта и геолошки музеј. Интересантан је мост Магеве, који се отвара сваких двадесетак минута ради пропуста бродова. Изграђен је давне 1670. године. Приобални терени Холандије нижи су од нивоа мора, па су заштићени изграђеним бранама. Холандију одликује атлантска клима, са прилично уједначеним температурама са доста падавина.

Аутор је кратко боравио у Амстердаму приликом путовања у Холандске Антиле и приликом повратка. Имао је времена прошетати централним делом града и осетити његов дух. Прикупио је неке од напред наведених информација, које је прибележио у своје путописе.

КЈУРАСАО – ХОЛАНДСКИ АНТИЛИ

Холандски Антили су конститутивни део Холандског Краљевста. Састоје се од шест острва (Бонер, Ст. Мартин, Кјурасао, Соба,Ст. Еустатиус и Аруба), од којих је Кјурасао (Curacao) највеће. Од 1954. године Холандскки Антили нису више колонија Холандије, а од 2010. имају потпуну самосталност, као парламентарна монархија, мада су у саставу краљевства, а једино је Аруба потпуно независна. Холандски Антили имају укупну површину 448 км² и број становника око 150.000, петнаест националности, а острво Кјурасао има површину од 180.000 км² и 140.000 становника. Због припадности Холандском Краљевству Холандски Антили уживају доста привиегија од стране Европске Уније. Холандски Антили су у Карибском мору, а острво Кјурасао удаљено је јужно-америчког континента свега око 50 км и Венецуела се види голим оком при ведром времену. Острво има идеалну климу, просечна температура је 27°С, са 360 сунчаних дана у години. За острво Кјурасао с правом се отуда може рећи да је то Рај на земљи.

Главни град Холандских Антила је Виљемстед (Willemstad), са готово целокупним становништвом острва. Становништво је мешовито, Афро-европско и Афро-карибско, са мало Латино-американаца, Данаца, Португалаца, Енглеза и Француза. Претежан број су Афро-карибског порекла. Верски су већина католици (80%). Виљемстед је веома очуван град, лепог изгледа, под заштитом UNESCO-a са тврђавом Амстердам из XVII века, његова два дела града Пуна и Острабанда спојени су међусобно понтонским челичним мостом краљице Еме, из XVII века, који је најстарији у свету. Дугачак је 495 м, а широк 14,5 м.

Острво је открио поручник Алонсо де Одеја из састава Колумбових морепловаца 1499. године. Од тада је припадало Шпанији, а 1634. године острво је освоијо Холанђанин Петер Стајвесент. Језик на острву је Папиементо, а говори се такође енглески, холандски, португалски и шпански.

За порекло имена острва Кјурасао (Curacao) нема поузданих података како је настало, али најближе је порекло од португалске речи (coracao), која има значење срца и што му заиста потпуно одговара. На острву Кјуросао-у је међународни аеродром Др Алберт Плесман Лихтхавен, великог промета, на који долазе многобројни туристи из целога света. Острво има дивне плаже и прекрасну климу, као је напред речено то је рај на земљи. Холандски Антили живе добрим делом од туризма, а призводи јужна воћа манго и папаје, те кактусе алоје. Имају изградњу и оправке бродова и добрим делом се баве финансијским услугама. Новац им је Антилски Гулден, приближне вредности 0.75 канадских долара (сс 60 Динара).

Аутор је боравио у Виљемстеду 1976. године на путу за Перу. Научио је неколико израза језика Папиементо: Бон диа – Добро јутро; Бон тарди – Добар дан; Бон ноћи – Добро вече; Кон та баи – Како сте? Бон данки – Хвала, добро сам; Маша данки – Хвала вам много; А ја – Довиђења; Те аваро – Видећемо се касније.

Наставиће се

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: