|
|
|
 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
СРЕДЊЕ ГОДИНЕ Нисам дуго рекао нешто! Зашто ћутим, шта се зауставило у мени? Чије су бриге протутњале пољем моје свијести? Куда води то дивље бјежање? Осјећам да ходам у супротном правцу од те заглушујуће буке, не обазирући се на њу. Хватам разбијену тишину, корачам линијом њеног васкрса у неком мирном кутку човјековог космоса. Скидам са себе све немире, стресове, избјегавам тјеснаце кроз које се душа не може провући. Гутам свјетлост! Сањао сам мајку, да је она једна прелијепа дјевојчица, а да сам ја њен дјед. Она ме пита кога највише волим на свијету. „Тебе, луче моје мало, тебе ђедо највише воли на цијелом свијету!“ Будим се касније него обично, понекад видно уморан и тешко правим те прве јутарње кораке. Давно сам играо коло са вилама на најнеприступачнијим мјестима у мојој Мркој шуми. У тим јутрима знао сам бити уморно срећан, имао сам осмијех који ми је свијетлио у још мрклом јутру мог буђења. Сад тог осмијеха нема. Срећа се придружила посљедњим несташлуцима. Загледан сам у тубу каладонта, којег више од пола недостаје, подсјећа ме на мене, на моју легенду. У другој руци четкица за прање зуба. Стиснух тубу, исцури црвић миришљаве пасте. Сјећања се још више расплинуше у заумном дијелу мене. Биће да моје бриге тутње пољем свијести и то њихово дивље бјежање није ништа друго него преглед вијести у новом јутру буђења!
|
