|
|
|
 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
МОГУ ДА САЊАМ
Имао сам једно мало море, књигу, дјетелину са четири листа, вјерног пса, њену изгубљену шналу, двије мисли које су увијек биле са мном и позив за регрутацију. Кише су мокриле као да спасавају небо. Јесен је пливала са обе стране пута док је у мени бујица прољећа носила све пред собом. Сат је временска парадигма, увијек иде. Зубар ми је једном рекао да сам сат. Нисам га разумио, а он је додао да нећу разумјети ни онда кад станем. Идем на море, носећи своју омиљену књигу коју сам до сада прочитао двадесет пута, и у њој дјетелину са четири листа. Шналом обиљежим лист на којем сам стао са читањем. Вјерност је поред мене! Оне двије мисли увијек су присутне, чак ме више ни не брине шта ћу са њима, оне то знају! Важно је да не побуђују туђу радозналост, исто као ни књига коју сам прочитао тако много пута. Зубар је умро! Пред смрт је рекао да је срећан што неће више имати посла са будалом. Е, да, то у вези с регрутацијом нисам вам рекао. Са табанима је било све у реду, али свеједно нисам прошао. Потврда коју ми је издао зубар није ми дозволила да у тој борби дам и свој живот! Почео сам да пишем пјесме. То није личило ни на шта! Сјећам се, тад сам тек по други пут читао ту моју књигу коју сам до сада прочитао двадесет пута и мислио сам да сам упознао аутора, а, у ствари, књига пише о томе како да упознамо себе! Био сам увјерен да сам аутор. Набавио сам нови блок и неколико оловака. Писао сам ноћу, јер дању нисам могао препознати себе. Прешао сам на љубавна писма, њену шналу сам држао закачену на крагни од кошуље, а ноћу, док бих плакао, хватао сам се блока и оловке и писао опроштајна писма натопљена сузама, да бих што више приближио једну и другу мисао. Пас је ноћу цвилио и долијевао ми тугу у писање. Мало бисмо спавали, а преко дана бисмо се лудо радовали. Јесен је, кише урнишу и са једне и са друге стране пута. Идемо даље! На море, са шналом на реверу, књигом у срцу и дјетелином са четири листа. И пас је ту. Знате оне двије мисли које су увијек биле са мном? Једна је нестала. Понекад ми у сновима дође, да није заувијек.
|
