|
|
| Наташа Соколов | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Удварање Желим другачије удварање.Љубавниче бакрене коже,милуј ме до првог сумракана бријегу ријечи.Научи ме припитомити љубавкао кућног љубимцада те успавам у свом наручју,бијелим додиром што самује међу прстима. Црна удовица У паучину љубавног лова,као сјемена мјесечеве траве,са стабала падају безимени пајаци. Коме се ноћас подсмјехује звијездадок се у златноме млазу мјесечинепаре пауци у куту,храбрећи ме да плетем мрежу. Већ се учим жртвовања,док твој пољубац остајесамо привид у полусновима. *** У дебелу сам се маховину прикрала,у маховини се припадница притајила,удове ми приљубило,срце ми уземљило. Притекле ријечи у ме,свака пјесма придошлатисуће сјемена привукла,у привид ме прикривенихпризми присподоба урамила. УПОРНОСТ СЈЕЋАЊА Гомилом жутих анегдотаполако побјеђујем надимање мрака.»Вријеме је релативно и нестално.«Тиркизна магла дозива одсјев љубавне пјесме,али упорност сјећања успијевакроз мишју рупу призвати само Далија и Галу.Порука из Фигуереса једноставно јевјечна љубав.Сасвим је јаснода Галу није могао закопати.Миловао ју је још дуго након њене смрти,сву пљесниву, набухлу и трулу.Заволио је њен смрадкао мирис јасминашто га је носио задјенутог за ухо.Плијесан је прекрила љубавиако је била посута дијамантним прахом.У дворцу жута свјетиљкаброји сате што висе за свечане сновенабреклих фалуса који су побјеђивалиисткано трње јаловости.Упорност сјећања призове Галин смради испуњава мој простор и ноздрве.И ја носим воњ натруле одјеће.Долази вријеме пљенидбеи Далијева је слика мој фетиш. Рукопис Само двојица од мојих шест мушкарацамогли би постићи славу Јамеса Јоyцеа.Остали би се нашли у антологијитрубадурске лирике.Само бих једном дала тискатирепринтна свој трбух, задњицу и бедрајош прије него сам пропила облаке.Ништа у рубове,између бљескутак, суха суза.Ништа је цјелина.На крају је пјесма твој рукопис.
Са словенског превео Жељко Перовић
|