детаљ слике: КРК Арт дизајн

САВА ГУСЛОВ МАРЧЕТА - ОДА ЖЕНИ НА ЗМИЈАЊУ

Сава Гуслов Марчета је рођена 1952. Године у Доњем Раткову, општина Мркоњић Град. До сада је објавила два романа, три збирке приповиједака, једна монографија, девет књига поезије за дјецу и одрасле. Објавила је и десетине прича које су награђиване на разним конкурсима у Републици Српској, Србији, Њемачкој. За поезију је такође често награђивана. Приповјетке и поезија су објављиване у зборницима, читане, звучно снимане и говорене на многим манифестацијама. Роман ,,Шест дуката за Иконију'' Сава Гуслов Марчета је звучно снимила (траје 11:55 часова) за слијепа и слабовида лица Републике Српске. Роман је на конкурсу ,,Златна сова'' био у ужем избиру. Учествовао је на избору за Нинову награду гдје је прошао незапажено. Сава Гуслов Марчета је престала водити евиденцију о награђеној прози и поезији. Још увијек пише зато што воли да пише и нада се да ће трајати.

Сава Гуслов Марчета - књижевница

Књижевна радионица Кордун - Неда Гаврић, Бања Лука, 27. јануар 2022.

Недавно је објављена Ваша петнаеста књига, ријеч је о збирци поезије Вратићу небо гдје је било. У Мркоњић Граду, имали сте веома успјешну промоцију, тачније књижевно вече  на којем су се, осим нове књиге, представиле и књиге наслова  "Дрхтаји испод пепела", "У предворју душе", "Јабука из мога краја", "Радња, стање и збивање", те роман "Хаљина од мајчиних суза“. Какве утиске носите са те вечери која је изазвала велико интересовање Ваших суграђана?

Да, ,,Вратићу небо гдје је било", је моја петнаеста књига. Рођена сам у Доњем Раткову на Змијању, тридесетак километара удаљеном од Мркоњић Града .Један дио живота, тачније шеснаест најљепших година провела сам у том лијепом граду, прихваћена и поштована од људи топлог срца. Промоција, односно књижевно вече које сам имала остаће запамћена по великој посјећености, њиховом као и мом одушевљењу, из ког се виђело колико значим тим драгим људима. Задовољство и поштовање је било узајамно. Представљање набројаних дјела је заиста било успјешно.

У свом богатом, књижевном опусу имате прозу, поезију, како за одрасле тако и за дјецу а ту је и једна монографија. Роман који је, некако, одјекнуо на сва звона био је роман „Шест дуката за Иконију„ . То је роман заснован на истинитом догађају и прати живот једне породице на Змијању између Првог и Другог свјетског рата. Роман сте посветили својој баки Иконији и свим инвалидним лицима. Ко је, заправо, била Иконија?

Мој роман ,,Шест дуката за Иконију" издваја се из опуса мог књижевног стваралаштва баш по томе што пише и што је посвећен инвалидним лицима. Главна јунакиња Иконија поред богатог удварача, одабрала је сиромашног инвалидног момка и једном речницом, упућеном својој другарици објаснила је зашто. Задивио ме је њен поступак и то је разлог што ромам постоји. Иконија је била моја бака чији живот је дио ,,проклетства" змијањске породице. Роман ,,Шест дуката за Иконију" био је у ужем избору за ,,Златну сову" те на конкурсу за НИН-ову награду. Читала сам га слијепим и слабовидим лицима 11:50х.

Ту је и роман  "Хаљина од мајчиних суза" писан са много љубави и говори о дјевојчици из Дома за дјецу и омладину без родитељског старања "Рада Врањешевић" у Бањалуци. Причу сте написали бајковито иако је тема тешка и веома озбиљна , осјетљива.

 ,,Хаљина од мајчиних суза", роман за дјецу, писан је заиста са много љубави. Бајковита прича заснована на истинитом доживљају дјевојчице из Дома за дјецу и омладину без родитељског старања, ,,Рада Врањешевић" покренула је у мени мајчинска осјећања. Он се морао написати, са свим радостима и тугама. Да би био без суза и патетике, пренијела сам радњу у бајку. Мислим да је то за сада једини роман, бајка, о нашој дјеци и нашем граду. Прије два мјесеца сам обавијештена да је , ,,Хаљина од мајчиних суза" најчитанија књига у Дому ,,Рада Врањешевић" што ме је много обрадовало.

Неизоставно је поменути и збирку кућних прича “ Јањдурина љубав“ која је такође запажено прошла код читалачке публике.

,,Јањдурина љубав" је давно написана књига приповјетки. Вољела сам сеоски хумор и људе међу којима сам провела деценију живота. Били су ми веома драги и интересантни. Посветила сам им своје прве приповијетке. Прича из наслова ,,Јањдурина љубав" учествовала је на конкурсу ,,Младен Ољача" и била ,,Изабрана " прича. Из исте књиге приповијетка ,,Јадиковање" била је ,,Прича мјесеца“. Још неколико прича, да не набрајам, награђене су на конкурсима ,,Истина о Србима".

Ваша завичајност се огледа у темама о којим пишете, исто тако и у језику, који је језик Вашег краја, Мањаче, Змијања. Један од рецензената Ваших књига, уважени књижевник Ранко Павловић, нарочито истиче књигу "Јабука из мога краја", названој по истоименој пјесми. Можете ли нам рећи нешто више о тој жени, као јабуци, о којој пишете?

Ријетко која жена на Змијању, у том по свему суровом, планинском крају, није доживјела вјековну неправду, непоштовање и угњетавање. Лично знам, јер сам живјела један дио живота на Змијању ( били су то ђачки распусти), али како дјеца више памте и запажају, ја сам упамтила, не само понижавања и омаловажавања већ и злостављања змијањских жена. Преточила сам моја запажања,( разговор са змијањском женом) у пјесму, за коју кажу да је моја лична карта. Испред змијањске жене је све и во и ован, обор и тор. Она рађа без јаука, чешће од јабуке, јер јабуке не рађају баш сваке године. Њу само ноћу воле, вољеће је касније када је више не буде било. Трудим се да сачувам како обичаје и навике, тако и локализме змијањског  ( мога) краја и веома ми је дтаго што је вријеме змијањској жени вратило самопоуздање и поштовање.

Оно што тренутно спремате за штампу је нешто, како сами кажете, што сте „дужни“ објавити и да угледа свјетлост дана. Наиме, ради се у поеми „ Кочићу Петру на Свету Петку Трнову“. О чему нам говори та поема, шта нам казује у тој својој важности?

Да, поема ,,Kочићу Петру на Свету Петку Трнову" се морала написати. У мени је букнуо онај змијањски, дуго притајивани бунт, на сву учињену нам неправду за вријеме посљедњег рата. Поема не вријеђа никога, али ,,нећу ћутати", поготово по наредби, о злодјелима која су нам учињена. Нисам наш усуд сав ни оплакала. Ћутала бих ја/ али жена са Мањаче не ћути/ неће...Ћутањем би их по други пут убила. Била сам дужна због своје браће, обезглављених рођака, уморене дјеце и свих оних јадника у масовним гробницама и јамама, да отплачем, одвриштим и истину оставим у инат данашњим, ,,модерним" инквизиторима.

Иза Вас је много књижевног рада, награда и успјешних промоција. Како кажете, још увијек пиште зато што волите да пишете и да се надате  да ћете трајати. Нама су завичајни писци од велике важности, захваљујући њима ми данас знамо своје обичаје, несреће, старадања али и среће. Колико је цијењен завичајни писац данас, у овом свијету Мас медија и комерцијалног, инстант садржаја?

Пишем зато што волим, а много волим писати о завичају. Мислим да нисам само завичајни писац, а то се може видјети у дјелима прозе и поезије писаним за дјецу и одрасле. Знам да ћу трајати док моја дјела буду привлачила читаоце, (праћена од Мас медија или не) баш зато што волим писану ријеч.  Драги су ми сусрети са читаоцима, првенствено дјецом. Сваки сусрет и препознавање у школи, на улици, библиотеци у превозу су драги и незаборавни.

Неко сте ко је познат и по свом хуманитарном раду. Промоције Ваших књига, свих ових година уназад одржаване су, како у поменутом Дому за дјецу без родитељског старања, тако и на сличним мјестима. Ту је и промоција романа „ Иконија“ у Дому за слијепа и слабовида лица, ком приликом сте и објавили ЦД-е на коме се налази аудио снимак романа. Судећи по роману, требали су Вам сати да се то сними и реализује како би роман био приступачан слијепим и слабовидим лицима?

Бавила сам се неко вријеме ( док сам финансијски могла) хуманитарним радом. О томе нисам причала јер то сам радила уз љубави према дјеци. На жалост, са пензијом коју примам то више нисам у могућности. Наставила сам да дијелим књиге, али и то ћу морати обуставити јер нисам у могућности финансирати штампање. По евиденцији коју водим подијелила сам на хиљаде књига. Све што сте набројали је тачно, могу још да додам библиотеке, школе, дјецу РЦ ,,Зотовић", 20 примјерака романа ,,Шест дуката за Иконију" послала сам на Kосово. То је све рађено са много љубави, али је остала жал што не налазим начин да наставим.

Која би била Ваша порука младим колегама који су на почетку књижевног стваралаштва па и онима који тек планирају да закораче на тај пут?

Ако су младе колеге и они који то нису, а желе, спремни на много утрошеног времена, стрпљења, одрицања уз велику љубав према књизи, поклоне књизи дал` читајући или пишући, успјех ће сам доћи. Много зависи од тога шта сматрају успјехом. Газиће по трњу по коме сам и ја газила и још увијек газим непуних тридесет година. Вриједи само дјечијих осмијеха и тапшања!

Ваши планови у некој скоријој будућности? Ево, поменули смо поему која ће ускоро бити објављена. Да ли су у плану њене промоције и у којим градовима?

Поему ,,Kочићу Петру на Свету Петку Трнову", послије објављивања промовисаћу у свим мјестима гдје ме позову. Сматрам да садржајем обухватајући зла које смо као народ доживјели и преживјели, заслужује да је одслушају или у штампаном облику имају.

Збирка прича о жени чека нека боља времена као и два романа. У данашњем времену планове је тешко испунити.

ЈАБУКА ИЗ МОГА КРАЈА

Из ког сте краја? Упитах погурену жену

Ја сам из оног краја гдје кажу

Гром те убиће,

змија те ујела,

бог те убиће,

Ја сам из краја гдје жена није биће

Јер оно није хтјела

Јер је до удаје

Нико није пољубио

Ја сам из оног краја гдје жену само ноћу воле

Дању се стиде да кажу

Из краја у коме

Ни увреде не боле,

немају времена

јер жене од јабуке

чешће рађају

Они кажу чеду

јабуко моја

и куму кажу, куме јабуко

и Рудоњи и Вилашу

Само жени кажу куго

Ето из тог сам краја гдје је све испред жене

И во и ован, обор и тор

Сви питају:

Како отац, мајка, дјеца

Како Рудоња и Вилаш

За моје здравље нико не пита

Ја сам одатле и замислите, жена,

Жена с поносом

Зашто да питају, та ја сам добро

Ни гром ме неће

Ни болест

Марва воли док је тимарим

Други ће ме вољети касније

Када ме не буде било

Ја сам из краја гдје жена на леђима носи

И терет и печат

Гдје слова по стаблу пише

Само њој знаном азбуком

Рачуна брже од њега,

Од мотике испуцалом руком

Овдје за леђа кажу да су грбача

Згрбе се често испод дрва

На планини по снијегу од два метра

Ја сам с планине гдје грубо спомену Светога Петра

Ако чобани из сламе јабуке украду

Разосморила сам срце као јабуку у кришке

Рађајући, без јаука

Разбацала га свуда по свијету

Можда тамо јабуке боље рађају

Овдје је суша ко у прошлом љету

Ја сам из краја гдје жени јабуком кажу

Волим те

А како и да кажу кад јабуке

Ријетко рађају

Е, па волим и ја њега,

А јабуку немам

Због сушног љубавног љета

Молим те, ово му напиши

И ето, написах у име жене са планине

Која рађа чешће од јабуке.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: