МАГАРАЦ И ЛАВ
Прикрао се лав магарцу
док је маго траву јео,
хтио га је да поједе,
али га је пијет'о срео.
И повика: „Кукурику“,
из крештавог свога гласа,
од тога се лав престраши
и побјеже - силни даса!
То магарца осоколи,
престао је да се зноји,
не вјерује да лавчина,
пијетловог се гласа боји!
Кренуо је да га тражи,
очи му ка шуми гледе.
Лав кад није пијетла чуо,
сачека га и поједе!
Схватио је али касно,
излаза му било није.
Страх који је лав имао,
у пијетловом се крику крије.
МАГАРАЦ ЛИСИЦА И ЛАВ
Мудра лија са магарцем
споразум је направила
да заједно у лов иду,
сигурна је у се била.
Кад опасност њима дође
од једнога страшног лава,
издала је савезника
да остане жива глава!
Приђе лаву и рече му:
„Магарца ћу теби дати!
Ја сам мала, он је већи,
немој мене ти дирати!“
Мудра јој је свака длака,
мисли су јој увијек худе,
и наведе тврдоглавка
да вечера лаву буде!
Кад лав видје да је маго
сурвао се низ литицу,
кренуо је према њему
а сутра ће на лисицу.
„Лукава си много, лијо,
магарац је с тобом јадан!
Да сте били ви сложнији
остао бих и ја гладан!“
МАГАРАЦ ПОД ТЕРЕТОМ
Он је створен да самара
и терете носи разне,
јер за друго нема дара,
увијек трпи неке казне!
Под теретом није лако,
од товара кичма боли!
У ријеци се спотакао
са самаром пуним соли!
Кад изађе он из воде,
као да га носи вила,
дошао је до слободе,
вода је со истопила.
Другог дана носио је
од сунђера два самара.
Терет није био тежак,
ал' је љепше без товара.
Кад наиђе преко воде,
намјерно се у њу сруши.
Ал' се сунђер не истопи,
и вода га тад угуши!
МАГАРАЦ И ЖАБА
Увијек важи за глупана,
и свакога слушат` мора.
Нема газде од тупана,
нит ће имат' свога двора!
Под теретом једног дана
у једну је бару пао!
А бара је жаби храна,
од туге је проплакао.
Слуша жаба гдје он њиче,
добар јој је повод дао,
“Ја сам овдје годинама,
а ти само што си стао!
Ти ћеш устат' и отићи,
с таквима се често срећем,
а ја морам сваког дана
у каљузи да крекећем!“
КОЊ И МАГАРАЦ
Тргов'о је разном робом
трговац са једног кланца,
са собом је он водио
једног коња и магарца.
Пут је био дуг и грбав,
а магарац под самаром,
ишао је тешком муком,
тетур'о је стазом старом.
Терет му је отежао,
па замоли коња маго,
радо би му пола дао,
ал' коњу то не би драго!
Након тога ,од терета,
магарац се гуши, дави!
Кад издахну, терет с њега
трговац на коња стави.
Чак и кожу од магарца,
да би је за новац дао,
натовари он на коња,
А он њиче - јао, јао!
Много му је било жао,
што магарца не послуша,
и њему је, ко и маги,
брзо у нос ушла душа!
